Au, meni se sviđa :c Bez problema bi ga vozio sa užitkom 😄   Još ako nema pištećih senzora i televizora unutra...fantastično!

da ne ispada da branim ajtijevce... ali nisam siguran u kom procentu su oni tu 🙂 mislim, jesmo mi iznad proseka i sto se tice primanja a i enteligencije, ali mislim da je vecina beogradovodasa iz nekih drugih prica. ipak sto neko rece gore low-lvl-ajtijevac ipak ne moze sebi da priusti to (a cesto ni ne zeli) /discuss

Kada se govori o klasičnim “hack and slash” naslovima, igrači će se prvo uhvatiti za God of War serijal ili još bolje kultni Devil May Cry. Malo ko pomisli na igru koja je takođe jedan od začetnika pravca koji je ovaj žanr početkom ovog veka masovno popularizovao. Onimusha je poprilično nepravedno zaboravljena franšiza. Istina, sledeće godine nas očekuje nastavak na koji se čekalo praktično 20 godina, a do tada imamo priliku da ponovo iskusimo verovatno najbolji deo serijala u njegovoj remasterizovanoj verziji. Onimusha 2: Samurai’s Destiny, preleteo je nekoliko generacija konzola i sleteo na naše Svičeve, Plejstejšne, tostere ili na čemu se već danas masovno igramo, ne uviđajući koliko smo kao gejmeri blagosloveni. Elem, ukoliko ste čitali prve utiske za ovu igru u prošlom broju našeg i vašeg časopisa, videli ste da je u pitanju izdanje koje se zapravo i ne trudi da Bog zna šta unapredi u odnosu na originalni naslov. Ovo je projekat koji se trudi da očuva ono što je nekada bilo, ali tako što će mu udahnuti nov život tek toliko da se malo modernizuje. Suština ostaje u tome da se sačuva autentičnost i iskustvo igranja kao pre 25 godina. Radnja igre je smeštena u feudalni Japan i prati samuraja koji se vraća u svoje selo i zatiče ga potpuno uništenog. Krivac? Demonska vojska Genma, predvođena oživljenim Nobunagom Odom. Na samuraju je da otkrije svoje polu-demonsko poreklo, osveti selo i zaštiti buduće naraštaje uz pomoć pet Oni kugli, za koje se veruje da mogu pomoći ljudima u borbi protiv demona. Remaster omogućava pokretanje igre u daleko višoj rezoluciji nego što je to original mogao, sa opcijom za “widescreen” prikaz. S obzirom da se igra sastoji od mnoštva prerenderovanih pozadina, ovo je postignuto zumiranjem i pomeranjem kamere, odnosno fokusiranjem na samo jedan deo originalne slike. Ovo je naravno bilo neophodno s obzirom da pozadine nisu ponovo rađene od nule, već su iskorišćene stare. Ali naravno sada izgledaju dosta jasnije nego što je to ranije bio slučaj. Suštinski, poboljšanja po pitanju tekstura i osvetljenja čine da kompletan prikaz sada bude znatno jasniji u odnosu na original. Ovakav pristup smo mogli da vidimo i ranije, recimo pri remasterizovanju avanture Grim Fandango. Samo bez korišćenja metode pomeranja kamere kako bi se zadržao odnos stranica ekrana. U svakom slučaju, rezultat je jako dobar za jedan projekat koji nastoji da očuva kompletan utisak prvobitne igre. Tu su i izmene tehničko-funkcionalne prirode, gde je sada moguće koristiti ozloglašene “tank” kontrole ali i daleko prirodnije upravljanje, gde karakter ide tamo gde ga usmerite. Ukoliko niste čuli za “tank” kontrole, one su iz nepoznatog razloga bile pravi bum početkom dvehiljaditih godina i sve igre su želele da ih inkorporiraju. Ali sada iz ovog ugla kad pomislimo da se karakterima upravljalo tako što pritiskom na gore on uvek ide napred, a na levo i desno ga rotirate u mestu kao pravi tenk, ne mogu a da se ne zapitam – o čemu su dizajneri tog vremena uopšte razmišljali?! Igra je ispeglana i na drugim poljima. Tako je sada recimo moguće brzo menjati opremljeno oružje, jednim pritiskom dugmeta. A tu su i poboljšanja na polju grafičkog interfejsa, pa je sve znatno preglednije. Nema sumnje da nam neke od retro karakteristika sigurno neće nedostajati… Tu su i različiti nivoi težine, pa osim originalnih postoji i ekstremni izazov gde ginete pri prvom primljenom udarcu. A tu su i nešto blaže varijante viših izazova, koje će stare obožavaoce sigurno obradovati. Prisutne su i mini-igre koje je posedovao original, samo što ih sada nije potrebno otključavati već su dostupne od starta. Možda malo neobična izmena, ali šta je tu je. Dakle da sumiramo – bolja rezolucija, prilagođenost modernim ekranima, bolje kontrole i interfejs, više izazova, otključane mini-igre i da još jednom ne zaboravim, izvođenje u stabilnih 60 sličica u sekundi. Restauracija uspešna! Ukoliko ste voleli original i niste ga dugo igrali, nema sumnji da će vas pojavljivanje remastera koji nastoji da očuva originalno iskustvo, i te kako obradovati. No ako ste se nadali nekom novom sadržaju, osim “preorder” kostima, bojim se da ćete ostati uskraćeni. Za to izgleda ipak treba sačekati 2026. godinu i najnoviji nastavak. A ostali igrači, željni da iskuse jednu od igara začetnika žanra, moderno a opet kao nekad – ovo je vaša najbolja opcija. Onimusha 2: Samurai’s Destiny je dostupan za Nintendo Switch, PS4, Xbox One i PC Autor: Milan Živković Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Seče kao nekad, bolje nego ikad: Onimusha 2: Samurai’s Destiny recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Ali ovom logikom je ceo grad Beograd na vodi? 😄 mislim uzeše i Terazije, i ovamo ispod Kalemegdana, ali i Hipodrom i Košutnjak i Senjak. Bukvalno prave kao "e ovde nam je interesantno da gradimo, za ovo više ne važe nikakvi zakoni Srbije".... 

Treba negde smestiti sve te ajtievce :)