Jump to content

Stories of Che


Recommended Posts

Celog sam se leta kanio da ovo nekako pretocim u prozni oblik, a citajuci Dudarima, napokon i resio... Vas omiljeni plagijator is back :-) Salu na stranu, cenim da svako ima neke provaktivne i intersantne dozivljaje ili dijaloge. Uzmite ih, malo prilagodite proznoj formi, i moze svasta da ispadne...

EPRED

-‘Ej, Miki, jesi raspoložen da zaradiš neku kintu?

-Cane, znaš me: UVEK!

-Znam jednog derpea, ako ‘oćeš, odvedem te kod njega, roknete se, i dobiješ pe‘sto evrića!

-Petsto, kažeš... Pa nije to malo, brate... A čekaj, ti ubiraš procenat, cenim?

-Da, da... Procenat... Pa neću ga valjda ja rokati!

-Pazi, ključno pitanje je onda ko koga roka, ja njega ili on mene?

-Ne, ne, samo ti njega.

-E, pa, onda neću!

-Ha-ha-ha...

-He-he, zezam se... Nego, reci mi još barem jel‘, ono, dobro razrađen, da se ne pozledim?

-Uuu, ja šta je!

Kratka, neprijatna pauza. Na mom licu se verovatno moglo, jasno kao iz knjige, pročitati: „Ne mogu da verujem koliko si glup!“ Pošto se Cane oduvek rvao i sa čitanjem štampanih slova, kažem ja njemu lepo:

-Ne mogu da verujem koliko si glup! Procenat, a?

-A jebiga, šta sam imao, pedeset evrića po čoveku što ga nađem, a jedva sam naš’o dvojicu! Pa reko’, da i ja malo zasučem rukave...

-Pa, nešto si sigurno zasukao... Aj’ beži mi s’očiju...

PMMS

Zvoni mi mobilni oko 3 ujutro. SMS, nepoznati broj. Otvorim, imam šta da vidim:

„Eto, poslala sam ti sliku svojih grudi. Jel’ ti se sviđaju? Jel’ odgovara veličina? A kad ćeš ti meni da pošalješ svoju sliku?“

Razbuđen, neispavan, i svetski zatečen, dočekam i propratnu „Izvini, greška...“ poruku, a potom pokušam da spavam. Ma otkucam i zez poruku, tipa „Što ne pogreši i za MMS“, tako nešto, i naravno, ne pošaljem je, već nekako zaspim. Sledeći dan, na predavanjima, ma smorih i boga, a bogami malo je falilo da i nekim profama pročitam poruku... Čitao sam i nekim vrapcima na grani, ali čak su i oni to već znali, i krajnje uljudno me zamolili da napustim granu... Move to-> Saved Items... Da se sačuva, za potomstvo...

-Par nedelja kasnije-

„Ovo bi moglo biti dobro...“, nešto ja mislim u sebi, dok ukucavam broj koleginice sa drugog smera, i pomalo je i odmeravam: mala, plava, slatka, kompaktna, baš onako kako volim... Pri tom me i poziva na neku žurezu, i to obavezno da se javim kad dođem, i sve što ide uz to...

-Pa ne znam, aj’ videću da dođem...- slagah ja kao matori, iskusni... matorac; „Jok, ti ćeš da dođeš!“, rekoh (nadam se!) u sebi...

Smorim se nešto kasnije, drndam telefon, pa reko’ aj’ kad sam već tu, da se razonodim k’o čovek, i da pročitam čuvenu poruku. I imam šta da vidim – umesto nepoznatog broja stoji njeno ime! Čudni su putevi Gospodnji, ali mobilna telefonija ih je odavno zajebala! Na žurezu, naravno, nisam otišao...

-Nedelju dana kasnije-

Zove Vlaha na fiksni:

-‘De si, Chemille...

-‘De si, Vlaha, šta ima novo u NS-u?

-Ništa, eto, smaranje... Pa dobro, ima nešto novo, ali to je bolje da ti Stefi kaže kad dođe u Šabac, da ne kvarim iznenađenje...

-(*tišina*)...

-Šta ćutiš, koji ti je?

-Ćutim, Vlaha, jer znam da si Abronoša Nedostižnog levela, i da ćeš mi svakako reći...

-E, duvaj ga malo, znaš...

-(*...*)

-...Ali nećeš mi jebeno verovati kakav je frajer MMS dobio!

-Iskušaj me, matori, ne može me tu ništa preterano iznenaditi, veruj mi...

-Pazi kad mu je ‘ladno neka riba greškom poslala pičku MMS-om! Mislim, sliku, naravno...

-NE SERI!

-NE SEREM! Znači odlepio lik, ide od čoveka do čoveka i pita: „Hoćeš da ti pokažem pičku, brate?“ Pokazaće i tebi, kad dođe u Ša.

-Onda pod hitno moram da otvorim on-line konkurs za najbolji penal na tu rečenicu!

-Guzičar raspali, nenormalni, srećni nijedan...

-Vlaha, brate, šta da ti kažem – nekome je život maćeha, a nekome, bogami, uleti i pička MMS-om... Mislim, slika, naravno...

Edited by Milanche

OPTIMIZADO PARA EL NERVIO ÓPTICO HUMANO

Link to comment
Share on other sites

Milanche,ajde napravi josh neki wc3 comic? :)

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...