Fric Fišer i nemačko suočavanje s prošlošću

[fox m.]

Jel ste upoznati sa delom ovog nemačkog istoričara i njegovim proučavanjem bestijalnog imperijalizma nemačkih vladajućih slojeva u oba svetska rata?

 

Књига САВЕЗ ЕЛИТА, О КОНТИНУИТЕТУ СТРУКТУРА МОЋИ У НЕМАЧКОЈ 1871–1945. ГОДИНЕ (1979) представља расправу засновану на обиљу чињеница којом се доказује да је од стварања до пропасти Рајха (1871–1945) постојао континуитет конзервативних снага сачињених од једне елите, чији су друштвени чиниоци били велики земљишни посед, крупан капитал, државна бирократија и милитаристицки војни врх. Стална непријатељска демократија у Немачкој усмерена је на ратну политику ради ширења Рајха и постизања светске моћи и ова елитаомогућила је 1933. долазак нациста на власт и, затим, пружала друштвену основу нацистичком режиму.

 

 

Kapitalna i autoritativna istorijska studija najvećeg i najuticajnijeg nemačkog istoričara XX veka, Frica Fišera, koja se sada po prvi put objavljuje na srpskom jeziku, neprocenjivo je zaveštanje u utvrđivanju pravih i argumentovanih uzroka izbijanja Velikog rata.

Namenjena akademskoj, stručnoj i širokoj javnosti koja želi uravnotežen uvid, a do sada nije imala prilike da nešto slično pročita, ova studija je vrhunski obrazac dubioznog istraživanja, analitičkog uma, akademske samosvojnosti, vrsnog prezentovanja materije i iznošenja jasnih i nedvosmislenih zaključaka. Kao što je to Tukidid činio sa Atinjanima u svojoj Istoriji peloponeskih ratova, Fric Fišer se krajnje objektivno i podrobno bavi Nemačkom i Nemcima u sam osvit i tokom Velikog rata, te naučnički hladno i bez oprosta opisuje ekspanzionističke i imperijalističke ratne ciljeve (sa naglaskom na teritorijalnim ciljevima), istovremeno dokazujući namere Nemačke da ujedini entitet Srednje Evrope u ekonomski i geopolitički savez pod njenom hegemonijom čime bi parirala ostalim imperijama tog doba.

Premda se u pisanju dela Fišer koristio isključivo primarnim izvorima (diplomatska korespondencija, cirkularne note, zapisnici sa konferencija vojnih i političkih vođa, epistolarna zaostavština, govori i dr.) u cilju utemeljenosti izložene materije, odsustva bilo kakve naklonjenosti i neizricanja bilo kakve osude – knjiga je izazvala žestoke kontroverze, kako u samoj Nemačkoj, tako i u Evropi, a njene revizionističko-političke odjeke i implikacije možemo i danas, na žalost, pročitati.

Metodično i iscrpno, knjiga “Posezanje za svetskom moći – politika ratnih ciljeva carske Nemačke 1914–1918” ističe kako su se kompleksni uzroci – suštinski autokratska država, nerazvijene demokratske institucije, tradicionalni pruski militarizam, vidna sklonost ka predodređenoj sudbini dominacije nad svetom, osećaj inferiornosti i neodređenosti zbog trenutnog stanja stvari – ujedinili u nemačkoj javnosti zarad davanja podrške ratnim naporima i agresivnoj politici njihove vlade.