Ponovo sevaju varnice: Dragon Ball: Sparking! Zero recenzija

SolidChief · October 29

Da li volim ja Vedžita? Tako nešto se ne pita.

Nije tajna da je Dragon Ball franšiza na mene ostavila najveći utisak kada je anime kultura u pitanju. Nisam siguran da bih mogao da odaberem omiljeni anime, ali ako je neki ostavio najveći trag na mene, definisao moju ljubav prema žanru i uvrstio me među doživotne obožavaoce japanske animacije, to je definitivno Dragon Ball.

Da nisam bio jedini igrač koji je bio željan da kroz video igre doživi atmosferu serije, pokazatelj su desetine i desetine igara sa ovom tematikom, objavljene tokom decenija na mnoštvu platformi. A ja, kao veliki obožavatelj i uživalac interaktivne zabave, isprobao sam gotovo svaku igru na temu Zmajeve kugle koje sam mogao da se dočepam.

Iskreno, mislio sam da će tranzicija sa PlayStation 2 na PlayStation 3 generaciju konzola, označiti ulazak u sam vrhunac za anime igre, koje će izgledati nikad bolje i neće bolje ni moći da izgledaju u budućnosti. Ovo je ujedno i jedna od mojih najgorih prognoza ikada, jer od tog trenutka, Dragon Ball igre kao da su sve svoje prioritete uložile u sporo poliranje grafike, koja jeste sve lepša ali zato zanemaruje neke druge stvari.

ss_72cb10fb8f0c7554e932257450b19189534a8

Pre skoro 20 godina, i sam sam radio na jednoj igri sa Dragon Ball tematikom, želeći njom da prikažem kakav je to osećaj biti Goku, u najboljem mogućem smislu. Nažalost, život se isprečio pa je moja DBZ igra rađena u Macromedia Flash-u zauvek ostala u 0.2 beta fazi a sve moje nade i snovi, prepušteni su zvaničnim timovima koji i dan danas pokušavaju da nas oduševe novim naslovom voljene franšize. No, kakva je situacija danas?

Sparking! Zero je direktan nastavak na Budokai Tenkaichi 3, poslednju u nizu PlayStation 2 igara iz zlatnog vremena Dragon Ball tuča. U ovom smislu, spremite se da iskusite oprobani recept koji je nekada žario i palio konzolama anime zaljubljenika. A danas, pokušava da pronađe čvrst oslonac na lelujavom tlu modernog gejminga.

Igru bih voleo da definišem što jednostavnije, jer se na neki način u jednostavnosti i kriju draž i šarm DBZ serija i igara. Pa bih prvo krenuo od grafike.

ss_edf6973923cb0d2ad72acecc014262a6de55a

Vizuelno, igra varira od solidnih do zaista impresivnih momenata. Animacije ponekad mogu biti krute ali kada zasijaju, one bukvalno pršte. Igra je blagoslovena sa skoro 200 karaktera i svaki od njih ima svoj set poteza, što broji jednu zaista impozantnu kolekciju specijalnih napada i efekata. U tom smislu, igra izgleda stvarno impresivno.

Moja prva zamerka, bez obzira na grafiku koja na slikama izgleda besprekorno, tiče se upravo vizuelnog doživljaja koji radi u službi atmosfere. Tolike generacije konzola su došle i otišle, sada na raspolaganju imamo hardver koji kao da stoji na pragu mogućnosti da se poigra fotorealizmom, a i dalje nemamo Dragon Ball igru koja zalazi u samu srž DBZ iskustva.

Sve zaista pršti, zgrade se ruše, varnice sevaju, ali težina udaraca i dalje deluje plitko. Zemlja ne podrhtava dovoljno slikovito kada se sudare dva giganta. Na zemlji ne ostaju realistični krateri nakon što je izbombardujete arsenalom specijalnih napada. Dragon Ball je serija preterivanja, a današnje igre kao da bojažljivo opipavaju puls igračima u nastojanju da ih previše ne uzbude.

ss_f4ec953421c54bf74bdca77ceed361ad7b509

Ne shvatite pogrešno, igra izgleda odlično, tragovi uništenja ostaju i zemlja ume da podrhti, ali sve je to slabo naspram onoga kako bi jedan pravi fan serijala napravio da je radio na igri. Međutim, možda su moja očekivanja i previsoka. Možda bi takvu igru i takav sistem bilo jako teško izbalansirati a da ne bude potpuni haos u najavi. Ali verujem da, kada bi pažnja bila na doživljaju umesto na ubacivanju 182 lika u igru, situacija bi bila neopisivo bolja. Dajte mi 20 likova, ali neka igra kao igra bude nezaboravno iskustvo.

Sparking! Zero poseduje više režima igranja, od kojih je najzanimljiviji prelazak priče i kompetitivna borba dva igrača.

Istina, stotinu puta smo prelazili Dragon Ball priču ispočetka, ali ovde je ona izvedena jako dobro, dinamično prelazeći preko najbitnijih momenata u serijalu gde kontrolu preuzimate kada je ono najzanimljivije. Ovakva vrsta implementacije, čini da pomislim kako mi nikada neće dojaditi da Dragon Ball priču doživljavam ispočetka.

ss_80d442d735c80a31c78696aeaaae08c0bf843

Kompetitivni režim je ipak ono gde ćete provesti najviše vremena, oprobavajući snagu sa drugarima za istim televizorom. Ovo je naravno izvodljivo zahvaljujući starom “split screen” sistemu koji vertikalno deli sliku na dva dela. Nažalost, kada se slika podeli tj. renderuje dva puta, moguće je koristiti samo jednu jedinu mapu za borbu, kako bi igranje drugih bilo previše zahtevno za današnji hardver. Iskreno, uopšte mi nije jasno kako je ovo moguće da je slučaj i nadam se da će biti ispravljeno budućim zakrpama.

E sad kada govorimo o borbi, moram da priznam da istom nisam sasvim zadovoljan. U pitanju je sistem koji je previše komplikovan za nešto tako jednostavno. Nemate vi tu Bog zna koliko komandi i napada a opet povezivati ih i koristiti protiv protivnika, istovremeno se braneći, predstavljaće izazov čak i za iskusnije igrače.

Ovome doprinosi i činjenica da je sistem tutorijala jako oskudan i neće vas ni upola pripremiti koliko je potrebno za okršaje protiv ljudi koji znaju šta rade. U ovom smislu, moram da priznam da sam odustao od treniranja i omogućio jednostavno izvođenje specijalnih komboa u opcijama. Ukoliko ne planirate da učestvujete na nekim takmičenjima, mislim da bi najpametnije bilo da i vi učinite isto. Čast izuzecima!

ss_6389b6aef0ecaa3f6cc1e36dcfb145c6fcb70

Audio podloga je savršeno u Dragon Ball duhu, od muzike pa do glumačke postave koja je većinom ona iz originalnih serijala. Ovo je naravno izuzetno značajno za jednu Dragon Ball igru i na tom polju nemam apsolutno nikakvu primedbu već samo reči hvale.

Kao jedan paket, Dragon Ball: Sparking! Zero je dugoočekivana i dobrodošla igra žanra koji je definitivno nedostajao. Ovaj tip igara je nekada bio objavljivan često ali svakim nastavkom opravdavao svoje postojanje propisnim napretkom. Sada, decenijama kasnije, napredak je teško izmeriti. Ali dobrodošlicu za povratak serijalu, a u neku ruku i žanru, s lakoćom je izmeriti. Velika je!

Ukoliko ste ljubitelj Gokua i ostatka družine, nema sumnji da ćete uživati. Ali u zavisnosti od vaših očekivanja, pitanje je jedino da li ćete uz naslov provesti samo broj sati dovoljan za prelazak glavnih modova ili se zadržati mnogo, mnogo više, odmeravajući snage u društvu. Na ovo pitanje, nažalost, možete samo sebi dati odgovor, nakon što igru pribavite. A bez obzira na sve moje kritike, ova igra je nešto što ipak moram da preporučim svima koji su u ljubavi sa Dragon Ball franšizom.