Blejd Raner + Disko Elisijum, ali ste besmrtni: Nobody Wants to Die recenzija

SolidChief · August 27

Kako sam fan Blejd Ranera i generalno noir i sajberpank žanrova, dugo sam pratio i čekao izlazak Nobody Wants to Die, noir misterije pojskog studija Critical Hit Games. U 23. veku, preuzimate ulogu Džejmsa Kare, detektiva koji je otišao na odmor kako bi se prilagodio i sinhronizovao sa svojim novim telom, pošto jelte u Nobody Wants to Die niko zaista ne umire, jer je u ovoj distopiji ilegalno nemati bekap svoje svesti kada vam telo konačno otkaže.

Ova ideja besmrtnosti u SF žanru kroz prebacivanje svesti nije nikakav novi koncept, međutim u ovom izdanju se javlja jezivi realizam koji ćete osetiti kako budete kročili u ovaj svet. Zakon finansiran od strane korporacija da njihov produkt besmrtnosti morate posedovati je već nešto što podseća na brojne slučajeve i iz današnjice, a Džejms Kara biva direktno upleten u ovu dramu, kada je čovek koji je kreator ovog “proizvoda” koji omogućava prebacivanje svesti ubijen u svom penthausu.

ss_afa7388b97cf55c5b7b3adc262c59e26da514

Ako niste već do sada mogli da pretpostavite, postavka priče je veoma klišeizirana jer je detektiv Kara vaš tipičan alkoholičar sa preminulom suprugom, vrlo grubom i odbojnom ličnosti, mrtvim partnerom, problematičnom prošlošću – sve što ste već videli i čuli. Pogotovu ako ste kao Džejms koji živi uveliko već preko sto godina, tuga, sumnja i gubitak su ovde definitivno izraženi, kao još jedna od posledica besmrtnosti. Da li sam napomenuo da ste u distopijskoj verziji Njujorka koja distinktno reflektuje neke od poznatih distrikta kroz koje ćete prolaziti u nešto više od sedam sati priče?

ss_c2be433ad0dcfb838a9ab88c6b9c1e568a816

Iako sama igra ne pruža jedno izrazito dugačko iskustvo, Nobody Wants to Die je vizuelni spektakl, gde će grad briljirati sa svojom vertikalnošću i dekopank estetikom koja se savršeno uklapa u celokupni neo-noir narativ, prezentujući igrače sa vrhunskom scenografijom u svakom trenutku. Iako se ovaj grad odražava kroz nivoe, generalno ne puštajući vas da previše lutate niti otvarajući mnogo prostora za istraživanje van predefinisanih lokacija, igra će vam svakako omogućiti da pustite svojoj detektivskoj mašti na volju.

05_Central_Park.png?resize=1000%2C563&ss

Kara ima nekoliko oruđa koje će koristiti u svojim istragama, primarno takozvani rekonstruktor koji će vam dopuštati da premotate vreme unazad kako budete otkrivali sve više tragova o ubistvima i prikazati neposredne trenutke pred nemili čin, vezujući se doduše uglavnom za samo jednog lika u sceni. Tu su standardne stvari kao UV svetlo za otiske prstiju i stopala, kao i uređaj kojim ćete uočavati žice u zidovima i podovima, pored standardne kamere. Van ovih scena zločina, Kara će koristiti razne zavrzlame na dohvat ruke, pa i flaše alkohola da predstavi sve ove dokaze koje je našao, zahtevajući od igrača da napravi hipotezu pri povezivanju ovih tragova i događaja, dajući prilično jasnu povratnu informaciju da li je hipoteza bila ispravna ili ne.

ss_55f28e93e6158b388f5a4a63215fec76493a7

Iako je sam narativ veoma interesantan, ovaj triler je veoma linearan, ne pružajući previše prostora ni za pravljenje pogrešnih zaključaka, ni za odudaranje po samom gejmpleju. Uprkos tome što je igra dosta kratka, uređaje koje sam napomenuo ćete koristiti kroz skoro celu igru, ne varirajući previše u nekim novotarijama kako priča bude odmicala.

Sa druge strane, smatram da je Nobody Wants to Die dugačak tačno onoliko koliko treba da bude za jednu linearnu detektivsku avanturu, pružajući više nego zadovoljavajuć narativni rolerkoster. Ipak ostaje malo gorčine u ustima kada vidite koliko ste mali delić inicijalno veoma bogatog sveta uspeli da iskusite.