I nakon 20 godina, Mario ume da ispresavija protivnika, a i sebe: Paper Mario: The Thousand-Year Door recenzija

[SolidChief]

Nikada nisam igrala originalni The Thousand-Year Door, ali sam igrala Paper Mario: The Origami King na Switchu i jako sam se radovala ovom rimejku. Mogu da kažem da se nisam razočarala jer me je zavodljiva, šarena i vesela grafika već na prvi pogled osvojila. Bitno je napomenuti da ova igra nije portovana na Switch već prerađena natenane za noviju konzolu. Nakon obaveznog pregleda YouTube snimaka i upoređivanja grafike između originala i ovog rimejka, vidi se poboljšanje ali i činjenica da je rimejk ostao veran ideji originala.

Rad na rimejku bilo koje igre je uvek bio i biće mač sa dve oštrice, jer je uvek pitanje koliko daleko treba da idu poboljšanja i promene, a da se zadrži duh i igrivost originala. Što se tiče ove igre, kreatorima je trebalo samo 20 godina da dođu do savršenog recepta, ali to vreme nije uzalud utrošeno, jer je finalni produkt igra koja će usrećiti kako fanove originalne verzije, tako i igrače koji još nisu imali priliku da se upoznaju sa ovim svetom. 

Interesantno je isprobati igru nakon što ste igrali njenog naslednika, u ovom slučaju The Origami King, jer ćete primetiti određene stvari za koje vam neće biti jasno zašto nisu implementirane tada, ali onda se setite da je ova igra „morala da hoda“ da bi nastavci „trčali“. Jedna od prvih stvari koja mi je zapala za oko jeste svet, iliti pozadina. Mario se mnogo bolje uklapao u papirni svet u kasnijim delovima nego u ovom. Naime, kombinacija boja i tekstura korišćenih u ovom delu nekako čine da likovi više iskaču, što u početku izgleda malo čudno, ali nakon nekog vremena prestane toliko da se primećuje.

Takođe sam primetila da je sama borba ovde teža, jer zahteva veću preciznost u tempiranju skokova, udaraca i blokiranja, što može potvrditi i moje dete, koje je ovde imalo muke da se uđe u ritam, iako je sada stariji nego kada je igrao The Origami King. Ni mi, njegovi roditelji nismo sa lakoćom pobeđivali u borbama, a kasnije smo otkrili od igrača širom sveta da nismo jedini koji su to primetili, pogotovo oni koji su igrali original. Naravno, na to takođe utiče činjenica da ova verzija igre radi u 30 frejmova, za razliku od originala koji je radio u 60 frejmova. Veliku pomoć u ovome nam je pružio novi lik u igri, Battle Master, Toad koji će vam dati savete oko borbi kao i oko mogućnosti sa vašim pratiocima. Dodavanjem ovog lika, Nintendo pomaže novim igračima da se lakše integrišu u sistem igre.

A što se tiče pratioca, kroz igru ćete ih sresti nekoliko, koji kao i likovi u nastavcima, imaju dirljive razloge iz kojih vam se pridružuju. Svaki od njih donosi drugačiji stil borbe, kao i vrstu pomoći tokom putovanja. Goombella je jedan od saputnika koji kao pravi štreber ima knjigu i jedan od njenih poteza u borbi je da „otkucava“ slabe strane protivnika, kao i osnovne podatke poput zdravlja, odbrane, napada i slično. Bogami pravi prikaz ideje da um caruje a snaga klade valja. Nemojte se iznenaditi ako u nekom trenutku i neki stari neprijatelj stane na vašu stranu. Pošto možete imati uvek samo jednog pratioca aktivnog uz sebe, studio je dodao odličan i veoma lak sistem za menjanje pratioca u bilo kom trenutku. Na taj način će se ubrzati prelaženje nivoa kada shvatite šta treba da uradite kako biste napredovali.

Kao i u drugim igrama, delovi sveta će vam se otvarati kako završite prethodni. Znači nema skakanja unapred, delovi mape će se otkriti svaki put kada nađete novu kristalnu zvezdu i odete pred hiljadugodišnja vrata. Taj način progresa će biti poznat i igračima kasnijih delova, i razumljivo je što je taj sistem zadržan i za rimejk. Naravno, dobro poznato brzo putovanje kroz cevi je takođe našlo put do ove igre, što posebno pomaže u kasnijim delovima igre.

Priča je šarmantna, dijalozi su vickasti i pršte sa svih strana. Mene je lično dotukao zmaj koji, u poslednjem očajničkom pokušaju da vas pobedi u borbi, nudi da mu omirišete smrdljive noge. Mislim da ovo naprosto zaslužuje pomen u knjizi odličnih fora a ima ih na pretek. Luckasto je možda najbolji opis celog ovog iskustva.

Ovo je baš taj tip igre koji može godinama uspavanog pisca Play!Zine-ovih redova probuditi iz roditeljskog zimskog sna punog obaveza. Paper Mario: The Origami King sam za Play!Zine opisivala pre cele četiri godine, zazivajući porodično prelaženje novih Mario igara. Stoga nije čudno što sam zatražila da opišem rimejk za Paper Mario: The Thousand-Year Door, pogotovo što može da se igra u troje. Iako nisam bila oduševljena The Origami King igrom prešli smo je sa podmlatkom uzduž i popreko. The Thousand-Year Door je uspeo da se progura u već prenatrpan raspored kako malih žitelja doma tako i nas većih, i naterao nas da se radujemo vremenu uronjenom u ovaj šareni, zabavni i luckasti svet.

Paper Mario: The Thousand-Year Door je dostupan za Nintendo Switch

Autor: Dragana Ličina Danojlić

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post I nakon 20 godina, Mario ume da ispresavija protivnika, a i sebe: Paper Mario: The Thousand-Year Door recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu