Switch izdanje za koje bi neko morao da odgovara: Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes recenzija

[SolidChief]

Koliko god neverovatno zvučalo, postojalo je vreme kada sam smatrao da su JRPG igre jedna dosadna razbibriga. Naravno ovo mišljenje sam zasnivao na velikim količinama neznanja i neupućenosti koje je bilo zastupljeno u toj meri, da je igranje svega jednog ili dva naslova ovog žanra odmah i sa lakoćom uspelo da me razuveri. A usput mi i ukaže na veličinu sopstvene gluposti, jelte.

Jedan od tih prvih naslova, bio je Suikoden II. Igra koja me je skoro samostalno uvukla i naterala da zavolim žanr koji mi je tako dugo izmicao sa radara. Pa bez obzira na činjenicu da je u pitanju samo jedan od pet nastavaka serijala, upravo dvojka mi je ostala i jedna od omiljenih video igara svih vremena.

Igra pred nama je duhovni naslednik ovog serijala. Delom je tako iz razloga što Suikoden serijal praktično više i ne postoji, a još više zbog činjenice da je upravo Jošitaka Murajama, tvorac legendarne franšize stvorio i ovu igru. Jošitaka nažalost više nije među nama, kako je preminuo u februaru ove godine. Stoga će govoriti o ovoj igri u objektivnom maniru, za mene biti pravi test profesionalnosti.

Eiyuden Chronicle već na prvi pogled pruža prepoznatljiv vizuelni utisak. Ovo se najviše tiče dizajna likova koji izuzetno podsećaju na one koje smo mogli da vidimo u prethodnim igrama istog autora. Od uvodne sekvence pa do izgleda kompletnog sveta, sve je podjednako i kvalitetno i nostalgično.

Igra je izvedena u tehnici koja je poprilično popularna u poslednje vreme, kombinujući 2D likove i 3D okruženje. Dok u nekim igrama ovo ume da predstavlja poprilično jak i neprirodan kontrast, ovde predstavlja jedan od najskladnijih spojeva koje sam do sada video. Detaljni “sprajtovi” karaktera koji asociraju na one iz ere konzola 16 ili čak 32 bita, odlično su uklopljeni u šarenolike pozadine. A kamera, iako ne pod kontrolom igrača u većini slučajeva, lepo koristi trodimenzionalno okruženje, često “režirajući” scenu dok se krećete kroz nju.

Nažalost, iako u osnovi dobro zamišljeno, prisutan je i sijaset otežavajućih okolnosti. Kao prvo, kamera prečesto ume da bude zaklonjena objektima koji se nalaze između naše perspektive i karaktera. Ovo je vrlo neobično s obzirom na statičnu perspektivu posmatranja, kako je bolji dizajn s lakoćom mogao da reši ovakve propuste.

Ali ovo nije ni blizu velika zamerka kao ona koja se tiče tehničke prirode. Osim što Switch verzija koju smo dobili na testiranje sa sobom povlači brojna skromnija rešenja po pitanju rezolucije i generalne oštrine prikaza slike, performanse su možda i najgore koje sam ikada iskusio na ovoj konzoli. Prosto je neverovatno da jedna platforma koja fluidno pokreće prelepi Luigi’s Mansion 3 ili Tears of the Kingdom, ne može da dostigne stabilnih 30 frejmova u jednoj 2.5 JRPG igri.

Na stranu stabilan frejmrejt, igra se muči da dostigne i 25 sličica u sekundi kroz većinu situacija. Da je u pitanju neki drugi žanr ili način izvođenja, ovo bi možda moglo i da prođe. Ali u igri koju dobrim delom nosi vizuelni duh sveta i karaktera, ovako nešto je jednostavno neoprostivo. Ovako masivno iskvareno iskustvo poteškoćama tehničke prirode, ne pamtim kada sam poslednji put video. Dodajte ovome i izuzetno spora učitavanja čak i u menijima, i već će vam biti jasno sa čime ovde imamo posla.

Možda i najgore od svega jeste prisustvo bagova od kojih igra može i naglo da se ugasi. Ovo uključuje gubitak napretka u trenucima kada to najmanje očekujete a i kada vam je tako nešto najmanje potrebno. Bez obzira na prisutan automatski sistem čuvanja progresa, vrlo je verovatno da će vam se javiti situacije u kojima ćete izgubiti dobar deo vremena, primorani da nivo igrate ispočetka.

Sva sreća, kada je audio podloga u pitanju, stvari su mnogo svetlije. Osim što je muzika apsolutno fenomenalna, činjenica da je gotovo svaki od preko stotinu karaktera koji se pojavljuju u igri u potpunosti sinhronizovan, zaslužuje aplauz. Osim što su sjajno napisani, glasovnom glumom im je čak proširen dijapazon dopadljivosti, pa ćete sigurno imati desetine omiljenih likova i ujedno i poteškoće da se odlučite ko će vam biti u primarnom timu kada krenete u akciju.

Priča je solidna, ali njena srž pruža sliku pustolovine u kojoj je bitniji svaki korak na putu ka cilju, od samog cilja. Nalik Suikoden naslovima i ovde ćete se sresti sa izgradnjom sopstvene vojske, da ne kažem nacije. Mesto koje će preko stotinu karaktera nazivati svojim domom, nesumnjivo predstavlja epicentar zabavnog faktora koji Eiyuden Chronicle može da pruži.

Same borbe se odvijaju u očekivanom poteznom maniru, ali za razliku od uobičajenih JRPG postavki, ovde vaš tim može da broji čak 6 glavnih likova. Pozicioniranje istih u prednje i zadnje redove, takođe igra veliku ulogu, a jedna od najinteresantnijih opcija jeste programiranje ponašanja karaktera za automatske borbe. Naime, set opcija u ovom pogledu je poprilično impresivan. Podesite način na koji se karakter ponaša u borbi, kakvu vrstu protivnika i čime da primarno napada, odnosno šta da radi u kojoj situaciji, i nećete morati da brinete u vezi 90% okršaja sa protivnicima. Samo uključite automatski režim i uživajte.

Naravno, kada naiđe “kraljica” nivoa, najbolje je da uzmete stvar u svoje ruke i pažljivo isplanirate svaki naredni potez. Pogotovo što ove borbe uključuju i specifične scenarije po pitanju gejmpleja, kao što je recimo mogućnost da se sakrijete iza barikada kako biste ublažili protivnički napad i slično.

Kada se pogleda kao celina, Eiyuden Chronicle sa sobom donosi plejadu prepoznatljivih JRPG mehanika stare škole, što podrazumeva mnoge dobre ali i neke loše osobine. Tako recimo “random encounter” sistem sigurno neće nikoga obradovati, s obzirom na protivnike koji vas zaskaču svakih par koraka. Ali istovremeno, tu je i pregršt stvari koje ćete obožavati.

Sjajno napisani karakteri, zanimljiva priča, apsolutno prelepa mehanika izgradnje grada i prikupljanje saboraca i odlično dizajniran svet, samo su neki od razloga da zaigrate ovaj naslov. Sa druge strane, velik broj tehničkih poteškoća, iako ne u potpunosti, preporučujem da vas odbije od nabavke Switch verzije igre. Svaka druga verzija podrazumeva bolji frejmrejt, oštriji prikaz i manje bagova. Ovo je toliko značajno unapređenje u odnosu na ovaj nesrećni port, da bih PC verziji koju sam na kratko testirao, odmah dao ocenu ili dve više od ove koju ja dajem za Switch izdanje.

U to ime, nadam se da niste samo bacili pogled na ocenu i u potpunosti preskočili čitanje ovog teksta, kako se on odnosi prvenstveno na kopiju igre za Nintendo Switch. Svaka druga verzija, mnogo je bolje iskustvo i znatno bolje oslikava veličinu ovog naslova. Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes je sjajna igra i u potpunosti zavređuje zvanje duhovnog naslednika Suikodena. A neoprostivo loše optimizovano Switch izdanje će u nekoj budućnosti sigurno doživeti dovoljan broj zakrpa kako bi bilo igrivije. Do tada, klonite ga se u širokom luku, ukoliko je to ikako moguće.

Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes je dostupan za PS4/5, Nintendo Switch, PC, Xbox One i Xbox Series X/S

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Switch izdanje za koje bi neko morao da odgovara: Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu