Ovaj jednorog se visoko propinje: Unicorn Overlord recenzija

[SolidChief]

Šta to razvojni studiji „Image & Form“ i „Vanillaware“ imaju zajedničko? I jedan i drugi svakom novom igrom zalaze u nove žanrove, a opet bez greške biste prepoznali iz kog studija potiče svaki od naslova. Jedinstveni vizuelni stil i prezentacija, čine oba studija ne samo prepoznatljivim već i veoma cenjenim po pitanju kvaliteta proizvoda.

Dok je ovaj prvi studio švedski, pa od skoro asimiliran u jednu potpuno novu kompaniju za koju se učestalo molim kako ne bi uništila njegov godinama građeni šarm, „Vanillaware“ iz Japana nastavlja da niže instant klasike. Takva je i ova igra koja je danas pred nama. Unicorn Overlord – ljubav na prvi pogled.

A upravo je pogled jedan od presudnih faktora kada su igre ovog studija u pitanju. Nepogrešivo originalna i ljubavlju krojena vizuelna prezentacija, jeste jedan od najjačih aduta „Vanillaware“ igara. Kao i sve dosadašnje naslove, Unicorn Overlord krasi sjajna plejada rukom crtanih i animiranih likova i detaljnih pozadina. Ukoliko cenite kvalitetne i crtanolike vizuale u anime fazonu, odmah ćete se zaljubiti.

Specifičan način animiranja ovih likova ali i okruženja, još je više obogaćen kvalitetnom glasovnom glumom ali i odličnom muzičkom podlogom. Po pitanju produkcije, ovo je svakako naslov iz samog vrha industrije manjeg budžeta. Nikako “AAA” proizvod a opet tako beznačajno pogođen tom činjenicom koja mu ni najmanje ne škodi. Ako su igre milionskih budžeta kvalitetna pečenica sa kraljevskog dvora, onda su ovakve igre kao slanina sa sela, koju je baka lično dimila na bukovini (ili još bolje šljivi!).

Po pitanju žanra, ovaj vazda domišljati studio, sada se odlučio za strateški RPG nalik nekoj od Fire Emblem igara. Dok me je prethodni naslov iz njihove kuhinje odbijao po pitanju maltene eksperimentalnog gejmpleja, ovde sam se osećao kao kod kuće. No i sada je razvojni tim ubacio nekolicinu različitosti, kako Unicorn Overlord ne bi u potpunosti bio preslikana kopija neke od sličnih joj igara.

Gejmplej se sastoji iz dva segmenta. Prvi podrazumeva kretanje po mapi sveta koja se posmatra iz “polu-ptičje“ perspektive. Likovi su naravno disproporcionalno predstavljeni u odnosu na okolinu, pa se kreću poput džinova kroz svet. Ovo naravno ne remeti užitak, kako je u pitanju deo igranja koji se tiče istraživanja sveta i planiranja naredne lokacije gde će se odigrati bitka i priča nastaviti dalje.

I dok ovaj segment svakako izgleda pristojno, glavna zvezda po pitanju grafike, jesu same borbe. Nakon što uđete na borbeno polje, osmislite formacije vaših jedinica, podarite im odgovarajuću opremu i pokrenete borbu, to je momenat kada prestaje vaš dalji uticaj i preostaje vam samo da ispratite tok okršaja. Osim što izgledaju jako lepo, važno je posmatrati borbe kako biste dublje shvatili kako funkcionišu njihove mehanike.

Nakon što pohvatate sve slabosti i prednosti jedinica, šta položaj u timu menja za određenog lika, ko je najbolje da se sukobi sa kime i kakva oprema je najpoželjnija – možete slobodno da počnete i da preskačete animirani deo borbi. Ali s obzirom na to kako lepo izgledaju, sigurno je da nećete preskočiti baš svaku od njih. Posebno je zadovoljavajuć osećaj posmatrati četu vaših vojnika kako nemilosrdno gaze protivničku, naizgled daleko snažniju jedinicu.

Svaka misija ima tajmer koji vam odbrojava vreme, ali na raspolaganju uvek imate i mogućnost da igru pauzirate. Dok je sve u stanju mirovanja, možete lagano planirati sledeći potez. Tako na kraju shvatite da je borba koju ste igrali sat vremena, u vremenu igre trajala svega dva minuta.

Sve jedinice se kreću slobodno po mapi, bez da su ograničene poljima, potezom ili dometom. A nakon što se isključi pauza, sve jedinice – i protivničke i vaše, slobodno nastavljaju svoje akcije dok se ne sudare i okršaj otpočne.

Jedno od retkih ograničenja, jeste merač kondicije, koji se troši nakon svake borbe. Ovo uključuje potrebu za dodatnim razmatranjem koja jedinica će sa kojom ukrstiti oružje, a koja posetiti neku od lokacija za odmor ili predahnuti na licu mesta. Izuzetno dobar detalj koji još više daje na strateškom elementu i uzbudljivosti.

Na mapama su prisutna i dodatna pomagala (i odmagala) u vidu barikada i oružja za opsadu, pa je pametno pozicioniranje i zauzimanje ovih naoružanja od izuzetnog značaja ukoliko mislite da igru pređete bez mnogo muke. Takođe vredi napomenuti da igra poseduje četiri stepena težine, pa ako ne želite da se ozbiljnije pomučite, ne preporučujem da idete dalje od drugog podešavanja.

Prelaskom misija, otključavate nove likove koji se opciono mogu pridružiti vašoj armiji. A ukoliko neko od njih pogine u borbi, za razliku od većine Fire Emblem naslova, neće ostati trajno uklonjen iz daljeg toka priče. Ovo lično pozdravljam, jer sam svaku Fire Emblem igru pre nego što su uveli opciju da se trajno poginuće isključi, igrao tako što bih čim mi pogine neko od likova, igru gasio i borbu pokušavao ispočetka. Frustrirajuće za svakog perfekcionistu!

Za kraj, vredi napomenuti da je priča taman toliko dobra da biste ostali investirani u dalje igranje. Nije u pitanju nikakvo remek-delo i svoju postavku zasniva na nekim od najosnovnijih narativa koje možemo pronaći u žanru. Naslednik izgubljenog kraljevstva, odmalena odbegao, pokušava da pronađe snagu u sebi i u svojim prijateljima, kako bi povratio ono što mu pripada a istovremeno i mir u celom svetu. Možda priča neće osvojiti nikakve nagrade ali ovde vrši i te kako idealan posao.

Prisutno je i izgrađivanje odnosa između likova koje se može popeti i na nivo dovoljan za “nešto više od prijatelja”, što je svakako odličan bonus. Mada ne ide daleko poput Fire Emblem igara, gde su likovi mogli da imaju i decu koja bi dalje nastavljala borbu. Ovo je ujedno i podsetnik da po pitanju mehanika, “Vanillaware” nije išao tako daleko kao što su išle igre iz kojih je nesumnjivo vukao inspiraciju. Ali nije ni morao.

Mehanike koje se tiču balansiranja jedinica po pitanju sposobnosti i opreme, pa čak i taktike koja podrazumeva kojim redosledom će se koristiti koji potez, sasvim su dovoljna količina dubine za jedan ovakav naslov. Brušenje sopstvenih jedinica do maksimuma, zadovoljiće čak i najveće detaljiste među vama. Naravno samo pod uslovom da volite da igrate ovakve igre.

Unicorn Overlord je divna igra. Nedeljama sam nesputano gajio potrebu da joj se vratim čim pre i uživao u svakom trenutku provedenom uz nju. Nije najbolja igra žanra pa čak ni naslov koji će vas oduvati, ali je istovremeno jedan od najlepših dodataka za vašu igračku biblioteku ove godine, pa i uopšteno. Igra dostojna studija koji stoji iza nje, od mene je ogromna preporuka, bez obzira na svoj manjak grandioznosti u odnosu na druge naslove. Ovo je onako kako i treba da bude – baš taman. Ne propustite da zaigrate Unicorn Overlord!

Unicorn Overlord je dostupan za PlayStation 4/5, Nintendo Switch i Xbox Series X/S

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Ovaj jednorog se visoko propinje: Unicorn Overlord recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu