Povratak otpisanih: Alone in the Dark recenzija

[SolidChief]

Sa Alone in the Dark serijalom sam se davno upoznao, a i to je već bilo sa zakašnjenjem – toliko je zapravo stara ova franšiza. Prve tri igre koje su objavljene početkom i sredinom devedesetih godina prošlog veka nisam ni zaigrao, da bih se na ceo voz priključio tek pri četvrtom nastavku koji je objavljen i za prvu PlayStation konzolu. Samo ovo je bilo dovoljno da se nepovratno zaljubim u serijal.

Takva prezentacija horora, bila je nešto sa čime se do tada još nisam sretao. Atmosferične lokacije, intrigantna priča sa aromama Lavkraftovih začina i inovativne mehanike koje su koristile osvetljenje, verujem nikoga ne bi ostavile ravnodušnim. A da ne pominjem grafiku koja je ovu igru činila primerom koji sam najviše voleo da pokazujem drugarima, kada sam demonstrirao „snagu PlayStation keca“ (haha).

Peti nastavak, objavljen oko sedam godina kasnije, najavljivan je poprilično ambiciozno. Interakcija sa okruženjem, sistem inventara, istraživanje sveta, grafika i sjajna muzika Olivijea Derivijera koji je tek bio na početku svoje karijere, naoštrili su me za igru kao nikada pre. Nažalost, jako loša optimizacija, gomila bagova i priča plus gluma po uzoru na filmove “B kategorije” učinili su da igra ostane komercijalni promašaj. Nikada neću zaboraviti nastojanja izdavača da čak i putem suda “ubedi” javnost u kvalitet svoje igre.

Sa druge strane, petica je postala jedna od mojih omiljenih igara! Voleo sam svaki bag, svaku smelu mehaniku, svaku otrcano odglumljenu rečenicu. I dan danas ne samo da citiram neke od dijaloga, već igru i povremeno “obrnem” ne bih li se sveže napojio nostalgičnim emocijama. A ujedno i mahnem figurici Edvarda, koju sam dobio uz kolekcionarsko izdanje… 

Ukoliko niste zaigrali ovaj naslov a neko ste otvorenog uma, predlažem da se već danas u njoj oprobate. Na PC-u vas od igranja deli svega desetak evra i isto toliko minuta istraživanja kako da igru pokrenete na modernim sistemima. Po mom mišljenju, vredi!

E sad, na sledeći naslov neću ni trošiti reči. Alone in the Dark: Illumination je jedna od najvećih uvreda za nastavak neke igre – ikada. Ujedno i rekao bih najniža ocena koju sam dao za neku video igru. Prelistajte naš časopis natrag u 2015. godinu i pročitajte moju recenziju, jer više od toga nemam šta reći na tu temu.

Kroz ovu podužu uvertiru sada znate moje iskustvo se serijalom, kao i mišljenje o njemu. Pa dok sam prva tri dela nažalost preskočio, konačno se ukazala i ta prilika da original zaigram u vidu rimejka. Jer igra pred nama je moderna verzija začetnika serijala. Nešto što nisam očekivao da ću ikada videti, pravi povratak otpisanih.

Iako je prošlo skoro deset godina od poslednje Alone in the Dark “igre”, čak i rimejk prvog dela su odlične vesti za serijal. No s obzirom na dužinu starih i dužinu ove nove igre, rekao bih da je ovde rekreirana možda i kompletna originalna trilogija. U svakom slučaju, vidno projekat iz pasije sa akcentom na možda nekolicinu manje bitnih elemenata.

Igra za početak izgleda jako pristojno. Na momente, atmosfera je kroz grafiku izgrađena apsolutno besprekorno, da bi vas u narednom momentu dočekalo nekoliko sasvim prosečnih kadrova. No s obzirom da je igra za cilj imala da prenese iskustvo igranja starih igara bez naročitih inovacija, bar po pitanju sirove atmosfere, mislim da joj možemo progledati kroz prste.

Priča je poprilično zanimljiva ali istovremeno dovoljno kriptična da ukoliko ne aktivirate sve filozofske vijuge već pri prvom pokretanju, verovatno nećete najsjajnije ispratiti kompletnu fabulu. Sva sreća pa to i nije toliko važno, ukoliko ste neko kao ja pa vas više interesuje atmosfera nego svaki detalj narativa.

Reklo bi se da je dobar deo budžeta otišao na glumačku postavu. Odabir glumaca je solidan, iako vas nijedna uloga neće naročito oduševiti. Kao da se postava baš i ne snalazi najbolje u pozajmljivanju glasova karakterima video igara, ali bar u vizuelnom smislu možemo reći da je kasting bio adekvatan. Ako ništa drugo, skoro svaki tekst na koji naiđete, neko od glumaca će pročitati naglas. Oni koji ne vole sami da čitaju, ovo će sigurno ceniti.

Sam gejmplej možemo podeliti u dve kategorije – istraživanje i akcija.

Istraživanje podrazumeva pronalaženje načina za napredak rešavanjem zagonetki i snalaženjem po mapi. U ovom pogledu, ovo je jedna od lakših igara žanra. Jeste da je prisutan odabir težine i na ovom polju, gde jedna opcija obiluje nagoveštajima u maniru modernih igara, dok druga nema nikakva pomagala tog tipa. Ali bez obzira na odabir, ukoliko imate i najmanje iskustva sa ovakvim igrama, nećete imati mnogo poteškoća.

Sa druge strane, akcioni deo je veoma elementaran. Imate nekolicinu vatrenog oružja kao i jedno hladno koji se lomi nakon nekoliko upotreba. Sve je bazično ali vrši posao, sa par momenata gde kamera i glava protagoniste mogu da zasmetaju. Meni je lično ovo još davalo na imerziji, kako sam saosećao sa Edvardom kao glavatim bratom…

Na početku igre, možete odabrati protagonistu. Izbor se svodi na Edvarda i Emili, gde na mesto dešavanja oboje dolaze iz zasebnih razloga. Izbor umnogome ne menja iskustvo ali je jasno da igra traži od vas da je dva puta pređete, kako biste je sagledali iz dva različita ugla. Nekolicina različitih dijaloga, scena i dešavanja, tek će ponekom igraču dati razlog za ponovnim igranjem. Ali s obzirom da će vam za prelazak priče biti potrebno oko pet sati, ponovno igranje i ne zvuči kao loša ideja, nakon što ste igru pazarili po ne tako niskoj ceni.

Ukratko govoreći, Alone in the Dark je jedno prosečno iskustvo. Baš kako stremi da verno rekreira original, tako ne uvodi gotovo ništa novo u celu formulu. Solidna grafika i muzika, simpatična atmosfera, prosečna gluma i pomalo nezgrapan ali zadovoljavajuć gejmplej – sve u okvirima jednog osrednjeg iskustva.

Ukoliko ste veliki ljubitelj žanra, sigurno ćete se fino provesti. A ukoliko volite serijal, još bolje. Ja sam se lično odlično zabavio, ali opet moram biti objektivan. Ništa specijalno ali za serijal jako značajno izdanje. Da je malo sreće pa i da doživi šesti nastavak (onaj iz 2015. ne računamo).

Ako niste željni da igru zaigrate što pre, i te kako savetujem da sačekate neki dobar popust. S obzirom na sve navedeno, siguran sam da će se uskoro pojaviti.

Alone in the Dark je dostupan za PS5, PC i Xbox Series X/S

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Povratak otpisanih: Alone in the Dark recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu