(Ne)Otporni na metke: Suicide Squad: Kill the Justice League recenzija

[SolidChief]

Arkham trilogija se završila pre „tričavih“ 9 godina. Od tada Rocksteady nije izbacio nijednu novu igru, makar do ovog meseca. Da li je ovaj studio bio žrtva pohlepnog WB, kao što su mnogi bili pre njega, ili je sam skrenuo sa puta i izgubio neke krucijalne persone, nažalost nikada nećemo u potpunosti saznati, ali je Suicide Squad tipičan primer kako korporativna pohlepa ume da upropasti viziju iza koje se krije potencijalno dobra igra.

Ova igra je primarno „live service“ sa akcentom na looter shooter gejmplej, to jest mehaniku beskonačnog grajnda različitog loota, oružja, štitova i slično, rotirajući taj dopamin sa gejmplejem koji predstavlja mešavinu loših i dobrih ideja. Iako je ova formula već viđena, ovde gejmplej doživljava neobičnu responzivnost i brzinu kojom se odigrava, zbog čega ćete inicijalno pomisliti da je ovo možda i zabavna igra, s obzirom da se u ovim segmentima i vidi iskustvo studija RockSteady. Međutim, shvatićete da ste pogrešili nakon svega nekoliko sati igranja.

Imaćete izbor između četiri člana Suicide Squad družine između kojih je razvijena poprilično pristojna dinamika, nalik onoj u Marvelovim Guardians of the Galaxy, a to su King Shark, Deadshot, Captain Boomerang i Harley Quinn. Iako birate jednog karaktera, van borbe možete menjati lika kojeg igrate u slučaju da želite malo promenu stila, uprkos tome što je igra primarno napravljena da bude kooperativni šuter, što joj na kraju krajeva i najviše ”diže prosek”. Svaki od likova ima različiti način kretanja, kao i nekoliko specifičnih klasa oružja koje može koristiti sa par preklapanja sa ostalim članovima družine. Uz tipična stabla talenata koje stičete kako budete dobijali nivoe, razvija se neki vid individualnosti i različitog stila igre koji se sinergizuje sa vašim oružjima.

Nažalost, iako ovo sve zvuči kao nešto što looter shooter na papiru treba da ima, slaba raznovrsnost neprijatelja i opšti fokus na kombinacije različitih stilova igre stvaraju ozbiljne probleme za igrače koji ovu igru i dalje žele da igraju u singlplejeru, s obzirom da su AI kompanjoni poprilično slabi, ali ne u potpunosti beskorisni. Loot je donekle interesantan dok ne vidite sve što ima da vam ponudi, pa čak i u endgame-u. Međutim, Suicide Squad: Kill the Justice League u ovom aspektu za sada poseduje znatno više nego neki drugi takmaci u ovom žanru, iako ga poredim sa igrama koje se nalaze veoma nisko na lestvici modernih standarda, kao što su Avendžersi ili Gotham Knights. 

Uprkos tome što je putovanje Metropolisom interesantno u početku, limitacije sistema kretanja, bilo da govorimo o kuki za hvatanje koju Harli poseduje ili Bumerangovom bumerangu koji mu omogućava da se teleportuje na kraće distance, ostavljaju neku rupu u sistemu i toku igre, s obzirom da ćete često morati da slećete na krovove kako biste ostvarili neki napredak – tu leži problem sa Metropolisom koji debelo pati od generičnosti. Ne sećam se gotovo nijednog zanimljivog mesta s obzirom da sam uglavnom preletao grad sa minimalnom interakcijom sa istim, što nas dovodi do problema sa dizajnom misija i samim interfejsom.

Zadaci, bilo da su glavni ili sporedni, svode se na varijacije eskort misija, čuvanje tačke interesa ili borbe protiv horde neprijatelja, osim u kratkim izuzecima kada se borite protiv superheroja iz Lige Pravde. Drugi problem je interfejs koji apsolutno preplavljuje ekran silnim informacijama, brojevima i bojama koje konstantno napastvuju vaše čula vida tokom borbe. Nećete razaznati pola stvari na ekranu, dok neke neprijatelje morate da ubijete na određene načine, određenim oružjem ili mehanikom, što će konstantno razbijati tempo borbe, osim naravno ako ne igrate u multiplejeru pa će se nekako saradnjom taj tok borbe korigovati kompetentnijim saradnicima. 

Narativno, Suicide Squad je najblaže rečeno travestija. Pored „oh, tako šaljivo i zanimljivo“ komičnih interakcija između glavnih likova, borbe sa članovima Lige Pravde, koje su inače izuzetno mlake, površne i bezvezne, definitivno predstavljaju najuvredljiviji aspekt igre. Bilo da su to Fleš, Betmen, Supermen ili neko četvrti, zamislite da možete da „porokate“ sve te naime superljude jednostavnom ekipom sa par pušaka i sličnih oružja na raspolaganju. Da napomenem da RockSteady ovo čak smatra i blagim nastavkom Arkham serijalu, čineći potpuni haos i gazeći sve što je trilogija narativno gradila. Tempo priče je užasan, pisanje je jako blamantno, dok je finalni obrt loše realizovan sa namerom da se priča nastavi kroz raznorazne apdejtove nakon završetka igre. Samo ne znam u kom pravcu bi priča mogla da ide, kada su svačiji omiljeni DC heroji već ispucani u prvoj turi. 

Iako sam već napomenuo poprilično monoton dizajn sveta i jezivo prštavilo od boja koje vam konstantno zasipa ekran, grafička podloga je solidna. Teksture su često blago izbledele ili ispeglane, pa mi devet godina stari Arkham Knight izgleda realističnije, mada je ovde očigledno da je RockSteady gađao na neki malo više stripovski fazon, što i nije preterano dalo neke bolje rezultate. Performansno, igra radi zapravo sasvim pristojno, ako se izuzmu problemi na izlasku koji su doduše brzo rešeni.

Kada sve uzmem u obzir, jako mi je teško da bilo kome preporučim Suicide Squad: Kill the Justice League. Iako u suštini ne predstavlja toliko loš looter shooter, mislim da je opšti korporativni grajnd koji je ovde upleten dovoljan da odbije većinu publike, pa i najveće DC fanove. Ako ne zbog toga, onda preporučujem da pogledate priču makar na YouTube-u da se uverite u moje reči kada vam kažem kolika je ovo narativna travestija.

Sve u svemu, tužno je na šta je RockSteady spao jer se u ovom studiju krije veliki broj talentovanih ljudi sa potencijalom da naprave zaista odličnu igru. Nažalost, Suicide Squad: Kill the Justice League se na kraju svodi na nešto što smo već navikli od WB ekipe, koja obožava da upliće svoje prste u raznorazne studije i franšize koje poseduje.

Suicide Squad: Kill the Justice League je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S

Autor: Nikola Aksentijević

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post (Ne)Otporni na metke: Suicide Squad: Kill the Justice League recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu