Kocka do kocke kockica – The Entropy Centre recenzija

[SolidChief]

Čovekova mogućnost da posmatra i razume problem, te da mu priđe iz svih uglova i na kraju uspešno reši, je jedan od ključnih elemenata koji nas čini ljudima i razdvaja od ostatka životinjskog carstva. Naše veštine rešavanja problema su suštinski deo našeg evolutivnog puta. Verovatno zato nam je i urođeno da imamo taj osećaj ispunjenosti i zadovoljstva kada konačno savladamo neki naizgled nerešivi zadatak. Kako bi to euforično rekao starogrčki matematičar Arhimed – EUREKA! I upravo taj fiks ispunjenosti i euforije kada rešimo problem je razlog zašto ljudi vole da igraju puzzle igre.

Igra o kojoj ovde čitate, The Entropy Centre, je 3D puzzle-platformer naslov snažno inspirisan Portal igrama. U ulozi smo devojke Arije, koja se budi usred nekakvog postrojenja, nemajući pojma niti ko je ona, niti šta se desilo i šta se dešava oko nje. Ubrzo će nam se pridružiti AI puška zvana Astra i objasniće nam da se nalazimo u titularnom „Entropija Centru“. U sledećem pasusu su manji spojleri, ali takvi koji ćete saznati vrlo brzo na početku igre i ne utiču na vaše iskustvo tokom igranja.

Ovaj „Entropija Centar“ je postrojenje na Mesecu čija je svrha da generiše „entropiju“. U svetu ove igre, naučnici su uspeli da otkriju kako da se vraćaju nazad kroz vreme, ali to je izuzetno zahtevan proces koji zahteva velike količine entropije. I, da bi se generisala ta energija, otvoren je „The Entropy Centre“ na Mesecu. Zašto na Mesecu, pitate se? Pa, zato što je cela svrha ovog putovanja nazad u vreme da se spreči beskonačno veliki broj kataklizmičnih događaja na Zemlji – udari asteroida, zemljotresi, vulkani, nuklearni ratovi, pandemije, itd. Zbog toga je potrebno da se čitava planeta premota unazad kroz vreme, a da bi se to izvelo, potreba je ogromna količina entropije koja se proizvodi u The Entropy Centre.

A ljudi u „Entropija Centru“ na Mesecu proizvode entropiju tako što rešavaju raznorazne platformerske zagonetke. Tako je, dobro ste pročitali. Međutim, kao što rekosmo, nešto se misteriozno desilo u centru, i mi smo ostali sami, te ćemo morati da rešimo veliki broj sve progresivnije težih zagonetki kako bi generisali dovoljno entropije da premotamo vreme nazad i spasimo zemlju od trenutne kataklizme. I usput ćemo pokušati da rešimo misteriju šta se desilo sa postrojenjem, gde su svi nestali i zašto je centar napušten.

Iako priča možda deluje intrigantno ovako na papiru, zapravo je poprilično slaba i nezanimljiva, pre svega jer nije ubedljiva. Ideja ima potencijala ali je realizovana jako loše i puna je rupa, mnoge stvari jednostavno nemaju smisla i deluju da su ugurane na silu. Ni jednog trenutka nisam osetio žar da nastavim da igram da bih otkrio misteriju, a tip igrača sam koji jako ceni dobre priče.

Veliki problem tu je iskreno veoma loš world-building. Sama stanica je dosta nelogična i više izgleda kao neki betonski bunker iz Džejms Bond filmova 80-ih, a ne moderno svemirsko postrojenje na Mesecu. Imejlovi i poruke koje nalazimo kroz igru pokušavaju da daju malo imerzije ali su zapravo napisani jako loše, površno i besmisleno. Ideja je bila da se prikaže život zaposlenih u centru, ali je to odrađeno jako traljavo. Dovoljno je uporediti sa remek-delima kao što su Prey i Dishonored da bi se razumelo kako se na pravi način kroz audio i pisane izvore dočarava svet igre i produbljuje imerzija. Tako da, ako ste se nadali nekoj interesantnoj i nezaboravnoj svemirskoj misteriji, nećete je naći ovde.

Sa druge strane, ono što ćete naći ovde jeste jedna neverovatno dobra puzzle igra. Igra je struktuirana kroz poglavlja (nećemo reći koliko radi spojlera) i svako poglavlje ima određeni broj zagonetki. Kada kažemo zagonetki, mislimo baš kao i u Portal igrama – zagonetke su ovde prostorije/nivoi gde kroz progresivno sve kompleksnije mehanike morate da kombinujete alate koje imate na raspolaganju kako biste uspeli da dođete do sledećeg nivoa. Kada kažemo dođete, to mislimo bukvalno – vrata ka sledećem nivou se nalaze negde na trenutnom nivou, nedostupna su vam, i morate smisliti kako da dođete do njih. To je osnovni cilj svakog nivoa.

Osnovna alatka vam je pomenuta puška kojom možete da premotavate vreme unazad za pojedinačne objekte kojima manipulišete. Teško je ovo objasniti rečima, ali u principu – igra za svaki objekat koji pomerate zapamti putanju kretanja tog objekta i onda možete da ga vraćate unazad sa daljine tom puškom. Ovo omogućava da manipulišete stvarima u tačno potrebnim sekvencama da biste rešili zagonetku. Progresivno ćete dobijati nove tipove rekvizita za rešavanje nivoa, koji će zagonetkama davati novi ugao i težinu.

Ako volite izazov i intenzivno mozganje oko toga kako da pređete neki nivo, ovo je igra u kojoj ćete apsolutno uživati. Za pojedine nivoe sam imao trenutke da uveče dignem ruke usled mentalnog zamora, i onda ujutru se probudim, upalim igru i klikne mi rešenje koje nisam isprva video. Verovatno ste i shvatili do sad, ali ovo je ubedljivo najkvalitetniji aspekt ove igre i, iskreno, jedini razlog zašto preporučujem ovu igru. Vidi ste da je tim, koji je veoma mali, uložio vreme i energiju da napravi jako kvalitetne i izazovne nivoe.

A sad da se vratimo opet na razočarenja, i da pričamo malo o grafici. Nisam nekakav grafički snob, ali ova igra jednostavno izgleda loše, poput nasumičnog „asset flip“ naslova na Steamu sa 3D elementima koji izgledaju kao da su iz PS2 ere. Igra često izgleda lošije nego originalni Portal koji je izašao 2007. godine. Razumeo bih da je ovo neka stilska odluka, i na momente se čini kao da igra pokušava da gura neki retro šmek sa izgledom. Ali suštinski igra jednostavno izgleda jeftino i zastarelo, a ne retro. Imamo gomilu sjajnih primera bumer šutera, piksel art platformera i retro horora inspirisanih PlayStation 1 grafikom koji izgledaju odlično jer je to stilski odrađeno kako treba.

Celokupan dizajn stanice ostavlja sumorni, jednolični i neinspirativni utisak. Ni u jednom trenutku nisam osetio zanos otkrivanja sledećeg nivoa ili imao neki „vau“ momenat onim što vidim. Ali sam zato često osećao zamor usled isprane jednoličnosti stanice. Ne bi me čudilo da su svi zaposleni u centru nestali jer su rešili da izvrše kolektivno samoubistvo napuštanjem centra usled depresije koja proizlazi životom u ovakvoj sredini.

Što se zvuka kaže, on je na zadovoljavajućem kvalitetu. Audio dizajn je dobar i jasno komunicira šta se i gde dešava na nivoima što je kod ovakvih tipova puzzle igara jako bitno. Muzika nije loša, ali je praktično neprimetna i potpuno zaboravljiva. Glasovna gluma je odlična, i Arija (glavni lik) i Astra (AI puška) zvuče odlično za taj tip komunikacije gde je akcenat na laganom humoru. Nažalost, kao što smo već rekli, ne možemo isto reći i za pisanje, koje je svuda loše pa i kod dijaloga koje vode Arija i Astra.

I to je otprilike sve što bih imao da kažem o ovoj igri. Da budem potpuno iskren, da zagonetke nisu tako fantastično dizajnirane, dao bih šesticu. Ali vidi se da je studio uložio veliki trud da kreira kvalitetne zagonetke i čitav sistem oko njih, te da nije ostalo vremena i resursa za ostale stvari, kao što su pisanje i grafika. Zbog toga ipak od mene jedna sedmica. Ako ste tip osobe koji jednostavno voli dobre zagonetke i priča i grafika vas ne interesuju, ova igra je prava stvar za vas.

The Entropy Centre je dostupan za PlayStation 4/5, Xbox One/Series X/S i PC

Autor: Nikola Savić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Kocka do kocke kockica – The Entropy Centre recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu