Baba Jaga srcu draga: Blacktail recenzija

[SolidChief]

U poslednjih nekoliko godina, broj igara koje koriste slovensku mitologiju kao inspiraciju je značajno porastao, ali se i dalje može reći da u moru raznoraznih nordijsko-grčkih izdataka, ona i dalje predstavlja pravo osveženje. Blacktail je upravo takva igra – prezanimljiva akciona avantura. Može se reći i da je skriveni dragulj, s obzirom da je prošla ispod radara poprilično neprimećena.

Vi ste Jaga, devojčica koja notabilno treba da postane poznata veštica Baba Jaga, koja biva odbačena od svih koje poznaje zbog veštičarenja. Poslednje čega se devojčica seća jeste da je bila sa svojim prijateljima i sestrom i kreće na pohod da iste pronađe i spase. Premisa je jako jednostavna, međutim uvodi se doza tog slovenskog misticizma koja će provući Jagu kroz brojne mitove i priče, ali sa originalnim pečatom razvojnog tima. Igra vas često otvoreno pita da li želite ići putem tame ili svetla, iako ovaj izbor ne utiče preterano na grananje priče. Na ovo utiču vaše akcije, na primer koga ćete poštedeti ili koji ćete izbor napraviti kako biste dobili jedan od dva kraja.

Devojčica i takozvani Glas koji čuje nakon svoje epizode amnezije će vam praviti društvo kroz veći deo igre, uz povremene simpatične i ne tako simpatične karaktere koji doprinose celokupnom „Alisa u zemlji čuda“ stilu igre i samom narativu. Iako priča ne predstavlja ništa revolucionarno, ipak nosi jednu jaku poruku. Dijalozi su dosta dobro napisani, mada umeju biti nekonzistentni od lika do lika sa blagim padovima u kvalitetu, ali ništa što će vas odvratiti da vidite ovo putešestvije Jage do kraja.

Jaga poseduje luk i strele kao glavno oružje u igri, koji inicijalno dolazi sa jednim tipom strela, dok se ostale mogu otkriti do kraja igre. Takođe postoji tri načina na koje Jaga može ispaliti strelu – brzo, na razdaljinu i jako. Ovo doduše nije jedino oružje koje Jaga ima na raspolaganju, već je tu i rukavica koja može ispaljivati vradžbine koje mogu odgurnuti ili zalediti protivnike.

Ovi napadi će vam trošiti manu, ali su jako korisni kada imate veliki broj neprijatelja na ekranu, pa morate implementirati neku vrstu crowd control efekata. Igra nudi više različitih nivoa težine, međutim što se tiče same borbe, ona je uvek u najgorem slučaju funkcionalna i ne predstavlja veći problem, mada ćete se pomučiti u određenim okršajima ako igrate na kontroleru. Boss neprijatelji su dinamični i jedinstveni, i svakako mogu predstavljati izazov na višim nivoima težine.

Kako budete prelazili igru, pred Jagu će biti postavljane uglavnom jednostavne opcije koje će je odvesti putem dobra ili zla, mada ćete tokom borbe često nailaziti i na nevina stvorenja iz prirode koja možete slučajno zakačiti jednom od svojih magija, menjajući vaš afinitet ka svetlu ili tami. Ovde postoji i rudimentarni sistem pravljenja unapređenja za vaš luk, novih mana sposobnosti, ali ništa preterano što će vam promeniti stil igranja. Borbi se pak može zameriti što ne unosi previše raznovrsnosti za vaš arsenal kako igra odmiče, pa ume postati repetativna, ali dizajn neprijatelja i sveta tu kompenzuje kako biste ostali uvučeni do samog kraja. 

Svet je velelepan, mada možda preveliki za ovakav tip igre, iako drži do svoje raznovrsnosti u najboljem mogućem smislu. Ovo kažem najviše zbog nedostatka konvencionalnog fast travel sistema, te ćete veoma često morati da tabate kroz regione u kojima ste već bili, dok se neprijatelji oživljavaju zajedno sa skrivenim kovčezima i ostalim lootom, pa igra ume biti malo dezorijentišuća kada krenete da se pitate da li ste već očistili taj deo mape.

Ostatak audio-vizuelnog iskustva je generalno predivan, i savršeno postavlja atmosferu već pomenute „Alise u zemlji čuda“ na slovenski način. Glasovna gluma je bukvalno u svakom smislu odlična, za gotovo sve likove. Glavni problem sa Blacktailom jesu čudni bagovi koji mogu uticati na vašu percepciju igre, pa će brojni predmeti često ispadati van vašeg domašaja, iako su neophodni za unapređenje opreme, dok pojedine narativne sekvence mogu iskusiti dobar pad u frejmrejtu.

I uz te povremene probleme, kao što su i nestašna kamera i generalno nezgodna kontrolna šema na kontroleru, Blacktail vredi iskusiti. Iako je kraj priče pomalo predvidljiv, svaki od likova je jako duboko razrađen, a svet veoma imerzivan. Generalno je lepo videti originalnu zavrzlamu koju je Parasight smislio za klasične slovenske mitove.

Autor: Nikola Aksentijević

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Baba Jaga srcu draga: Blacktail recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu