O moje sunašce, herojsko sunašce: Marvel’s Midnight Suns recenzija

[SolidChief]

Developer Firaxis se i te kako proslavio sa serijalom XCOM igara, ali ako mislite da Marvel’s Midnight Suns ide u identičnom pravcu, onda se varate. Iako obe igre dele neke sisteme, ovo će ipak pružiti potpuno novo iskustvo.

Da se odmah bacimo na priču – određeni ogranak Hidre ponovo planira da osvoji svet (zamislite), a ovoga puta na dnevnom redu je oživljavanje mrtve majke demona Lilith. Heroji ubrzo primećuju da se nešto mućka, doduše poprilično kasno. Tu vi stupate na scenu. Igrate ulogu Huntera, heroja koji je prethodno porazio Lilith ali pao zajedno sa njom. Sada je na vama da povratite svoju snagu, sakupite što je moguće više heroja, sastavite tim i porazite Hidru i Lilith.

Većina ljudi će gejmplej verovatno odmah uporediti sa onim iz novih XCOM igara, ali moram odmah da naglasim da je daleko sličniji nekom JRPG naslovu kao što je Like A Dragon ili Edge of Eternity, samo sa dodatnim kartičnim elementima. Borbe će se odvijati na malim mapama ili arenama, a ne na velikim otvorenim predelima kao u XCOM-u. Combat je dosta fokusiran na taktiku, i vođen je ograničenim opcijama kretanja samo jednog lika po potezu i kartama koje ćete izvlačiti kao u nekoj tipičnoj kartičnoj igri. Set karata koji možete da povučete se pravi od karata sposobnosti svakog lika kojeg povedete u trenutnu misiju. Za razliku od relativno proste taktike pomeranja likova i pucanja sa kojom se srećemo u XCOM-u, ovde je ona drastično komplikovanija.

Možete odigrati samo tri karte po potezu, osim ako nisu quick efekti, a pored toga možete ponovo da povučete i zamenite dve karte po potezu. Koje karte izvlačite, a koje možete iskoristiti u datom trenutku, biće u rukama random Isusa. Na sve ovo dodajte Heroic poene koji se skupljaju igranjem karata, kako biste aktivirali još jače karte ili kako biste povećali broj dodatnih akcija. Levelovanje likova zavisi od toga koliko karata aktiviraju po potezu, a same karte možete unaprediti kombinovanjem njihovih kopija. Znam, znam, sistem deluje previše komplikovano i nekompatibilno sa standardnim taktičkim squad igrama. Naravno, sve je to daleko zabavnije kada igra zapravo radi kako treba i kada vam se potrefe karte. Ako iole volite TCG igre kao što su Yu-Gi-Oh! ili Pokemoni, Midnight Suns će vam se verovatno dopasti.

Kada se radi o pozicioniranju sposobnosti ili interakcijama sa mapom, distanca od protivnika nije toliko bitna jer uvek mogu da vas dohvate. Heroji će se dosta kretati tokom borbe, a svemu ovome doprinosi to što ćete se često makljati sa gomilom protivnika, tako da će u borbi konstantno vladati haos. Sve ovo combat čini neizmerno zabavnim i veoma superherojskim – kao da gledate neku epizodu crtanog filma. Bez sumnje mogu da kažem da je Firaxis odlično dizajnirao sistem borbe u Midnight Suns.

Drugi deo gejmpleja se svodi na neku vrstu Dragon Age ili Mass Effect bleje sa herojima u hub zoni, iliti crkvici zvanoj Abbey. Ne samo da ćete pričati sa herojima koje ste odabrali za vaš tim, nego i pronalaziti gomilu skrivenih predmeta, otključavati dodatne zone, rešavati zagonetke, otvarati kovčege i još mnogo toga. Ovaj deo igre deluje zanimljivo, ali je nekako ipak pretrpan i nabacan, kao da je developerima bio u potpuno drugom planu pri razvoju. I opet, slično nekom kvalitetnom JRPG-u, sistemi i opcije koje imate u Abbey će vam se polako, veoma polako otključavati kroz igru. Međutim dosta stvari je lako propustiti ako samo hoćete da se tabate sa zlikovcima, ali ako volite da istražujete naći ćete dosta zanimljivosti.

Vizuelni prikaz opet pati od onog pomalo čudnog superherojskog stila koji ”krasi” Marvel’s Avengers igru. Nije sve tako crno, pošto se u Midnight Suns ne pojavljuje toliko likova sa kojima se stalno srećemo u Marvel igrama. Najzabavniji deo ovoga je da svaki heroj i svaka njihova sposobnost ima posebnu animaciju tokom aktiviranja određene karte. Grafika je vrlo stripska, ali sa realističnom paletom boja, što joj daje interesantan šmek.

Za razliku od novog Pokemon naslova koji ne može da plati glasovne glumce, ovde su ih izgleda preplatili više nego što bi iko očekivao. Svaki heroj uključujući i vašeg posebno napravljenog heroja konstantno nešto priča i komentariše, što delimično važi i za protivnike. Vaš tim heroja ćete više čuti nego kad bi blejali na Normandy i slušali šta posada govori. I pisci su odlično dočarali ličnosti svakog heroja, od mračnog Blejda do mladih tinejdžera i njihovih modernih fora. Jedini koji ovde definitivno pada na ispitu je Tony Stark, koji više zvuči kao zec na 10 šoljica kafe nego na ozbiljnog i podjednako zabavnog Tonya koga poznajemo. Muzika će vas udariti svojom bombastičnošću od prvog momenta kad upalite igru, a taj kvalitet uspeva da održi do kraja.

Mana nažalost ima mnogo. Najveći problem je što je igra užasno, bolno, očajno optimizovana. Ukoliko nemate zver od računara, ne računajte da ćete moći da igrate Midnight Suns ni na super low podešavanjima – i tada će igra seckati u sinematicima, tokom razgovora i tokom šetnje po slobodnoj zoni. Tu su raznorazne greške i čak izbacivanje na desktop i kompletno pucanje igre, ili njeno zamrzavanje dok se nešto ne učita. Ali najveća uvreda igračima je odvajanje heroja i njihovih misija za sezonsku propusnicu i ubacivanje mikrotransakcija i kupovine posebne valute sa pravim novcem. Ovo je tako odvratno, masno i potpuno nepotrebno za ovakav tip igre da se svuda vide otisci prljavih prstiju koje je 2K ostavio.

Superherojske igara u poslednje vreme ne blistaju po kvalitetu. Ne radi se samo o Marvel igrama, ali hajde da nam to bude fokus za sada. Iako Midnight Suns ima veoma dubok i zanimljiv sistem borbe, taj isti će iz takta definitivno izbaciti one kojima se ne sviđaju kartične igre. Drugi deo gejmpleja, koji je više kao Persona ili Fire Emblem, će verovatno odbiti tip igrača koji je ovde radi strategijskih okršaja. Igra je zaista sjajna, ali predložio bih da sačekate da je razvojni tim još malo ispolira i recimo izda neku kompletnu verziju sa svim upakovanim DLC dodacima – sa trenutnom cenom, sama DLC sezona je skupa skoro kao i sama igra. Ako pak ne možete da sačekate i sve što smo pomenuli vam budi želju za igrom, samo izvolite. Svakako će vam pružati dosta zabave ukoliko imate dovoljno jaku mašinu da je pokrenete.

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post O moje sunašce, herojsko sunašce: Marvel’s Midnight Suns recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu