Više kao Overwatch 1.8, ali na max: Overwatch 2 recenzija

[SolidChief]

Pod-žanr herojskih pucačina (hero shooter) svoje početke viđa tek tokom prve decenije ovog veka, sa Team Fortress igrama, prvenstveno Team Fortress 2, Valve-ovim ostvarenjem koje i dan danas uživa solidnu popularnost među fanovima pucačina. Ova vrsta igara je pravi procvat i ulazak u ozbiljnije vode doživela 2016. godine, kada je Blizzard objavio Overwatch.

Igra je brzo poprimila na popularnosti, a istovremeno se pojavilo dosta klonova/konkurenata u pokušaju da Overwatch smaknu sa trona, ali bez uspeha.

Za razliku od tretmana koji dobijaju suparnici (TF2, Paladins), prvenstveno u smislu ažuriranja sadržaja, Blizzard je odlučio da originalni Overwatch, nakon što je dozvolio da polako utihne, pošalje na đubrište istorije i donese Overwatch 2 sa inovacijama, izmenama i free-to-play modelom, sa njemu skladnom monetizacijom.

Međutim, ovo novo ostvarenje kompanije koje je na klimavim nogama, ne može se opisati brojem 2. Iskreno govoreći, ovaj broj bi trebalo spustiti za nekoliko decimala.

Šta je staro

Overwatch 2 i dalje prati istu formulu koja ja originalnu igru načinila popularnom, s tim što ju je Blizzard u nastavku podigao na još viši nivo. To je i dalje ona oktanski brza timska pucačina sa mečevima prožetim neizvesnošću do samog kraja i herojima koji imaju svoje specifične osobine, moći i Ultimate sposobnost, s tim što je zahvaljujući izmenama sada gejmplej još brži nego što je ikada bio. Svaki heroj je potpuno različit od drugog i daje lep osećaj tokom igranja, pogotovu kada igrač savlada kontrolu nad herojima koji imaju najkompleksniji set kontrola. Sa te strane, deluje kao da je Blizzard preminulom originalu dao dah života i podigao ga iz groba kao potpuno novu igru.

Od samog početka igrači na raspolaganju imaju čak 35 heroja, podeljenih u 3 klase – Tank, Assault i Support – što je više nego dovoljno da se izgubite u odabiru svog omiljenog ako ste početnik, dok su veterani kao vaš autor morali da vide kakav je balans sa starim i novim junacima, o čemu će biti reči kasnije.

Ponuda modova za igranje u Unranked i Competitive odeljcima ostala je prožeta Control, Escort i Hybrid mapama uz novi Push mod, dok je Assault poslat u penziju. Naravno, Arcade je i dalje tu i nudi čak 9 režima igre koji su dobro poznati starim igračima.

Šta je novo

Definitivno najveća promena u odnosu na Overwatch, pored free2play modela na koji smo navikli u dvojci, jeste ukidanje po jedne tank uloge u oba tima. Na taj način, Overwatch više nema 6v6 sukoba heroja, po dva iz svake klase, već se prešlo na “esports pogodniji” 5v5 format. Tank je sam u svojoj roli, dok po timu idu i po 2 assault i support heroja.

Ovo značajno menja gejmplej u strateškom smislu, jer sada kada imate samo jednog tenka, mečevi su dosta, dosta brži. Fokus se tokom meča često premešta sa jedne na drugu stranu, gde su naizmenične borbe timova oko objektiva dosta bitnije. Drugim rečima, sve jednostavno deluje daleko uzbudljivije.

Cilj je bio i ostao da što brže eliminišete protivnički tim i da se posvetite objektivu. To odlično funkcioniše i sa 5v5 formatom i nema tu preteranog “plesa” oko objektiva, jer nikuda ne vodi – tenk pada toliko brzo koliko se nije prilagodio ovom načinu igre.

Doduše, moram priznati da u toku Overwatch 2 bete nisam imao isto mišljenje. Tek sada kada sam dosta dublje zašao u igru mogu reći da je ovaj način igre i 5v5 format daleko bolji.

Ovaj osveženi gejmplej će na duže staze doneti dosta benefita igri jer smatram da je izuzetno zanimljiv i publici, tako da se za Overwatch 2 sprema prilično uzbudljiva esports scena.

Heroji

Overwatch 2 dodaje tri nova heroja – Junker Queen, Sojourn i Kiriko. Junker Queen je tenk koja je savršen za borbu prsa u prsa. Pored toga što ima dosta HP-a, radi i ogroman damage, pogotovu sa svojim ultijem.

Ostala dva heroja nisu ništa manje zabavna za igranje. Napadački heroj Sojourn ima izuzetno moćnu automatsku pušku sa dodatnim punjenjem, pomoću koje može zadati noćne more neprijateljskim igračima sa svojom procentualnom štetom. Sa druge strane, healer Kiriko pruža pomoć saborcima “na daljinu”, a pritom može trčati po zidovima, baš kao i Hanzo i Genji.

Balans je prilično osetljiva tema za Overwatch 2. U trenutku pisanja ove recenzije Bastion je i dalje onemogućen u svim modovima, a Torbjorn je takođe ograničene dostupnosti. Naravno, ima i premoćnih heroja kojima je jako teško kontrirati. Kao primer, Moira je support heroj na koga se dosta igrača žali da je prejaka, pošto pored svoje sposobnosti da leči, radi i masivan damage. Ipak, pošto je sveopšti balans igre konstantno podložan promenama, neće uticati na konačnu ocenu.

Modovi

Najslabija tačka kada su novine u pitanju je definitivno ponuda modova, što je možda i ključni element koji odaje utisak da dvojka nije punokrvni naslednik. Jedini novitet je Push mod, koji se najlakše može opisati kao nadvlačenje konopca. Na sredini mape se nalazi robot oko kojeg se timovi bore za kontrolu, a on esencijalno funkcioniše kao payload u drugim modovima, jer će on gurati barijeru suprotno od tima koji uspostavi kontrolu nad njim, odnosno ka protivnicima.

Kako koji tim uspostavi kontrolu, tako će se robot šetati od jedne barijere do druge, što tokom mečeva stvara napetost kako se završnica približava, ali to dovodi i do “praznih” momenata, što se javlja kada robot mora dosta da pešači.

Bez obzira na to, Push je dosta neizvestan i uzbudljiv, što se odlično uklapa u generalni tempo koji Overwatch 2 ima, i vidi se da je Blizzard fino prežvakao ideju payload kontrole.

Battle Pass (zveckanje novčića)

Druga velika prekretnica za OW2 je upravo prelazak na free2play model. Umesto cene od 60$ za konzole i 40$ za PC, nastavak je sada potpuno besplatan na svim platformama, ali Blizzard je naravno morao uneti neke sisteme monetizacije.

U periodu između prve i druge igre bilo je niza tužbi i zabrana loot kutija usmerenih upravo ka Blizzardu, pa je rešeno da se od tog sistema odustane, ali je zato uveden Battle Pass, sistem koji je procvetao tokom istog perioda. Umesto plaćanja za nasumične skinove, igrači sada daju 10 dolara (1000 OW Coins) za 100 nivoa, kroz čije otključavanje dobijaju razne kategorija skinova za heroje koje najviše igraju.

Sitnice

Unapređenja ima i na polju grafike, što je i normalno, s obzirom da je prošlo 6 godina otkako je izašla prethodna igra. Estetika je ostala ista kao i kod prvenca, ali promena ima i one ne prijaju, barem meni lično. Od stila korisničkog interfejsa u Overwatch 1 na osnovu kojeg ste bez razmišljanja odmah znali o kojoj se igri radi, Blizzard je sada prešao na generički UI, sličan svim ostalim pucačinama. Dok se na ovo može gledati kao na korak unazad na račun estetike, Blizzard je verovatno želeo da i ovaj element igre načini pristupačnijim masi novih igrača.

Zaključak

Overwatch 2 poprilično solidno funkcioniše sam na svom, bez nekih prevelikih trzavica, ali i dalje nekako ne deluje kao nova igra, čak i sa prelaskom na 5v5, free2play formatom i novim herojima. Ovo sve više dođe kao jedan bogatiji apdejt sa opsežnim rebalansom za igru koja publici želi da pruži novo osveženje. Ovde nema razlika kao što su one recimo između Call of Duty igara koje izlaze svake godine.

Krajnji sud je da je Blizzard trebalo više da se potrudi kako bi ovaj nastavak ponosno nosio broj “2” u svom nazivu. Verujemo da će se situacija promeniti sa narednim dodavanjem sadržaja i balansiranjem heroja, tako da se na ovu trenutnu verziju može gledati kao na igru u tranziciji. Najviše nade svi verovatno polažu u PvE mod, koji bi trebalo da izađe naredne godine.

Autor: Milan Janković

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Više kao Overwatch 1.8, ali na max: Overwatch 2 recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu