Botoks i silikoni – bespotrebno: The Last of Us: Part 1 recenzija

[SolidChief]

Naughty Dog i Santa Monica Studios su defakto dva studija koji su zaslužni za uspeh Sony Playstation 3 i 4. Ekskluzive kao što su Uncharted, God of War pa i Last of Us su ostavile velik pečat kako na Sony tako i na celu gaming industriju. Ovo su uvek bile visoko budžetne, izuzetno kvalitetne i zabavne igre koje su retko imale ocene ispod 9.

The Last of Us je fenomenalna igra na PS3, još bolji upgrade na PS4 i sad smo dobili remake za PS5 kako bi se izjednačila grafički sa svojim nastavkom – potpuni promašaj.

Nemojte me shvatiti pogrešno, igra je i dalje u srži fenomenalna, ali ovaj remake je potpuno nepotreban. Posle mešovite ocene nastavka igre, Last of Us je trebalo da vrati svoj kamen temeljac nazad u Sony ali ovaj remake je samo vadipara i ništa više.

Za one koji ne znaju, The Last of Us je akciona avantura iz trećeg lica smeštena u zombi apokalipsu. Pošto je igra inicijalno izašla za PS3, gaming nije bio tada prezasićen zombijima i Resident Evil je i dalje bio na vrhuncu žanra. The Last of Us je uspeo da provuče lagan horor, laganu survival igru i fenomenalni narativ, izguravši se na prvo mesto zombi igara u tom periodu. Priča prati Joel-a (koga kroz većinu igre igrate) koji mora da isprati Ellie od Bostona do Salt Lake City-a i to sve tokom zombi apokalipse. Ellie je imuna na virus koji pretvara ljude u zombije i postoji samo jedan naučnik u Salt Lake koji može da iskoristi Ellie i razvije vakcinu. Sticajem okolnosti njihov put će trajati godinu dana, i mi kao igrač ćemo pratiti razvoj odnosa između Joel-a i Ellie koji je stvarno fenomenalno napisan.

Igra ima odlično balansiran tempo ekspozicije priče, traženja resursa, stelta i akcionih delova. Ni u jednom trenutku ne osetite da ste se zasitili nečega jer uvek postoji pretnja da će nešto da vas zaskoči. Igra ima rudimentarni krafting sistem koji, iako jednostavan, vrlo je neophodan. Ovim sistemom pravite zavoje, oružja i bombe, tako da je skupljanje resursa veoma bitno. Zbog ovih resursa, bićete primorani da istražite svaki ćošak igre, što i nije loše jer je igra svakako prelepa.

Combat je loš. Bio je u originalu i ostao je takav i u rimejku. Oružja su neprecizna, oskudna, dosadna, nemate veliku mobilnost i često će se bitke svoditi na ili stealth ili pucanje iza zaklona. Combat u Part 2 je mnogo bolje izveden i velika je šteta što nisu uspeli da to primene i na ovom rimejku. Naughy Dog tvrdi da je AI sada bolji, ali ja to lično nisam primetio na normalnoj težini. Lako ćete zaobilaziti zombije, još lakše ljude. Ako vas kojim slučajem primete, pozvaće pojačanje i tu možete ili da probate da pobegnete ili da restartujete čekpoint jer će svi da se sjate na vašu lokaciju. Ne sećam se da li je bilo ovako u originalu.

Grafika je znatno unapređena, ali ako dugo niste igrali prvi deo, neće vam na prvi pogled biti mnogo drugačije. Ne zato što nisu uradili dobar posao, nego zato što je original takođe bio vizuelno fantastičan, i ovo grafičko unapređenje, iako prelepo, je potpuno nepotrebno. Istina, Joel i Ellie su u originalu imali mnogo više ekspresija i detalja od drugih NPC-eva, a u rimejku su svi dobili više pažnje i animacije su mnogo bolje i realnije. Ovaj remake je kao devojka koja je dobra, pametna, lepo vaspitana i fina, ali je prepuna silikona, botoksa i šminke koja joj samo narušava prirodnu lepotu.

Što se tehničkih stvari tiče, u remake su ubacili opciju da uništavate pojedine objekte, ali ne sve. Ovo znači da možete da uništavate zaklone i obližnje predmete, ali ovo je i dalje više kozmetičko nego gameplay unapređenje. Audio je poboljšan, što je moralo da bude, kako bi pokrili Sonijev 3D audio koji guraju u svoje igre (imam Pulse 3D slušalice, nisam impresioniran). I DualSense je podržan sa haptičkom vibracijom i adaptivnim trigger-ima koji se najbolje primećuju tokom korišćenja luka i strele.

Igra podržava dva grafička moda: nativni 4K sa 30FPS i dinamični 4K sa 60FPS i mogu da kažem da je igra stvorena za 60FPS – sve klizi kao po puteru. Oba moda su veoma stabilna i lepa ali izrazito je bolje igrati u 60FPS.
Naughty Dog se diči sa preko 60 opcija pristupačnosti i uopšte nisu preterali. Svaka kontrola može da se promeni, postoji opcija za uvećanje slike, označavanje neprijatelja, promena veličine HUD-a, i još mnogo toga. Postoji i opcija koja pomaže ljudima koji imaju probleme sa detekcijom boja. Ovaj spisak je ogroman i stvarno su se potrudili da igra bude i više nego pristupačna.

Sve ovo do sada zvuči sjajno, i igra stvarno jeste sjajna od početka do kraja. Ali, cena koja se traži je potpuna pljačka. Sony insistira da sve njihove igre budu 70 evra i više, a ovaj remake definitivno ne vredi toliko. Ovo je igra koja je bila lepa na PS3, još lepša na PS4, i ovaj potpuno nepotrebni remake nema prava da traži od igrača 70 evra. Ne verujem da postoji igrač koji voli Sony konzole a da nije igrao ili makar probao The Last of Us, a i remaster za PS4 je u ponudi za PS Plus za džabe. Nikako, ali nikako ne preporučujem da se ovaj remake uzme po punoj ceni jer ne vredi toliko i ne dodaje toliko bitnih promena da može da je opravda.

Sada, kako oceniti ovaj remake? Mnogo volim prvi deo The Last of Us i što se mene tiče igra je čista desetka, ali sva ova unapređenja, iako dobro primenjena, su kompletno nepotrebna za igru koja je već bila savršena i, ponavljam, ne opravdava traženu cenu. Šestica je fer, a biće opet desetka kada bude bila na besnom popustu, ne više od 30 evra.

Autor: Igor Totić

Igru ustupio: PlayStation

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Botoks i silikoni – bespotrebno: The Last of Us: Part 1 recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu