Put kojim se ređe ide: Trek to Yomi recenzija

SolidChief · June 3, 2022

Dok je magiju video igara po svemu sudeći, gotovo nemoguće preneti na filmsko platno, čini se da je obrnut slučaj znatno uspešniji proces. Ovo ne bi trebalo da čudi, s obzirom da su video igre kombinacija filma, knjige i koncerta pod upravljačkom palicom igrača, ali povremeno se pojavi i neki naslov koji ovo sprovodi na nivou nadprosečnog kvaliteta.

Pre nekolicinu godina, PlayStation 4 je dobio neverovatan naslov – Ghost of Tsushima, igru koja je kroz prezentaciju epskih razmera simulirala pustolovinu smeštenu u drevni Japan. I dok Trek to Yomi sa tom igrom deli istu tematiku, ne bi ih trebalo preterano mnogo porediti. Ovo je značajno linearnije iskustvo koje nepogrešivo „emulira“ doživljaj po kom su prepoznatljivi filmovi iz vremena Akire Kurosave.

Trek-To-Yomi_20220527233730.png?resize=1

Grafika je u potpunosti predstavljena bez boje, sa opcionim i preporučenim filmskim filterom koji gotovo od svake scene igre stvara autentični prizor crno-belog samurajskog filma. U tom pogledu, igra izgleda spektakularno. Možda modeli likova i animacije po pitanju detalja nisu na nivou nekog naslova čiji se budžet meri milionima dolara, ali usmerenom prezentacijom kroz precizan gejmplej, ovde je postignut apsolutno besprekoran grafički prikaz.

Igra predstavlja kombinaciju kretanja kroz 3D i 2D prostor, koji se neprimetno smenjuju u zavisnosti od toga da li istražujete okolinu ili učestvujete u borbi. I dok je kompletna igra izuzetno linearna, postoji sijaset skrivenih lokacija koje je lako preskočiti ukoliko niste dovoljno pažljivi. Te lokacije su u najveću ruku bitne jer kriju unapređenja za snagu glavnog lika ali i povremen komadić priče ili isečak iz japanske mitologije.

Trek-To-Yomi_20220520234516.png?resize=1

Protagonista je mladi samuraj koji doživljava tragičnu sudbinu pa kreće na put na kom će birati između dužnosti i ljubavi. I dok priča nije nikakvo remek-delo po pitanju obrta i iznenađenja, neviđeno dobro se uklapa u kompletnu postavku i duh igre.

Borbe sa hordama protivnika možda nisu naročito kompleksne, ali su stilski izuzetno dobro izvedene i pružaju poprilično lepe doze satisfakcije onima željnim samurajskih borbi. Glavni lik na raspolaganju ima više napadačkih kombinacija koje usput otključava, a akcija se najviše zasniva na dobrom tempiranju blokiranja i brzim kontranapadima.

Trek-To-Yomi_20220527224512.png?resize=1

Tu je i nekolicina pomoćnih alatki kao što su šurikeni ili luk i strele, a ni povremene „boss“ borbe nisu nepoznanica i odlično razbijaju monotoniju celog toka igre. No i pored toga što za prelazak igre nije potrebno više od nekoliko sati, lično bih preporučio igranje u dve odvojene sesije. Ovo naravno zavisi i od toga koliki ste ljubitelj prezentovanog štiva, vaše veštine ali i nivoa odabrane težine.

Kao jedan od interesantnijih režima igranja, izdvojio bih „kensei mode“, odnosno težinu gde svakog protivnika (osim „boss“ karaktera) možete poraziti jednim udarcem. A ovo se odnosi i na vas, kako će samo jedan udarac biti dovoljan da izgubite. Svakako je u pitanju nešto što preporučujem ukoliko želite da doživite realnije iskustvo, ali isključivo ukoliko niste neko ko lako gubi živce igrajući teže igre.

Trek-To-Yomi_20220527222804.png?resize=1

Kao katalizator svemu, igra je preplavljena čekpointima, i osim nekolicine skrivenih ili lošije postavljenih, ukoliko poginete, jako lako ćete se vratiti u akciju baš tamo gde ste stali. Dok ovo na neki način možda i remeti kompletan balans težine igre, ja odluku da se status često čuva oberučke pozdravljam jer za ovakvu igru, očuvanje tempa i toka prelaženja, jako je važna stvar.

Trek to Yomi na nekom generalnom nivou, svojim izvođenjem i snažnom atmosferom, možda najviše podseća na Inside i Limbo naslove. Ali dok ne sadrži takve količine „vau“ momenata koji pomeraju granice, opet uspeva da bude izuzetno dobra igra koju s lakoćom mogu da preporučim svima.