Sudar prošlosti i sadašnjosti: Syberia: The World Before recenzija

[SolidChief]

Ponekad nije okej kada se igra najavi kao prequel i nema broj u svom nastavku, da bi se onda ispostavilo da je i te kako punokrvni nastavak. No ako vam je kraj trećeg dela bio iznenadan i ostavio vas u nezgodnoj poziciji, onda je ovo idealna prilika da nastavite još jednu sibirsku avanturu.

Priča prvobitno počinje 1937. godine u Vaghenu, davno pre svih dešavanja u Syberia svetu, i to sa mladom damom po imenu Dana Roze. Njena cvetajuća karijera kao brilijantan pijanista će doživeti iznenadni preokret kada ode na planinski letnjikovac kako bi izbegla nadolazeću pretnju koja se gomila pred zoru drugog svetskog rata. Drugi deo priče će naravno pratiti Kate Walker i početi 2004. godine u Taiga regionu. No pre nego što krene na dnevni zadatak u zatvorskom rudniku, pristiže joj pismo koje će joj slomiti srce. Tračak sreće joj ipak pristiže u obliku pukotine koju pravi u zavučenom delu rudnika koji će je odvesti do slobode. Tu počinje glavni deo radnje gde ćemo videti kako Kate razotkriva misteriju vezanu za Danu Roze.

Point-and-click avanture se generalno postavljaju na 2D pozadinu, čak i kada imaju 3D ili 2.5D likove koji se šetaju po istoj. Sam dizajn i pozicija kamere dopušta ovaj efekat i u nekim situacijama je praktično neprimetan. Sve ovo se naravno radi kako bi se što brže, lakše i bez preteranih zahtevnosti napravila jedna ovakva avantura. Syberia je jedan od naslova koji se kroz svoje nastavke sve više trudio da ide u što primetnije 3D okruženje. Sa The World Before su to ponajviše i uspeli da urade. Samo kretanje kroz lokacije pa čak i njihovo istraživanje je postavljeno u odnosu na poziciju lika. Kamera je skoro uvek centrirana na glavnog lika i iako je možete pomerati u stranu, i dalje će biti vraćena na prvobitnu poziciju, ali ćete zato veoma neprimetno i fluidno prelaziti iz lokacije u lokaciju. Mana ovde može doći u vidu lakog previđanja nekih lokacija ili pogrešnog ulaska u neke, tako da se ne vide neki objekti za interakciju. Sad, možda vam je čudno što toliko pričam o ovome, ali to je zato što većina novih avanturističkih igara ima vrlo malo novih mehanika, pogotovu onih koji je izdvajaju iz mora drugih naslova. 

Ako ste igrali prethodne igre iz serijala ili čak bilo koju drugu igru ovog tipa, znaćete šta da radite i kako da igrate. Pred sobom ćete imati gomilu zagonetki i pregršt predmeta čijim kombinovanjem i korišćenjem ćete iste i rešiti. Čak i sistem davanja različitih odgovora tokom razgovora sa drugim likovima ili čak korišćenje drugih rešenja za trenutnu situaciju neće na kraju mnogo izmeniti igru, osim što će vam možda dati priliku da ponovo pređete igru i drugačije odgovorite. Ovo je zapravo delom i forsirano, pošto ne postoji manualni način snimanja igre nego samo checkpoint sistem i auto save, tako da nećete moći da odgovorite na jedan način i onda probate ponovo na drugi čisto da vidite rezultat. Može se desiti da propustite neke sporedne zadatke. Tako je, igra ima potpuno opcione zagonetke koje neće uticati na njen tok i celokupnu progresiju, ali će vam dati dodatni kontekst za neke situacije. 

Igra je doduše prepuna, i kada kažem prepuna ozbiljno mislim prepuna, malih interakcija sa predmetima i situacijama koje bi jednostavno trebalo da budu kratke animirane sekvence. U redu je ispitati i iskliktati objekat u inventaru s čime ćete saznati nešto više, čak i manuelno pomeranje i otvaranje fioka, ali stvarno ne želim da povlačim miš u jednom pravcu kako bih gurao vagon ili da okrećem miš u krug kako bih otvorio neki ventil. Dovoljno bi bilo da kliknem da lik interaguje sa nekim predmetom i da to vizuelno vidimo kako se dešava. 

Zagonetke su same po sebi predivno odrađene, i ako ste već iskusni avanturista nećete imati previše problema sa njima niti se zaglavljivati. Čak se ni one koje vam izgledaju malo monotono ili nepotrebno neće ponavljati, pa neće biti neke iritantne repeticije.

Syberia je apsolutno prelepa. Ne samo kao igra već kao i vizuelno umetničko delo. Ako ste ikada hteli da vidite kako može predivno izgledati neki Steampunk svet, ovo je više nego savršen prikaz istog. Razvojni tim se istinski potrudio da prikaže sve čari i male detalje koje je Benoit Sokal zamislio u ovom svetu. Čak i dosadne lokacije matorog rudnika izgledaju izuzetno detaljno. Naravno, nije sve baš super savršeno. Manji nedostaci i ponekad nezgrapne animacije likova mogu dovesti do čudnih situacija, ali vam neće pokvariti užitak.

Muzika pridodaje atmosferi i često ćete uživati u njoj dok prolazite kroz lokacije. Glasovna gluma je kao i uvek dobro odrađena i glumci veoma dobro prenose emocije u svakom bitnom momentu.

Ubedljivo najveću jeres koju igra ispoljava, bar što se mene tiče, jeste to što nije moguće proveriti sve tačke za interakciju na datoj lokaciji. Sistem gde ne morate da pređete mišem preko tačke veličine piksela da biste videli da li na nešto možete kliknuti je okej na malim scenama, ali na većim vrlo brzo pada u vodu.

The World Before je definitivno četvrti nastavak u serijalu, i iako igra ima kratak video koji prikazuje šta se dogodilo u prethodnim delovima, ipak bi trebalo preći sve da bi se komplet u njemu uživalo, pogotovu jer ima dosta referenci na ranije naslove. Sam svet i misterija će vas i te kako držati zalepljene za stolicu.

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Sudar prošlosti i sadašnjosti: Syberia: The World Before recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu