Halo Infinite review

[SolidChief]

Halo Infinite je igra koja je trebalo da se pojavi još pre godinu dana, zajedno sa Xbox Series X konzolom, kao i prva Halo igra koja je izašla u tandemu sa originalnim Xbox-om još davne 2001. godine (pre 20 godina!), prvom Majkrosoftovom konzolom. Nažalost, sa visokim očekivanjem stiglo je razočaranje u vidu jednogodišnjeg odlaganja kako bi 343 Industries odradio preko potrebne izmene i doneo igru koja je ekvivalent hajpu koji iza nje stoji.

Kroz ovih godinu dana vesti o Halo Infinite je bilo na pretek, i to mešovitog tipa. Bilo je loših, u vidu ‘’iscepkanog sadržaja’’, jer na izlasku trenutno nemamo kooperativne kampanje, Forge mod i još neke dodatke. Međutim, odlična vest bila je besplatni multiplejer, koji se pojavio mesec dana pre dolaska kampanje, kao iznenađenje.

Tako ova priča o Halo Infinite otpočinje sa multiplejerom, glavnom atrakcijom svake Halo igre. Developer se nije razmahao inovacijama, što je za ovaj Halo definitivno najbolja odluka. Kontrole i gejmplej su ostali bazični, intuitivni. Borbe su brze, eksplozivne, lako se umire, a opet svi imaju ista oružja bez ikakvih dodataka ili sitnica koje bi nekome dale nepoštenu prednost. Halo multiplejer je kao ljubavno pismo sačinjeno od svih prethodnih Halo igara. Vrlo pristupačno, bombastično i izrazito zarazno.

Što se sadržaja tiče u Halo Infinite multiplejeru, tu je 10 mapa sa različitim ambijentom i rasporedom, koje su prilično kompaktne za 4v4 bitke. Naravno, nisu mi se dopale sve mape i mislim da je to dobra stvar, jer se i pored toga sve mogu lako savladati. Modova ima nekoliko – Slayer koji je pandan klasičnom deathmatch-u, Capture the Flag sa varijacijama u vidu jedne ili dve zastave i Hold the Ball (Oddball). Takođe, postoje 12v12 timske bitke koje su dosta lude zbog “širokih” razmera i broja igrača.

Zbunjujući meniji pretrage i nedostatak većeg broja opcija za igranje, kao i odsustvo lokalnog multiplejera su glavne mane ovog moda, ali pozitivna vest je da će 343 Industries na tome poraditi i srediti sve u narednom periodu, odnosno sa novim sezonama i Battle Pass propusnicama. Da li sam spomenuo da je multiplejer potpuno besplatan?

Vezano za kampanju, ona je ostvarenje sna za sve fanove serijala. Sočna i puna Halo elemenata, baš kao što i treba da bude. Sam početak priče prikazuje poslednje trenutke bitke na USMC Infinity i borbu Master Chief-a sa Atrioksom gde čuveni Spartanac izlazi poražen. Izbačen u svemir i kasnije pronađen od strane jednog pilota, Master Chief se braća u borbu na Zeta Halo prstenu. 

Priča je sama po sebi odlična, dobro ispričana, sa finim zaokretima, a iznenađenje jesu prikazane emocije karaktera, glavnih aktera priče. Tokom igranja se može osetiti strah i frustracija pilota koji je pronašao Chief-a, a čak je i naš spartanac prikazan kao čovek, a ne čovekoliki robot. Iako je Master Chief stoik, ova novina sa emocijama je karakteru dala novu dimenziju, da kažem dušu, što igračima definitivno više približava priču.

Halo Infinite je igra otvorenog sveta, ali ne u formatu kakav donosi većina modernih naslova današnjice. Nema predugih putovanja između objektiva, grappleshot dosta pomaže u penjanju na zgrade, što solidno ubrzava kretanje. Moguće je zauzimati baze, boriti se usputno, oslobađati Marince, loviti ucenjene glave i slično. Sama najava otvorenog sveta za Infinite je bila zabrinjavajuća dugogodišnjim fanovima, ali na kraju zapravo nije bilo razloga za brigu. Razvojni tim je ove elemente odlično uveo u novi Halo, pa sam identitet igre nije izgubljen prelaskom na zelenije, pardon, šire pašnjake.

Grappleshot, kojeg sam već spomenuo, je dosta dobar dodatak. Lako ćete se penjati po zgradama, privlačićete burad, štitove i koristićete ga za brzi beg. Kao i u multiplejeru, grappleshot donosi pozitivnu novinu u gejmpleju.

Za prelazak same Halo Infinite kampanje trebalo mi je oko 14 sati, pa na osnovu toga mogu reći da je potrebno sat, dva više ili manje, u zavisnosti od umeća i koliko brzo želite da odradite neku misiju. Samo vreme igranja je poprilično dobro za današnje standarde, a može se značajno produžiti rešavanjem sporednih zadataka, oslobađanjem Marinaca i slično. Nedovršenom poslu se lako možete vratiti nakon što kompletirate priču.

Sa audio-vizuelne strane i tehničkog aspekta, Halo Infinite je predivna igra, sa odličnom grafikom, osvetljenjem, kvalitetnim teksturama i ostalim dodacima koji ovaj naslov čine pravom next-gen igrom.

Što se negativnih aspekata tiče, okruženja igre sama po sebi nisu dovoljno raznovrsna za igru AAA formata, što počinje da smeta pogotovu ako se Infinite uporedi sa okruženjima iz ranijih Halo igara. Svaka smrt u igri dolazi sa ekranom učitavanja, što je prirodna stvar, ali traje jednostavno predugo, čak i sa SSD-om.

Halo Infinite bi imao i višu ocenu od ove, a od mene bi možda dobio čak i desetku da dodeljujem bonus poene za neke sporedne detalje, prvenstveno zbog Xbox Game Pass i dolaska ovog naslova na isti. Igra koja košta 60-70 dolara i u koju su uloženi milioni i milioni, se na servisu sa mesečnom pretplatom od 15 dolara i bogatom ponudom drugih naslova gotovo odmah pojavila. Luda politika Majkrosofta, ali na duže staze izuzetno mudra.

Bez obzira na to da li vas je Halo Infinite privukao multiplejerom ili kampanjom, odlično ćete se provesti. Gejmplej je fenomenalan, priča je vrhunski odrađena, tako da se dugogodišnji fanovi neće buniti, a ni novajlijama neće biti teško da sve pohvataju. Halo Infinite je igra koja je obeležila 2021. godinu i Xbox Series konzolu i definitivno je treba zaigrati.

Autor: Milan Janković

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Halo Infinite review appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu