Them and Us review

[SolidChief]

Sama činjenica da je retro horor žanr dobio novi vetar u leđa u proteklih par godina je veoma prijatna pojava. Pored velikog rada na Resident Evil serijalu od novih igara do remaster verzija, od indie studija nam stiže popriličan broj pokušaja da se originalni duh ovih horor igara prenese u moderno vreme. Neke to rade vernije, držeći se starih pravila uz koju manju modernizaciju, dok neke to rade tako što modifikuju ceo žanr. Them and Us ima ovaj drugi pristup, ali možda čak i više nego što bi trebalo.

OVAJ TEKST SE ORIGINALNO POJAVIO U NOVEMBARSKOM 153. BROJU ČASOPISA PLAY!ZINE KOJEG MOŽETE PREUZETI BESPLATNO U PDF FORMATU NA OVOM LINKU

Osnova priče se vrti oko mlade Alicije koja je završila u zatvoru, tačnije u medicinskom krilu za mentalno obolele. Po njenoj naraciji saznajemo da je potpuno nevina, i da doktori vremenom krive njenu sliku realnosti. No na njenu sreću, ili možda nesreću, tokom transfera u drugu ustanovu dešava se pobuna. Alicia se izvlači iz uništenog autobusa na obodu nepoznatog grada i ubrzo pada u nesvest. Budi se u misterioznoj vili, i prisetivši se da je izgubila ćerku i da je možda ovde može naći, naša junakinja kreće u njeno istraživanje. Priča je veoma klimava što se njene strane tiče, bar pri početku.

Pre nego što krenemo sa opisom svih mehanika igre, moramo da naznačimo da je možete preći na nekoliko veoma specifičnih načina. Imaćete opciju da igrate sa fiksiranom kamerom i standardnim tank i alternativnim kontrolama, ili pak sa kamerom iz trećeg lica, nalik na Resident Evil 2 Remaster. Četvrta opcija, iliti pogled iz prvog lica, zaključana je iza plaćenog DLC-a. Izbor perspektive na samom početku je vrlo bitan, posebno jer nećete moći da je promenite usred igre. Uticaće na ceo užitak i težinu, kao i na neke delove kuće koju istražujete. Najprimamljiviji sistem je sa pogledom iz trećeg lica, ali ako baš hoćete izazov i retro užitak onda su tu fiksna kamera i tank kontrole. 

Ostatak glavnih mehanika je velikim delom identičan kao u starim Resident Evil naslovima. Šunjaćete se kroz mračnu vilu i ostale lokacije, tražeći predmete koji će vam pomoći da rešite razne zagonetke, i naravno usput boreći se ili izbegavajući pregršt protivnika.

Same lokacije na koje vas igra šalje su u ogromnom broju i često, previše često, ćete se naći u situaciji gde ćete morati da trčite sa jednog kraja svih tih mapa na drugi, za razliku od većine igara ovog tipa gde su mape i lokacije segmentirane u vidu poglavlja ili dužih deonica. Pored toga, i sistem inventara će vam zadavati glavobolju. Iako ćete vremenom doći do sobe u kojoj ćete moći da čuvate sve predmete koje ste sakupili, u početku ćete često morati da ih ostavljate za sobom zbog nedostatka mesta u inventaru.

Borba sa protivnicima vam takođe neće biti nimalo prijatna. U početku ćete imati kontakt sa vrlo slabim i praktično banalnim zombijima, ali kako igra bude napredovala, snaga novih protivnika će odjednom masivno skočiti. Iako igra dodaje brdo opcija za borbu, u njoj ne postoji nikakav način da izbegnete napad, kao recimo u Resident Evil 3, što će računajući popriličnu brzinu jačih protivnika značiti da ćete morati da primate udarce kako biste ih zapravo pobedili – bežanje i repozicioniranje će im samo dati još šansi da vas udare. Najveću jeres koju igra čini jeste da je šteta koju nanosite i primate često potpuno nasumična, i deluje kao da ne zavisi od vrste oružja koje koristite. 

Za snimanje pozicije naravno koristite gramofon i gramofonsku ploča koja je potrošni predmet ako ne igrate na najlakšoj težini. Doduše možemo reći da su zagonetke solidno i dobro osmišljene i implementirane, tako da se gotovo nikada nećete zaglaviti ili izgubiti.

Grafika nažalost nije nimalo spektakularna. Čak je i dizajn protivnika jako sličan drugim, mnogo bolje odrađenim igrama. Zombiji su generični kao iz RE igara, kultisti skoro kao iz RE4, a čak i natprirodna bića više podsećaju na zaboravljene modele iz Tormented Souls igre koja je zapravo imala originalni čudovišni dizajn protivnika. Animacije su poprilično proste, a krajolik možda ima par zanimljivih lokacija dok ostatak nimalo ne oduševljava.

Muzika je skoro apsolutno zaboravna, i osim što vrlo malo dodaje atmosferi, većinom ćete zaboraviti da je tu. Glasovna gluma je minimalna ali bar delimičnog kvaliteta. Najveći problem je pozicioniranje zvuka i njegovo širenje kroz lokacije. Često ćete čuti zombije ili druge protivnike koji se nalaze u sasvim drugom hodniku, na drugom kraju dvorišta, ili čak u zoni u koje još niste ušli. Ovo vam olakšava da saznate gde ste bezbedni a gde ne, ali takođe narušava bilo kakvu misteriju ili mogućnost iznenađenja i straha. Primera radi, igra pokušava da rekreira legendarni momenat iz prve Resident Evil igre kada prvi put naletite na zombija, ali bezuspešno, pošto ćete ga čuti daleko niz hodnik kako gricka svoju žrtvu.

Mislim da smo mane i nedostatke većinski već spomenuli. Razvojni tim je očigledno imao preveliku ambiciju da implementira što više raznih sistema, ali bez ikakve kohezije i smisla za dizajn progresije. Treba poraditi i na optimizaciji pošto igra ima običaj da dugo učitava lokacije i prilikom prvog kretanja u istoj dobro zasecka i izgubi frejmove.

Neverovatno je koliko ova igra ima potencijala i mogućnosti da bude stvarno spektakularni retro horor naslov, ali je plejada loših tehničkih i dizajnerskih odluka nažalost samo ukopava sve dublje i dublje. Ukoliko baš tražite ovakvu igru i dalje vam preporučujem da sačekate neki popust. Ukoliko ste baš strpljivi možda dočekate neku Enhanced Edition verziju.

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio Tendo Games

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Them and Us review appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu