Alan Wake Remastered – review

[SolidChief]

Pre dve generacije konzola, dok sam na PlayStation trojci imao pristup svim igrama koje su me tada zanimale, postojala je jedna Xbox 360 ekskluziva koja je ujedno bila i jedina igra zbog koje sam želeo da posedujem dotičnu konzolu. Kao nekakav duhovni nastavak i produžena ruka kritički osporavanog, ali meni izuzetno voljenog petog nastavka Alone in the Dark serijala, pojavio se Alan Wake. Pojavio i svojom rezervisanošću za Majkrosoftovu konzolu učinio da sanjam kako je posedujem.

OVAJ TEKST SE ORIGINALNO POJAVIO U NOVEMBARSKOM 153. BROJU ČASOPISA PLAY!ZINE KOJEG MOŽETE PREUZETI BESPLATNO U PDF FORMATU NA OVOM LINKU

Oko dve godine kasnije, moja želja za Xbox-om je nestala u potpunosti jer – Alan Wake je konačno objavljen i za računare. A sav onaj potiskivani hajp i divljenje izdaleka u stilu Desanke Maksimović, učinili su da ova igra uleti u sve moje top liste omiljenih video igara. Atmosferični horor dobre akcije, intrigantne priče, odlične grafike, zvuka i muzike, 11 godina nakon originala, i te kako zaslužuje remasterizovanje koje je konačno dobio.

Originalna igra imala je vrlo interesantan razvojni put. Prvobitno zamišljena kao „open world“ naslov, gde smena dana i noći igra glavnu ulogu u elementu preživljavanja, konačni proizvod je završio kao linearna, filmska vožnja kroz sablasni zabavni park. Ali kada govorimo o remasteru, mislim da je najbolje ukazati na razlike u odnosu na original kao i na to koliko su stvari koje nisu promenjene, dobro „ostarile“.

Unapređenja se naravno prvenstveno tiču tehničke prirode, a evo i šta je tu dotegnuto. Ukoliko se igrate na PS5 konzoli, što je jedna od najboljih opcija, možete da očekujete 4K rezoluciju i frejmrejt od 60 sličica u sekundi. Meniji i indikatori na ekranu su takođe doživeli mali redizajn kako bi bolje „pasovali“ na novoj rezoluciji, a kompletan svet je obogaćen velikim brojem detalja.

Osim što su teksture mnogo više rezolucije nego ranije, dosta objekata je doživelo da budu napravljeni od nule, a neki su i dodatno ubačeni, pa sada svet deluje osetno bogatije. No najprimetnija promena su bez sumnje redizajnirani likovi, gde je lik protagoniste Alana u potpunosti promenjen kako bi više izgledao kao glumac koji ga tumači. Ovo može smetati samo ljubiteljima originala koji su voleli njegov prvobitni izgled, ali sa sobom donosi i još jednu neobičnu situaciju.

Alanov lik je jedini koji je doživeo promenu ovog tipa, dok svi ostali karakteri kao da ne teže izgledu glumaca na kojima su zasnovani, već su restaurirani „iz glave“. Iz tog razloga, većina likova deluje plastično i više veštački u odnosu na original, naročito kada stanu rame uz rame sa protagonistom i prozbore koju.

Igranje na DualSense kontroleru donosi i set sopstvenih benefita i mogu slobodno da kažem da su sve vibracije i povratne informacije veoma lepo dizajnirane i izrežirane, pa celoj igri otvaraju jednu dodatnu dimenziju koju do sada nismo imali prilike da iskusimo.

Lep novitet za ljubitelje originala, dolazi i u vidu režima sa komentarima tvorca koji će opisivati razvojni proces dok prelazite igru. Naravno, pod uslovom da ste je prešli bar jednom pre toga, jer drugačije i nema smisla. Osim ukoliko ne nameravate da pratećim komentarima smanjite horor efekat? U tom slučaju, nisam siguran ni zašto biste igrali ovu igru, hm…

Mada i pored unapređene grafike, kristalnijeg prikaza slike, realističnijih senki i veće daljine iscrtavanja objekata, ne mogu a da se ne otrgnem utisku da je igra u procesu poliranja izgubila nešto od svoje sjajne atmosfere. Zapravo, morao sam da pokrenem original i uverim se u ovo iz prve ruke. Zaključak je potvrdio moje sumnje.

Svi ti silni pikseli, zamućenja, intenzivnije senke i mrak i gomile magle u kojima su se krile imperfekcije igre u ono vreme, pružili su nam znatno atmosferičnije iskustvo, dok u scenama preko dana, remaster „otvara oči“ igraču i nesumnjivo je dobrodošao. Sve mračnije scene koje čine većinu igre, sada definitivno imaju znatno slabiji horor šmek.

Ono što je u potpunosti zadržano jeste… Pa, sve ostalo što se tiče same mehanike igre i izvođenja. A upravo to izvođenje odnosno gejmplej, ostarili su neverovatno dobro. Pravilo da protivnika pre pucanja morate dobro osvetliti i rasterati tamu koja ga štiti, čine da je igranje iako i dalje simplističko, još uvek izuzetno zabavno. Bez mnogo komplikovanja sa arsenalom oružja, žongliranjem u inventaru ili ne daj Bože statistikama, osnovni gejmplej igre je još uvek jednostavan i funkcionalan.

Jedino što sada mogu da primetim, a na šta u ono vreme nisam obraćao mnogo pažnje, jeste činjenica da glasovna gluma i nije baš tako sjajna. Da, vrši posao i stoji na istoj visini kao i priča koju sprovodi, ali sveukupno ne stvara plejadu dopadljivih likova niti vas može nešto naročito emotivno uključiti u dešavanja. No priča, ma kakva bila, ima odličan tok i činiće da preispitujete realnost od početka pa do samog kraja. Što kompletnu pripovedačku stranu ovog naslova zadržava negde na sredini vage kvaliteta. Ne naročito sjajno da biste bili oduševljeni, ali ne ni naročito otrcano i loše da biste uživali na potpuno drugačiji način.

I dok je original imao i neku vrstu polu-nastavka pod imenom American Nightmare, on nažalost nije uključen u ovo izdanje. No remaster na svu sreću poseduje oba DLC dodatka originala, kojim ćete priču nastaviti na još nekoliko sati i celu fabulu zaokružiti na još bolji način.

Po mom skromnom mišljenju, original je za vreme kada se pojavio bio mnogo upečatljiviji naslov, nego što je to za današnjicu ovaj remaster. Ali to ni u kom smislu ne znači da je bilo koji od dva loš izbor za igrati i u moderno vreme. Rekao bih da sam u prelasku novog izdanja uživao gotovo koliko i pre tih desetak godina, igrajući meni još uvek jednu od omiljenih video igara.

Bez obzira na razlike u atmosferi, remaster je igra koja zaslužuje da je odigrate. Naročito ukoliko uzmemo u obzir skromnu cenu koja se traži za jedan ovako kultni naslov. Ukoliko ste ljubitelj horora, naročito onih gde prosto ne možete da ne osetite količinu strasti, truda i pažnje ulivenu u njihov nastanak, ne dopustite sebi da propustite ovu igru. To bi tek bio pravi horor, verujte mi…

Autor: Milan Živković

Igru ustupio Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Alan Wake Remastered – review appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu