The Plane Effect review

[SolidChief]

Hajde da budemo malo lični, jer igra pred nama u meni je evocirala doživljaje toliko bliske, da kao da sam sebe posmatrao iz polu ptičje perspektive, prelazeći je.

Za mog radnog veka, radio sam na oko 15 različitih lokacija, kroz grad tako neobično raštrkanih da su pružale osećaj nekakve zagonetke. Kao da bi se spajanje lokacija linijama na mapi, ukrštalo u jednoj tački gde se krije odgovor na sva naša pitanja. Naravno, život nije avanturistički film i razlog lokacijama posla tako dalekim od mesta stanovanja, možemo pripisati samo lošoj karmi.

Radnja igre The Plane Effect prati radnika slične sudbine. Bezimeni i tihi gospodin, po završetku smene kasnog noćnog časa, grabi svoj kofer i kaput te kreće na put kući. Put bizarniji od bilo čega što sam mogao da očekujem u takvoj situaciji. Osim možda onog kratkog perioda kada sam radio u Surčinu… No dosta o meni.

Vizuelno, igra postiže neverovatno dobar efekat, barem kada su u pitanju raznolikost lokacija i „fotogeničnost“ pri slikanju ekrana iz igre. Ukoliko ste ljubitelj igara kao što su Inside ili Limbo, ova igra vas može privući. Ali ne dajte se prevariti jer u pokretu, u pitanju je znatno skromnije vizuelno iskustvo.

Protagonista će na putu kući nailaziti na razne prepreke u obliku zagonetki i deonica sa platformisanjem. I dok su zagonetke često jednostavne, pa čak i u momentima izgubljenosti lako premostive uključivanjem sistema nagoveštaja i navođenja, platformisanje je kriminalno loše. Povremeno frustrirajuće i tragično izvođenje skakanja gde pogrešan korak znači polazak ispočetka, veoma kvari celo iskustvo.

Atmosfera igre postignuta utiskom da vas neko posmatra kao da ste deo surovog eksperimenta, često je narušena bizarnim spletom okolnosti koji deluje kao da je tu samo da bi vas naveo da pomislite da se iza svega krije neka dublja poenta. A pre nego što doznate ima li poente, obgrliće vas utisak praznine. Kao da igra nema dušu na kojoj bi želela da zasnuje svoju kompletnu fabulu.

Za prelazak vam neće biti potrebno više od tri sata igranja, što je donekle opravdano ne tako visokom cenom. Ali bez obzira na dužinu, ne upuštajte se na ovo putovanje ukoliko niste spremni na haos od kog ćete zaboraviti i kuda ste pošli. Kombinacijom zvučnih efekata, simplističke muzike i strukture nivoa, ova igra predstavlja pravi anestetik za sve ono što ste osećali pre nego što ste je pokrenuli.

Igra, čini se radi na konstantnih 60 frejmova u sekundi. Međutim pati od povremenih „trzavica“ gde praktično ukoči na nekoliko trenutaka. A kada naletite na mesta gde kameru nespretno zaklanjaju objekti koji su vam bliži nego karakter, biće evidentno da je igri moglo da posluži dodatno poliranje. Poliranje kojim bi se izbacilo i ono užasno platformisanje, jelte.

Za jednu igru ovakve vizuelne prezentacije i stila, velika je šteta što je ostali elementi ne mogu ispratiti u pogledu dizajna. Iako neretko izgleda odlično, The Plane Effect ispraznošću svojih ostalih sastavnih delova na kraju ostavlja poprilično bled utisak. Motivaciju za prelaženje pruža jedino vizuelni narativ. Za ostalo, inspiraciju ćete verovatno morati sami da pronađete…

Kao igra građena na smeloj umetničkoj podlozi, The Plane Effect može osvojiti vaše simpatije ukoliko znate tačno šta možete da očekujete od nje. U svakom drugom pogledu, u pitanju je iskustvo koje bi možda bilo lepše „preći“ na Jutjubu, pri dvostrukoj brzini reprodukcije i šoljom kvalitetne kafe.

Autor: Milan Živković

Igru ustupio PQube Limited

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post The Plane Effect review appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu