Nier Replicant ver.1.22474487139… – REVIEW

[SolidChief]

U vezi jedne stvari, igrače mogu da podelim u dve grupe – one koji misle da se igre remasterizuju kako bi se očuvalo dragoceno predanje naših voljenih originala i one koji smatraju da je u pitanju lak način da se zgrne dodatna zarada na staroj slavi. Ako i kažemo da je istina negde između, svakako se možemo složiti da je remasterizovanje nekih od naših omiljenih naslova pravi blagoslov.

Desetak godina stara igra Nier, svakako je bila nesvakidašnje iskustvo. Pod režiserskom palicom sada već renomiranog tvorca Jokoa Taroa, u gejming industriju unela je dosta svežine kroz neverovatne inovacije na polju pripovedanja ali i samog gejmpleja. Remasterizovati ovakav jedan naslov, svakako zaslužuje nesputanu podršku igračke publike.

Sa druge strane, ukoliko se igri pristupa sa namerom da se remasterizuje a ne uradi punokrvni rimejk, to sa sobom može povući i izvesne posledice. Baš takav slučaj imamo ovde, ali budite bez brige. Situacija je daleko od loše, kada je ovo osveženo izdanje u pitanju.

Nier Replicant ver.1.22474487139 (tako je dame i gospodo, to je podnaslov igre) se kao i original odigrava u postapokaliptičnom svetu i predstavlja akcioni RPG sa otvorenim prostranstvima, ali izuzetno jakim akcentom na priči i iznenađenjima koja ona nosi. Za razliku od originala, igra je po dizajnu više zasnovana na japanskoj verziji, naročito u pogledu izgleda protagoniste.

NieR Replicant ver.1.22474487139…_20210429004329

Verovali ili ne, publika sa zapada nije mogla da procesuira klasičan japanski izgled glavnog karaktera koji izgleda kao nežni dečak a bije se kao Konan. Zato je za to tržište protagonista redizajniran da izgleda… pa baš kao Konan! (koji se bije kao Konan) Remaster sada u svim verzijama objedinjuje istog protagonistu, dečaka koji podseća na devojčicu a bije se kao lud, tako da su naša srca koja su navikla na japansku logiku konačno na mestu.

Akcija bez sumnje izgleda bolje nego ikada. Na animacijama se dosta poradilo, pa je sada kretanje gotovo svih modela izuzetno tečno i izgleda zadivljujuće u pokretu. Borba je na vizuelnom nivou Nier Automate i predstavlja balet krvoločnih poteza, kojih nikako da se zasitite.

A onda ih se zasitite jer igra forsira mnogo ponavljajućih okršaja, u potpunosti negujući dizajn originala u smislu nivoa i prolaska kroz njih. Joko Taro svakako maštovito žonglira sa pristupima gejmpleju, pa se ovaj osećaj repetitivnosti na momente u potpunosti gubi, ali budite sigurni da će vam u nekim trenucima borba dosaditi. Naročito kada uzmemo u obzir činjenicu da igra uopšte nije teška i slabo pruža bilo kakav otpor.

Podizanje težine na viši nivo, od protivnika čini samo izdržljivije mete, tako da na neki način to samo pogoršava celu situaciju. Od mene sledi preporuka da igru igrate na najlakšem podešavanju i uz uključene automatske asistencije, gde će kompjuter kontrolisati neke od vaših pokreta, što protagonistu pretvara u apsolutnu mašinu za uništavanje. Možda ovo neće leći svakome, ali ja bez blama moram da priznam da jednom i jesam prešao igru baš na ovaj način i žalio nisam!

Ostaci zastarelog dizajna ogledaju se još i u nezanimljivim tamnicama, gde je kroz neke interesantno prolaziti koliko i kroz krizu srednjih godina, a kada na to dodamo i činjenicu da je sam početak igre jako spor i prosto pretrpan sporednim misijama koje se svode na najgori oblik kurirskog gejmpleja, nema sumnje da ostaje žal što nije iskorišćena prilika da se poradi i na ovom polju koliko i na vizuelnom aspektu igre.

Sva sreća, većina sporednih zadataka su u potpunosti opcioni i ne donose nagrade vredne pažnje, pa ovu dosadu recimo možemo tretirati kao nešto manju neprijatnost. U to ime, najbolje bi bilo osvrnuti se na ono najlepše, svake pohvale vredno unapređenje u odnosu na original – grafiku.

Igra je sada mnogo oštrija, preglednija i prijatnija za oči, a sve prosto pršti od odličnih efekata, animacija i atmosfere sveta koji halapljivo guta igrača. Za užasno jaku “imerziju” zaslužna je i muzika koja kao da kroz celu igru opevava specifičan oblik tuge koja pritiska izmučeni svet kojim koračate. Uz to, apsolutno svaki karakter u igri ima podršku po pitanju glasovne glume, tako da nema sumnje da se sada u ovaj svet možete uživeti bolje nego ikada ranije.

Mada moram da priznam da sam bio malo razočaran što na PlayStation 5 konzoli u 4K rezoluciji, igra ne izgleda bog zna šta bolje. Kao da je 1080p rezolucija prosto razvučena preko ekrana i izgleda skoro identično na obe konzole. Mada možda grešim, jer mi je pažnju konstantno odvlačila neverovatna količina staraca sa štapovima koji su hodali unaokolo (verovatno u potrazi za Poštom?). Zvuči smešno, ali kada sam u jednom momentu na istom ekranu ugledao tri starca koji se na isti način vuku preko gradske pijace, zatekao sam se kako hipnotisano blenem u ekran, kao da sam uočio grešku u Matriksu. Ovaj, gde sam ono stao? A da!

Kao neprikosnovena zvezda igre, ponovo se nameće priča, a ona verujte nije ostarila ni dana, već je sada još bolja jer poseduje i proširenje u obliku dodatnog kraja. Kako biste iskusili kompletnu priču kako to valja i dolikuje, potrebno je da igru pređete ne jednom, ne dva, već tri puta. Znam, zvuči kao sulud Sizifov posao, što u neku ruku i jeste istina, ali iskustvo koje igra pruža kao nadoknadu za sav trud, potpuno je neprocenjivo.

Igru nije bukvalno potrebno preći ispočetka svaki put, već drugi i treći prelazak počinju otprilike sa polovine igre, što umnogome olakšava iskustvo, naročito ukoliko uzmemo u obzir sporu uvertiru u celu fabulu. Ali svaki ponovni prelazak kroz poznate scene, čini da na celu postavku gledate drugim očima, ostavljajući na igrača utisak koji je teško opisati. Ovako nešto zaista je najbolje iskusiti iz prve ruke.

Repetitivne, razvučene i dosadne sporedne misije kao i zastareli dizajn napretka kroz nivoe, ništa su naspram zastrašujuće dobre priče, užasno dopadljivih likova, sjajne muzike i atmosfere i atraktivne akcije koja svojim najintenzivnijim borbama stavlja šlag na ovu fascinantnu igračku tortu. Jedino pitanje koje ostaje, a predstavlja ozbiljnu manu igre, jeste – da li imate ono što je potrebno da prođete kroz sve njene mane, kako biste došli do onog najboljeg što ima da vam pruži?

Za dužinu ovog nedostatka, Nier Replicant ne uspeva da se održi u apsolutnom vrhu igračke industrije, bar kada je šira publika u pitanju, ali za one koji znaju šta traže i šta mogu da očekuju, a pritom su naoružani strpljenjem i znatiželjom, ovo je naslov kakav ne bi smeli propustiti ni po koju cenu. Bićete apsolutno raspamećeni.

Autor: Milan Živković

Igru ustupio Iris Mega

The post Nier Replicant ver.1.22474487139… – REVIEW appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu