REVIEW: Judgement

[SolidChief]

Ovaj tekst je originalno izašao u letnjem Play!Zine dvobroju, koji možete preuzeti na ovom linku.

Nakon malih milion Jakuza igara, Ryu Ga Gotoku studio je rešio da malo promeni pravac u kom se kreće, pa smo ove godine dobili novi pristup celokupnom svetu koji je zabavljao fanove skoro više od dve decenije. Naravno, pitanje je da li je novi pristup značio i promenu suštinske formule Jakuza igara, koje sebe nikad nisu previše ozbiljno shvatale, a pored veoma intrigantne priče, bile su tu da pruže pre svega zabavno iskustvo, koje bi uspevalo da drži ljude satima pred ekranom. Na svu sreću, taj odgovor je odričan, tj. Judgement iako predstavlja potpuni preokret perspektive za 180 stepeni, stavljajući vas u ulogu detektiva, ostajemo ipak u sličnom, fanovima već poznatom ruhu, koje je preplavljeno morem aktivnosti kojima se možete baviti.

Prvenstveno, priča je veoma veliki faktor i pisci Judgementa nisu podbacili sa inače veoma kvalitetnim dijalozima, obrtima i generalno zabavnom narativu, čak i u njenim najmračnijim momentima. Priča prati Takajuki Jagamija, bivšeg advokata, sada privatnog detektiva, koji u distriktu Kamuročo pokušava da razreši seriju ubistava koja su se desila kroz nekoliko meseci. Kako vreme prolazi, uranjaćete sve više i više u zečju rupu, pokušavajući da raščistite misteriju oko vas, naravno shvatajući da se ispod svega krije znatno veća slika. Iako klišeizirano deluje na prvi pogled, zaplet Presude je zapravo podloga za odličan razvoj karaktera i pregršt vrhunski napisanih dijaloga i likova. Takajuki je veoma harizmatičan, doduše tipičan „badass“ protagonista, koji teško može dosaditi tokom igre. Iako intrigantna, priča ipak  pati od nekih problema sa tempom naracije, pa ćete zbog bezbroj sporednih aktivnosti u igri sebe naći malo odsečenog od glavne priče u nekim momentima, bilo svojom voljom ili čudnim dizajnom nekih misija neophodnih za dalji napredak. Ovo je ponavljajući sindrom koji viđamo u Jakuza igrama, pa većini fanova serijala ovo verovatno neće predstavljati problem.

Za mene, glavno pitanje kod ove igre jeste kako se gejmplej razlikuje u odnosu na prethodne Jakuza igre, i da li Judgement uspeva sebe da predstavi kao odvojenu igru sa sopstvenim šmekom i stilom? Igra uspešno postavlja tu „detektivsku“ atmosferu, čak vas bacajući u neke tipiče „noir“ momente. Broj detektivskih aktivnosti je pozamašan i dobar deo njih će biti neophodan da biste povezali celokupnu sliku i nastavili priču. Veći deo njih ume biti zanimljiv, iako ne previše komplikovan ili originalan, pa ćete ići po scenama zločina i analizirati tragove kroz pogled prvog lica, razgovarati sa bitnim likovima o njihovim motivima, alibijima, raznoraznim informacijama koje vam mogu pružiti, pa čak i koristiti tragove koje ste našli do sad. Iako sve to deluje zabavno, nažalost, nije sve tako sjajno. Misije praćenja likova, kao i neki delovi gde treba da uslikate određene ljude „na delu“, umeju biti naporne, bespotrebno duge i jednostavno se vidi da tim nije previše baratao sa stealth mehanikom u prošlosti. Naravno, ovu igru krasi i veliki broj zanimljivih i ne tako zanimljivih mini igara, koje ne bi hteli da otkrivamo ovde, pošto je zapravo inicijalna reakcija na njihovo pojavljivanje pravo iskustvo. Nažalost, sve to ume oduzeti od narativa i predstavljati jedan od izvornih problema sa tempom priče o kojem smo govorili.

Na svu sreću, u sve to imate ubačen nikad zabavniji i neverovatno fluidan borbeni sistem, prepoznatljiv za fanove Jakuza igara. Iako ovde posedujete svega dva borbena stila, jedan stvoren za borbe protiv većeg broja neprijatelja, dok je drugi pogodniji za borbe jedan-na-jedan, sve je jednostavno prelepo animirano, i „prenabudženo“ sa ludim „kung-fu brejkdens potezima“ koji pršte na sve strane. Ovoga puta će vaš lik i odskakati od zida i koristiti okolinu još više nego što je to bio slučaj u Jakuza igrama, pa sve može delovati kao jedan od filmova Džekija Čena, što je za svaku pohvalu. Postoje tri različita drveta veština i sposobnosti na koja možete trošiti iskustvene poene, otključavajući tako nove poteze ili bonuse kako bude igra tekla dalje i dalje. Iako ne poseduje nešto dubok sistem, Judgement svakako u tom aspektu dobrim delom prati formulu Jakuza igara, poboljšavajući je u dosta mesta, s obzirom da neke nebulozne i beskorisne stvari vezane za borbu nisu više prisutne.

Grafička podloga je u najvećem broju momenata za svaku pohvalu i poznati pogon Ryu Ga Gotoku studija veoma lepo radi posao. U nekim momentima, teksture sveta i nekih manje bitnih likova mogu izgledati mutnjikavo i isprano, ali kolorit i atmosferičnost igre ni u jednom trenutku ne silaze sa koloseka, pa Judgement svojom tmurnom, a istovremeno šarenolikom paletom boja, predstavlja raj za oči. Broj ljudi na ulicama Kamuročoa, neonske reklame, raznorazne ludo obučene likove i fascinantno odrađene modele glavnih aktera priče, zaokružuje jedan prilično pregledan interfejs koji samo u nekim ređim momentima može biti konfuzan. Glasovna gluma, kako japanska(na kojoj preporučujemo da zapravo igrate igru), tako i engleska, su na veoma visokom nivou i čine jednu od glavnih tačaka vašeg povezivanja sa likovima koje gledate na ekranu. Emocije će prštati u prizvuku likova, ali, nažalost, veliki deo igre je bez glasovnih aktera, tj. čitaćete dijaloge ispisane na ekranu u vidu vizuelnih novela.

Igra je, nažalost, zaključana na trideset slika po sekundi, što je veoma čudno, s obzirom da je PS4 Pro konzola koja može pogurati na 60FPS igre koje uspevaju da izgledaju daleko impresivnije od onoga što Judgement ima da ponudi. Na standardnim verzijama PS4 ćete iskusiti i pokoje štucanje, dok Pro verzija uspeva da održi konstantan najviši mogući performans. Iako ćete naleteti na pokoji, više zanimljiv i smešan nego iritantan, bag, igra je ipak generalno veoma lepo ispeglana i neće vam pružati neka neprijatna tehnička iskustva kako budete igrali. Ono što je takođe veoma bitno izraziti jeste da je Judgement jedna od najdužih igara već pomenutog studija, i može ponuditi lako preko 50 časova igranja, od kojih će vam samo glavna priča uzeti makar 35 časova. I na samom kraju krajeva, generalni utisak promene voda studija Ryu Ga Gotoku, manifestovanog kroz ovo pozamašno detektivsko, suludo, zabavno i emotivno iskustvo jeste veoma pozitivan. Judgement hrabro uspeva da ostavi svoj trag na igračkoj industriji, odvajajući se od Jakuza franšize sa kojom se tako čvrsto povezuje, uprkos pozajmljivanju velikog broja stvari iz iste. Uz sve to, igra predstavlja i jednu svežu promenu atmosfere i odličnu turističku razglednicu modernog gradskog života Japana, u kojoj možete uživati sa svog kauča u dnevnoj sobi dok budete detektivisali po ulicama Kamuročoa.

AUTOR: Nikola Aksentijević

Igru za potrebe opisa ustupio Computerland

The post REVIEW: Judgement appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu