REVIEW: Final Fantasy X/X-2 HD Remaster

[SolidChief]

Ovaj broj je originalno izašao u majskom 126. broju časopisa Play!Zine, koji možete preuzeti na ovom linku.

Moj prvi susret sa Final Fantasy univerzumom, bio je pravo instant zaljubljivanje. Ljubav na prvi pogled, ako vam se tako više dopada, nije bio samo pogled. Bilo je to “ne zaklanjaj mi televizor” zurenje u blago radioaktivnu TV kutiju, iz koje je zračila samo božanska lepota novootkrivenog sveta.

Priznajem, malo sam zakasnio na taj Final Fantasy voz, kako je prvi naslov koji sam ikada probao bio već deveti nastavak. Vreme na zalasku karijere legendarne prve PlayStation konzole i moje prvo uplovljavanje u franšizu, bilo je tako puno najiskrenijih utisaka. Sećam se koliko sam samo voleo CGI animacije tih godina, a Final Fantasy preda mnom je samo ređao nestvarno kvalitetne. Tako lako je bilo uživeti se u taj čarobni svet, kroz fantastične animacije, muziku, priču i grafiku koja je izgledala kao nešto najbolje ikad.

I zamislite sada taj momenat, kada se pojavila nova PlayStation konzola, koja beleži verovatno najveći grafički skok u odnosu na prethodnu generaciju, u istoriji industrije video igara, i sa sobom donela najnoviju Final Fantasy igru, svega nekih godinu dana nakon devetke. Mislio sam da sanjam.

Grafika u igri koja je izgledala kao CGI iz prethodnog dela, a animacije na sasvim drugom nivou. Bio sam ubeđen da je to to! Video igre su konačno dostigle svoj vrhunac i od ovog će bolje moći samo za nijansu ili dve. Ne, nije iz mene tada isijavala naivnost, već brutalno rasplamsalo oduševljenje. Final Fantasy X, oduvao me je u svakom mogućem smislu.

Kao i većina Final Fantasy naslova, i ovaj deseti je, zajedno sa svojim nastavkom X-2, doživeo i remasterizovano izdanje. Prvo od njih, bilo je za PlayStation 3 konzolu, a usledile su i Vita pa i PC verzije. Kao najnoviji dom za FFX, u mojim rukama je i Nintendo Switch varijanta, zato hajde da kažemo nešto o njoj kao i o remasteru u celini.

Iako je tako lepa igra ostarila poprilično fino, s obzirom da je prvobitno objavljena pre skoro dvadeset godina, nije bilo dovoljno samo zategnuti rezoluciju i zalepiti “HD” nalepnicu na najnovije izdanje. Igra je kroz remaster doživela i nekolicinu promena koje zahtevaju ipak dosta više truda od izdavačke kuće koja je sa ponosom plasira.

Modeli likova su unapređeni, sa vidno većim brojem poligona. Dok ovo takođe na neki način i menja lični opis voljenih likova, što fanovima igre može da smeta, nesumnjivo predstavlja grafički pomak u odnosu na original. PlayStation 3 izdanje donosi i lepše osvetljenje i efekte, što je kroz PlayStation 4 verziju još i pojačano pa dodano začinjeno kvalitetnim antialiasing tretmanom.

Nintendo Switch varijanta najviše podseća na iskustvo koje je bilo dostupno još na PlayStation Viti, s tim što najviše liči PlayStation 4 verziji. Mogućnost da se Final Fantasy X/X-2 igra bilo gde, gotovo na nivou PlayStation 4 izdanja, verovatno je i najveći plus za nabavljanje Switch kopije. Jedino što nedostaje jeste tako izražen antialiasing, ali u prenosivom modu ovo je toliko neprimetno, da igra u smislu rezolucije, izgleda besprekorno.

Osim grafike, i muzika je doživela doterivanje, pa remaster donosi i opcionu orkestralno dorađenu muzičku podlogu koja je i ovako bila vrhunska, a sada još bolje dolazi do izražaja. Šta reći osim da sam jednom prilikom ostao u čudu, kada je moj kum uzeo gitaru i počeo da svira glavnu temu igre, a da je pritom nikada ranije i nije zaigrao, niti znao nešto o njoj. Eto koliko se daleko čuje dobra muzika, kada može i samostalno da napusti okvire odlične igre i pronađe put do slušalaca.

Switch izdanje poseduje i nekolicinu komandi putem ekrana osetljivog na dodir, što je postojalo i na Vita verziji. Ali neke opcije, nažalost, još uvek nisu dostupne, kao što je recimo preskakanje animacija, što bi stari fanovi najviše umeli da cene. U tom pogledu, najviše opcija naravno donosi PC izdanje ovog remastera. Ali, ukoliko želite da igrate ovu igru u pokretu, Switch i te kako pruža najbolji kompromis na svakom polju, i predstavlja definitivno izdanje – prema skromnom mišljenju vašeg dragog autora.

U paketu, naravno, ne dobijamo samo jednu, već dve igre – Final Fantasy X i X-2, koji je nešto nalik “spinoff” nastavku, sa malo drugačijim osvrtom na priču i na borbeni sistem. Takođe, dostupan je i filmić koji povezuje ova dva dela, pod nazivom Final Fantasy X: Eternal Calm kao i Final Fantasy X-2: Last Mission, svojevrsni nastavak na X-2. Ne treba zanemariti ni najčudniju “credits” odjavnu špicu, uz koju se odvija “audio drama”, odnosno može preslušati priča koja se odigrava nakon svih dostupnih igara.

Deseti nastavak se na neki način smatra poslednjim od stare Final Fantasy škole. Potezni gejmplej kakav je ovde prisutan, nešto je čemu verovatno nikada više nećemo posvedočiti u modernijim izdanjima ovog legendarnog serijala. A priča, glasovna gluma (po prvi put u serijalu upravo u ovom nastavku), svet, borbeni sistem sa mnoštvom opcija i grafika( koja, iako sada već vidno zaostaje za novim igrama, i dalje nostalgično budi u meni žmarce, svaki put kada bacim oko na nju), predstavljaju paket koji nikako ne biste smeli da propustite, ukoliko ste ljubitelj JRPG žanra. Da ne pominjem da je možda u pitanju i najbolja polazna tačka, ukoliko planirate da uplovite u ovu kultnu i nezaboravnu franšizu.

Na kojoj god platformi da je probate, u pitanju je iskrena i topla preporuka, uz koju još niko, nikada nije pogrešio.

AUTOR: Milan Živković

Igru za potrebe opisa ustupio Square Enix

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu