REVIEW: Tropico 6

[SolidChief]

Ovaj broj je originalno izašao u majskom 126. broju časopisa Play!Zine, koji možete preuzeti na ovom linku.

Svima omiljeni diktatorski simulator i city-builder se vraća svojim šestim nastavkom na scenu. Tropico 6 se ne plaši da uvede neke inovacije u franšizu, usput vraćajući neke voljene stvari iz ranijih instalacija, koje je, ne tako dobar, Tropico 5 preskočio. Vraćamo se u ulogu našeg omiljenog diktatora El Presidentea punom parom, ali, da li ova Tropico igra može nadmašiti visoku lestvicu koju je sama sebi postavila četvrtim delom?

Prvo što se mora pohvaliti kod Tropica 6 jeste njegov kreator vašeg El Presidentea, pa nije teško napraviti maršala Josipa Broza Tita i stvoriti svoju ostrvsku SFRJ. E sad, kad smo to sklonili sa liste neophodnih stvari za iskazati, možemo se zapravo baciti na samu igru. Vi, kao i u prethodnih pet igara, vodite malu ostrvsku državicu Tropico, i kroz svoju očiglednu diktaturu pokušavate da izgradite njenu infrastrukturu, zadovoljite sve moguće strane stanovništva i partije, kao i supersile koje vas konstantno smaraju sa njihovim prohtevima. To ćete činiti izgradnjom radnih mesta u vidu fabrika i raznih drugih industrija, kao i nekih institucija druge prirode, sigurnosne i konzumerske, kako bi se vaše stanovništvo osećalo srećno i sigurno. U slučaju neispunjenja prohteva, snaći će vas protesti i drugi slični problemi, a pri izborima koji se dešavaju na svakih deset godina, ako izgubite, logično gubite i partiju u potpunosti.

Velika inovacija koju Tropico 6 uvodi i koja u velikoj meri menja gejmplej same igre jeste sistem arhipelaga, gde ovoga puta nećete vladati nad samo jednim ostrvom, već više njih. Ovo igru menja u takvoj meri da ćete morati da povezujete ostrva transportno na bilo kakav način koji vam je dostupan, jer se dosta resursa koji su vam neophodni za dalji napredak u vašoj državi nalazi na drugim ostrvima. Isprva, ova mehanika može delovati mnogo naporno, ali kako igra bude odmicala i kako se budete proširili na više ostrva, naći ćete sebe kako brinete za svako kao da vam je prvo. Igra lepo realizuje ovo, čineći svako ostrvo unikatnim i važnim sa svojim resursima.

Uz to, vratili su se i izborni govori, koji super odražavaju komičan karakter igre. Vaš El Presidente će pljuvati po određenim stvarima, i veličati neke druge i davati obećanja, sve u cilju da biste opstali na izborima, naravno. Sve je to prožeto poznatim satiričnim humorom, koji se ovde vrhunski uklapa u sve i svakako znatno bolje nego u prethodnom delu. Supersile i njihovi konstantni prohtevi, kao i par lokalnih grupacija građana će vas konstantno zasipati prohtevima, pa ćete se nekad zapitati kako mogu imati stav o apsolutno svemu što se dešava i što činite. Iako je većina tih zadataka zanimljiva, pogotovu zbog samih ličnosti predstavnika tih frakcija, može postati nekad naporno i iritantno, dok će neke frakcije jednostavno pružati mnogo bolje bonuse od nekih. Uz sve te proizvodnje i industrije, nekako Tropico 6 ipak odaje osećaj kao da svet van vašeg tropskog raja ne postoji, čak i uz mehaniku interakcija sa supersilama. Jednostavno, reperkusije koje vas očekuju ne deluju previše invazivno i agresivno, u slučaju da se zamerite nekoj sili, a ipak ste generalno isključeni iz skoro svih konflikata i dešavanja u spoljašnjem svetu, osim bazičnih interakcija. Ipak, to nije jedini problem koji muči Tropico 6.

Problemi koji su se vukli još u beta verziji igre i dalje postoje, kao što je povezivanje puteva, koje veoma često ne radi kako treba i onemogućava vam povezivanje saobraćaja kako vi želite zbog malog kamenčića ili slično. Dosta manuelnog petljanja sa terenom i uklanjanja prepreka će vam potrošiti dosta vremena, dok sa druge strane u nekim manje verovatnim situacijama, povezivanje saobraćajnica radi savršeno. Igra poseduje 15 scenarija od kojih vas svaki baca u različit set ostrva, sa različitim balansom dostupnih resursa i određenim problemima pred vama, pa će svaki put od vas zahtevati dosta drugačiji pristup njihovom rešavanju. Ipak, glavno mesto gde igra sija je njen sandbox mod, gde ćete imati beskonačno novca da napravite vaš tropski raj tačno onako kako vi poželite, uz sve ostale, već pomenute izazove. Nažalost, Tropico 6, iako poseduje odličan tutorijal koji će vas uvesti u mehanike igre, ne objašnjava najbolje političku i pravnu terminologiju koja je prisutna u igri. Iako većina igračke populacije Tropica neće ovo shvatiti kao problem, novajlije kako političke teorije, tako i Tropica, će imati problema u početku sa shvatanjem određenih stvari. Uprokos tome, iako je igra izazovna, nakon kraćeg uhodavanja i shvatanja svih mehanika igre, biće vam pruženo taman onoliko izazova koliko je potrebno da iskusite i ležerniju stranu igre, kao i onu stresniju i napetiju.

Grafička podloga igre je na sasvim zadovoljavajućem nivou. Iako ne pršti svojom visokokvalitetnom grafikom i sa dosta mutnih tekstura, igra izgleda lepo i poštuje svoj zanimljiv karikaturni vizuelni stil. Grafički bagovi postoje, a ipak je razvojni tim mogao malo više da se potrudi oko samih građana vaše države i nekih tekstura zemljišta, jer u poređenju sa konkurentima kao što je Anno 1800, definitivno nije na tom nivou. Zvučna podloga obuhvata standardne kubanske, bossa nova i salsa pesmice, koje se prelepo uklapaju u estetiku igre i održavaju tu atmosferu ležernom i zabavnom. S obzirom na to da Tropico 6 nije preterano zahtevna igra, sve će ovo kliziti bez ikakvih problema i na nešto starijoj konfiguraciji, bez većih bagova i gličeva prisutnih koji će vam upropastiti doživljaj igre.

Svi problemi koji su „krasili“ Tropico 5, koji je delovao kao da je franšiza izgubila svoj identitet i put ka poboljšanju, su većim delom nestali. Tropico 6, uprkos svojim manama, ostaje nastavak vredan ove dugotrajne diktatorske simulacije, obećavajući desetine sati tlačenja naroda i pravljenja turističkog raja, kako za fanove političkih baratanja, tako i za city-builder fanove u godinama koje dolaze.

AUTOR: Nikola Aksentijević

Igru za potrebe opisa ustupio Kalypso

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu