REVIEW: Styx Shards of Darkness

[SolidChief]

Ovaj tekst je originalno izašao u 103. aprilskom broju časopisa Play!Zine

Mladi Cyanide studio nam donosi još jednu instalaciju baziranu na njihovom Of Orcs and Men univerzumu, i to ovog puta kao direktan nastavak na avanture šunjajućeg, klonirajućeg, ubadajućeg goblina Styxa. Naravno pored zadržanih kvalitetnih stvari i mehanika iz prve igre, dodato je još mnoštvo novina, nekih koje rade i nekih koje ne rade baš najbolje.

Nekoliko meseci pošto je završio svoju veliku amber avanturu, Styx, goblin koji ne samo što priča nego je i ekspert lopov, je našao novu jazbinu i dovoljno raspali lučki gradić iz kog može da krade plate gardista. No, sudbina u obliku kapetanice specijalnog odreda gardista, kao i obećanje o velikoj zaradi novca i ambera, će ga naterati na opasan put ka infiltraciji glavnog grada tamnih elfova Korangara. Na ovo dodati i osvetu prema drugom lopovu koji je uspeo da ga nasamari i ukrade Styxov plen, i imamo opet avanturu punu nevolja u koje će se naš prgavi goblin uvući.

Zapravo priča možda nije baš jača strana u ovoj epizodi serijala, pošto vrlo lako može biti zanemarena u zamenu za jednostavno i brzo izvršavanje zadatih misija i uklanjanje što više protivnika. I tu nastupa šunjački gejmplej koji čini svu draž ove igre. Vukući inspiraciju iz naslova kao što su Tenchu, Dishonored i Thief, Styx Shards of Darkness kao i njegov prethodnik Master of Shadows, uspešno donosi veoma zadovoljavajuću i ekspertski sastavljenu šunjačku avanturu. Pored mogućnosti da se zavučete u veoma tesne male prostorije i rupe, da pravite klonove radi odvlačenja pažnje protivnika, gasite baklje peskom i postajete nevidljivi, sve ove opcije koje ste mogli u prethodnom delu, uz njih sada nam stiže gomila novih.

Kao prvo, dizajn nivoa je drastično poboljšan i prešao je u vertikalu, toliko da ne samo što će biti prepun novih i interesantnih načina da savladate zalutalog gardistu nego i da mu se prošunjate direktno pored nogu. Ovakav dizajn vam dozvoljava da potpuno slobodno i u zavisnosti od vašeg stila igranja, odlučite kako ćete završiti neki od nivoa. Mali dodatak je čak i mogućnost da misije odradite na više načina ako obratite pažnju na stvari koje se dešavaju. Drugi veliki dodatak je povećanje Styxovog arsenala u obliku velikog broja gadžeta koji su vam na raspolaganju, od različitih strelica do nagaznih mina, koje sve možete praviti putem novog sistema kraftovanja predmeta sa materijalima koje ćete sakupljati po mapi. Dodat je i kooperativni sistem igranja, ali ukoliko ne igrate sa nekim ko je odličan u šunjačkim igrama nećete mnogo napredovati, pošto dok je ovaj sistem aktivan nećete moći da snimate poziciju.

Ono što je pomalo čudan dodatak su borbe sa boss čudovištima. Kao i kod prethodne igre, ovde nikako nije postavljen prioritet na borbi, ali je zato mnogo lakše pobeći, tako da i tokom ovih okršaja ćete moći da pobegnete i na drugi način savladate protivnika.  Osim veoma jedinstvenih boss čudovišta i protivnika, većim delom igre ćete ubijati ili bežati od poprilično malog broja različitih neprijatelja, s vremena na vreme će se pojaviti po koji novi tip, ali većina, iako će možda samo izgledom biti drugačija će zapravo uglavnom biti po mehanici ista kao i onaj prvi gardista kog ste izboli na početku igre.

Sad, kad smo kod bežanja i preciznosti, dolazimo i do prvi negativnih strana ovog nastavka. Za igru u kojoj se nalazi pregršt vertikalnosti prilikom šunjana i istraživanja, obilja zagonetki koje zahtevaju preciznost ili platformisanje, potrebno je imati precizne kontrole. I one i jesu dobre u najvećoj meri, dok ste na zemlji, dok se šunjate, sakrivate i sveobuhvatno krećete kroz senke. Ali, čim se odrazite sa zemlje i skočite, pripremite se da u većini slučajeva vidite game over ekran. Više nego u celom Assassins Creed serijalu ovde ćete imati priliku da kad skočite, ne samo da promašite cilj, nego se odrazite u potpuno drugom pravcu, ne skočite dovoljno daleko ili visoko i iznenada završite vašu avanturu. Možda i više neoprostiva mana je inteligencija protivnika. Čak i na većim nivoima težine AI može biti neshvatljivo glup ili iznenađujuće osetljiv, i sa time ćete u jednom momentu moći da protrčite tik ispred čuvara, a u drugom će vas čuti kako obarate stolicu na drugom kraju mape.

Grafika je znatno unapređena u odnosu na prethodni deo, a pogotovu kad je igra senke upitanju. Nivoi i lokacije, iako bivaju reciklirane par puta tokom prelaženja igre, su urađeni do zadivljujućih razmera i biće vam zabavno istraživati ih. Animacija i dizajn likova je takođe na dobrom nivou za ovako ovaj nivo razvojnog tima. Dok je muzika prisuta tu i tamo, a glasovna gluma može doći do loših nivoa s vremena na vreme.

Styx kao lik će vam se svideti ili biti veoma iritantan kao mali zlokoban goblin koji izbacuje reference na popularnu kulturu, druge igre ili se pak direktno obraća igraču i razbija četvrti zid prilikom sekvenci kad pogine. Sa time, za kraj, iako možda sa svojim oštrim manama, Styx Shards of Darkness je i dalje veoma dobro urađena i izvedena šunjačka avantura koju bi svaki fan ovog žanra trebao da ima, pa makar je kupio na nekoj od rasprodaja.

AUTOR: Stefan Mitov Radojičić

Igru za potrebe opisa ustupio ComputerLand

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu