REVIEW: Stories Untold

[SolidChief]

Ovaj tekst je originalno izašao u aprilskom 103. izdanju časopisa Play!Zine

Stories Untold je pokušaj umotavanja tradicionalnih tekstualnih avantura u moderno ruho prilagođeno nekim današnjim standardima. Ukoliko među našim čitaocima ima nešto starije publike koja se igrala i 80-ih godina prošlog veka, verovatno vam je poznat ovakav tip igara. U pitanju su doslovno igre gde se sve odvija putem teksta (i gejmplej i opisivanje situacija i lokacija), tako da je puno toga ostavljeno igračima na njihovoj mašti, što je u neku ruku i činilo lepotu tih igara.

Stories Untold nije samo tekst, daleko od toga, ali je ipak vizuelno poprilično svedena igra koja se sastoji samo od par scena. U pitanju je skup četiri mini igara, odnosno četiri priča, i svaka od tih priča se odvija samo u prostoriji gde se vi nalazite. Svaka priča pokriva neku od prepoznatljivih horor/sf tema koje su bile popularne 80-ih godina prošlog veka, kojima je ova igra omaž: Od horor priče sa napuštenom kućom, preko vanzemaljske posete do usamljenosti u mećavi planinskog predela.

Kompleksnost zadataka i mehanika u igri se povećava sa svakom sledećom pričom, tako da je u neku ruku to urađeno veoma dobro. Dok je prva priča praktično baš samo tekstualna avantura, već sa sledećim pričama to polako prelazi u puzzle avanturu, gde rešavate razne zagonetke i probleme kako biste prošli kroz celu priču. Naša mala zamerka ide kod toga što je u početku bilo prosto nemoguće shvatiti šta je potrebno raditi jer igrač ni u jednom trenutku nije upoznat sa komandama koje je potrebno kucati, pa ćete gotovi izvesno ovo morati da proguglate.

Progresija u težini zagonetki je poprilično strma i možemo reći da su dizajnirane veoma pametno i raznoliko. Ipak, neke će vam zadavati velike probleme jer se previše oslanjaju na audio-vizuelni aspekat. Jednu od zagonetki možete rešiti bukvalno samo ako jurite simbole kroz snopove frenetičnih zvučno-vizuelnih zujanja, šumova i bljeskova, što je zaista neprijatno i mučno, te je školski primer kako da dobijete epi-napad.

Ono gde ova igra briljira je jeziva atmosfera i generalno sjajno dizajniran audio-vizuelni identitet igre. Autor igre je ranije radio kao dizajner enterijera na Alien Isolation, pa nije ni čudo što zna kako da autentično prenese retro ambijent tog perioda. Zaista, svaki mali detalj u igri odiše 80-im godinama prošlog veka, koje su poslednjih godina izgleda posebno popularne u pop kulturi. Uvodna špica sa sve muzičkom podlogom je gotovo preslikana iz serije Stranger Things, ali to nije negativna stvar, jer je odrađena sjajno.

Iako ste uvek sami na svim lokacijama, često je neko tu „zvučno“ prisutan, odnosno neko sa kim ste nam vezi, i može se reći da su ti glumci odradili sjajan posao, posebno vladin agent sa kojim pričate u drugoj epizodi igre, koji je verno preslikao taj tipičan način govora „zlih“ tajnih službi. Zvukovi u igri su fantastični i na kvalitetnim slušalicama su pravi orgazam. Svaki klik, škljoc, šum, radio signal, uspostavljanje veze, sve zvuči jako kvalitetno i autentično.

Iako je u pitanju samo eksperiment malog studija, ova igra kvalitetom zaslužuje svu pažnju ljubitelja avantura, pogotovo fanova horor filmova iz 80-ih godina prošlog veka. Možda jedinu zamerku imamo kod dizajna pojedinih zagonetki, ali sve ostalo je urađeno sjajno i idealna je zabava za jedno malo „spooky“ vikend veče.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu