GMO hrana - još jednom

[SIN]

http://vizionarski.wordpress.com/2013/06/04/%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC/

Ahahah koji sajt

 

http://vizionarski.wordpress.com/2013/05/18/операција-мојсије/

[Kal1mero]

Што мислиш да је то немогуће ?:) Како су дошли тамо могу и да их изместе :) 

[brue]

http://www.youtube.com/watch?v=_JKdzVVHQ8o

 

Prehrambeni bioterorizam

 

Pitanje genetski modifikovanih organizama (GMO) u ishrani predstavlja jedno od najaktuelnijih globalnih problema oko kojih je javnost, i šira i stručna, podeljena u dva oštro suprotstavljena tabora. Dilema za ili protiv GMO postavlja se i pred građane Srbije, a ovo se pitanje poslednjih meseci postavlja sve češće kako se primiče rok za ispunjavanje uslova za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju i EU po kojima se ne sme zabranjivati trgovina GM proizvodima.

Zbog učestalog pominjanja promene Zakona o genetski modifikovanim organizmima  iz 2009. godine koji zabranjuje uzgajanje i promet GMO - posle čega bi u našim prodavnicama mogla osvanuti GM hrana - od posebne važnosti postaje naučna literatura koja razotkriva biotehnologiju, transgene i posledice njihovog korišćenja u ljudskoj ishrani, ali i po životnu sredinu i ekonomiju jedne zemlje.

 

 

Propaganda umesto nauke

 

U knjizi Hrana budućnosti ili bioterorizam u izdanju Službenog glasnika, Tatjana Papić Brankov naučni saradnik na Institutu za ekonomiku poljoprivrede, došla je do zaključka da literatura o GMo najvećim delom predstavlja propagandni materijal biotehnoloških korporacija dok kritička istraživanja ne mogu da se probiju do naučnih časopisa i šire javnosti.

 

Rezultat mojih višegodišnjih istraživanja je veliko NE genetski modifikovanoj hrani. Kada sam počela rad na doktroskoj disertaciji suočila sam se sa hiljadama stranica teksta o GM, ali sam shvatila da sam u stvari zatrpana propagandnim materijalom kompanija, a da je veoma malo nezavisnih istraživanja. Nalazimo se u toku najvećeg prehrambenog eksperimanta u istoriji, a njegov cilj je dovođenje siromašnih zemalja u vazalski položaj, smatra Papić Brankov.

 

Ona je došla i do zaključka da multinacionalne korporacije (MNK) neretko sasvim pogrešno interpretiraju naučne rezultate a u skladu sa onim što im odgovara. Tako su nakon ogromnog projekta koji je EU finansirala sa 200 miliona evra od 2001. do 2009. godine i u okviru kog je urađeno 50 studija, a 10 se odnosilo na uticaj GM hrane na zdravlje ljudi, proglasili da je GM hrana bezbedna kao i konvencionalna, iako u tim studijama nije ništa pokazano. Prema rečima autorke, EU je bacila 200 miliona evra a da nije odgovorila na osnovno pitanje.

 

Studije koje tvrde da je GM hrana bezbedna su uglavnom naručena istraživanja, tvrdi ona.

 

Slamanje otpora javnosti

 

Uticaj multinacionalnih korporacija je često veći od uticaja država, pa čak i onih najmoćnijih. Tako je nakon velikog poskupljenja semena soje 2009. godine, Ministarstvo pravde SAD pokrenulo istragu protiv Monsanta kako bi se otkrilo da li zloupotrebljava monopolsku poziciju. Osnovno pitanje je u stvari bilo da li će Monsanto dozvoliti farmerima pristup semenu soje 2014. godine nakon što istekne period patentne zaštite. Cela istraga je okončana tiho, a jedino je Monsanto dao saopštenje da je istraga prekinuta bez rezultata.

 

U promociji GMO veliku ulogu igraju lobisti, odnosno organizacije koje promovišu genetski modifikovanu hranu, često i uz podmićivanje državnih službenika. Tako često ni restriktivni zakoni ne mogu sprečiti uzgoj i prodaju GM hrane. Primer je Šri Lanka koja je, kako tvrdi Papić Brankov, 2001. godine prva uvela zabranu uzgoja GMO, ali pod pritiskom SAD i STO taj zakon nikada nije stupio na snagu. U 2006. godini usvojen je zakon o uvozu GM hrane, a 2007. o obeležavanju, međutim, danas njihov ministar poljoprivrede otvoreno govori da se ta hrana uveliko koristi i da to nikome ne smeta.

 

U međuvremenu je popustio otpor javnosti, prestale su sa radom nevladine organizacije koje su se opirale GMO i oni su na široka vrata ušli u zemlju, ističe autorka knjige.

 

U Srbiji je, za sada, javnost skoro jednoglasno protiv genetski modifikovane hrane, a prema istraživanju odnosa javnosti prema GM hrani koje je obavljeno u periodu od juna do septembra 2011. godine, ovu hranu prihvata svega 15 odsto građana. Najčešći razlozi protiv GM hrane su zabrinutost za zdravlje, etičke dileme i nepoverenje u strane kompanije koje proizvode GM hranu. Prema istraživanju, čak ni niža cena GM hrane u odnosu na običnu ne bi kod velike većine građana bila razlog za kupovinu, uprkos siromaštvu. Ono što je istraživanje pokazalo je i da između 42 i 46 odsto građana nema poverenja u državne institucije za kontrolu hrane.

 

Tehnologija GMO i profit

 

Koviljko Lovre, profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici, recenzent knjige ukazuje na probleme koji će nastati u zemljama koje dozvole komercijalno gajenje GM biljaka.

 

To će dovesti do monokulturne proizvodnje i uništavanja biodiverziteta i monopolizacije celog procesa od proizvodnje, do potrošača, od strane korporacija. U knjizi je plastično opisana agresivnost multinacionalnih kompanija usmerena i na potrošače i na državne institucije i na tržište. Dve organizacije sasvim nevinih naziva rade kao portparoli multinacionalnih korporacija u promociji GMO. To su Institut za odgovorne tehnologije koji operiše u Južnoj Americi i Africi, dok je za evropsko tržište, a posebno za zemlje SSSR zadužena Građanska mreža za poslove sa inostranstvom, navodi Lovre.

 

Glavna teza zagovornika GM hrane je da nema dokaza da je ova hrana štetna za ljude. Lovre ističe da postoje labaratorijski eksperimenti koji su pokazali štetnost za životnje, pa se pita zbog čega se nešto slično ne bi moglo desiti i ljudima.

 

Sa pojavom GMO, ponovo su vaskrsnula u SAD društva za eugeniku koja su na vrhuncu bila u nacističkoj Nemačkoj, a koje je tada, a i danas finansira jedna američka fondacija. Na primer, u jednoj južnoameričkoj zemlji gde je kukuruz glavni prehrambeni proizvod  plasiran je GM kukuruz u komercijalnu proizvodnju i upotrebu. U jednoj regiji 40 odsto fertilnih žena je postalo sterilno, a tek kada je država podigla ceo problem na viši nivo, kukuruz je povučen iz upotrebe, navodi Lovre.

 

U knjizi se govori i nacionalnim politikama prema GMO velikih zemalja, ali i Srbije, kao i praksi biotehnoloških korporacija da tuže farmere i teraju ih u bankrot, dok se u sporovima sa državama uvek nagode i plate ogromne odštete.

 

Kada je genetski modifikovana hrana uvođena, plasiran je mit da će da reši glad u svetu. Tehnologija ima dobar potencijal ali je do sada upotrebljavana u loše namere, samo kako bi korporacije ostvarile što veći profit, zaključila je autorka Tatjana Papić Brankov.

 

Индијка даје гомилу ифоа

Edited October 25, 2013 by brue

[brue]

http://www.youtube.com/watch?v=QBsvVg5qg7k

[BarcaS take 2]

Sa pojavom GMO, ponovo su vaskrsnula u SAD društva za eugeniku koja su na vrhuncu bila u nacističkoj Nemačkoj, a koje je tada, a i danas finansira jedna američka fondacija. Na primer, u jednoj južnoameričkoj zemlji gde je kukuruz glavni prehrambeni proizvod  plasiran je GM kukuruz u komercijalnu proizvodnju i upotrebu. U jednoj regiji 40 odsto fertilnih žena je postalo sterilno, a tek kada je država podigla ceo problem na viši nivo, kukuruz je povučen iz upotrebe, navodi Lovre.

 

Koji je ovo nivo teksta....