beep.rs - Ostaje harač na zvonjavu mobilnog

[beep]

Možda sam već pomalo dosadan, ali prosto Organizacija Proizvođača Fonograma Srbije me i dalje impresionira. Najnovija dešavanja sa naplatom 11.000 dinara zbog zvonjave mobilnog u frizerskom salonu, izazvale su interesovanje javnosti, nakon čega je i ANEM saopštio svoje probleme sa OFPS-om. Naravno, nakon toga se oglasio i OFPS, putem svog direktora Petra Đurića, koji želi da kaže da sve što oni rade zapravo jeste legalno:

Muzika emitovana u radno vreme na radnom mestu, pa i s mobilnog telefona, tretira se kao javno saopštavanje fonograma, kaže Organizacija proizvođača fonograma.

Drugi pak, kažu sledeće:

“Muzika koja podleže zaštiti prava mora da bude korišćena u komercijalne svrhe, a ako se konzumira radi prijatnije atmosfere u, recimo, kiosku, onda bi ta naknada trebalo da bude simbolična, a nikako u visini koju je odredio OPFS”, kaže Ognjen Uzelac, član Komisije za zaštitu autorskog i srodnih prava.

Onda ide punchline gospodina Petra Đurića, direktora OFPS-a:

“Naknada se određuje ili kao procenat od prihoda ili paušalno za celu godinu. Da nam je početkom godine prijavila da će puštati muziku u salonu, vlasnica salona bi platila 7.000 dinara, ovako je platila skoro 11.000. Uostalom, ona je platila tu naknadu i to u tri rate, zašto nas nije tužila sudu? Mogla je da se obrati i Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. I da je neko drugi pustio muziku u njenom salonu, ona bi platila”, objašnjava Đurić.

Što će reći da verovatno nismo daleko od formiranja “akcionih timova”. Jedan undercover OFPS-ovac upada u salon i pušta muziku sa telefona, odmah za njim drugi OFPS-ovac upada i naplaćuje harač za to, odnosno naknadu, kako oni to već zovu:

10:00h – U frizerski salon ulazi sredovečna gospođa, pita da li može da uradi “feniranje”, frizerka kaže – “evo samo da završim sa ovom mušterijom, sedite, hoćete nešto da popijete?”

10:05h – Sredovečna gospođa ispija sok, vadi telefon iz torbe, uključuje Nedeljka Bajića Baju, pritom diskretnim signalom stavlja do znanja aktivisti OPFS-a

10:06h – Aktivista OPFSa uleće, konstatuje da “neko drugi pušta muziku u salonu” i naplaćuje 11.000 dinara.

10:07h – Frizerka, zbunjena, nepomično stoji držeći fen u ruci koji duva u vazduh a četku u kosi mušterije, gleda u jednu tačku i pita se šta je to snašlo.

ili varijanta 2:

10:05h – Sredovečna gospođa ispija sok, vadi telefon iz torbe, uključuje Nedeljka Bajića Baju, pritom diskretnim signalom stavlja do znanja aktivisti OPFS-a

10:06h – No kako je ona to sve uradila, frizerka skače preko stola, nabada sredovečnu gospođu u glavu, uzima mobilni telefon, baca ga na patos, gazi nogama

10:06h – Uleće aktivista OPFS-a, zatiče sredovečnu gospođu na patosu sa masnajom, razbijeni mobilni, zadihanu frizerku krvavih očiju i stegnutih zuba … uz “izvinite, greška” polako se povlači unazad i izlazi napolje.

Šalji dalje!

Pogledajte ceo članak

[Lucky]

EXIT: OFPS hoće stotine hiljada EUR

Beograd -- Pokušaj Organizacije proizvođača fonograma da od Egzit festivala naplati više stotina hiljada evra na ime “javnog iskorišćavanja fonograma” završio je na sudu

Egzit festival, naime, neće da za 12 pesama, u kojima je korišćen fonogram, na dva festivala 2006. i 2007. tokom kojih je izvedeno 13.000 numera, plati ovu sumu novca smatrajući to “reketom”.

"OFPS je, i to samo delimično, dokazao korišćenje fonograma u 12 pesama izvedenih na Egzit festivalu 2007. i 2008. godine, a hteli su da nam naplate kao da je fonogram korišćen u svih 13.000 pesama koliko ih je ukupno izvedeno. Zavod za intelektualnu svojinu odbija da nam pomogne i da nas zaštiti od reketiranja", kaže Radovan Lalin, advokat Egzit festivala.

Lalić precizira da je saradnja sa OFPS-om, zaključno sa 2006. godinom bila sasvim korektna i da do tada nije bilo problema, ali da su problemi nastali promenom menadžmenta. Postupak, koji je u toku, vodi se pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu.

On dodaje da tih 12 pesama čini svega 0,09 odsto ukupnog repertoara na dva Egzit festivala, a OFPS traži pet odsto od zarade.

"SOKOJ-u, koji štiti autore, plaćamo tri odsto. I to bi trebalo da bude manje, ali je bar nesporno. U normalnim zemljama tarifa organizacija koja štite prava proizvođača fonograma je tri do deset puta manja od tarife organizacije koja štiti autore, pa bi shodno tome tarifa OFPS-a trebalo da bude bar tri puta manja od SOKOJ-a, koji naplaćuje tri odsto od zarade. Pa ne može neko ko je snimio CD da dobije više novca od onoga ko je napravio snimljenu pesmu", kaže Lalić.

Lalić napominje da niko u državi neće i ne može da ih zaštiti i da ispada da niko ne kontroliše rad OFPS-a.

"SOKOJ i OFPS su privatne firme kojima je država omogućila monopol jer su jedine koje su dobile zakonsko pravo da naplaćuju naknade. Zavod za intelektualnu svojinu, koji izdaje dozvole, isto tako može i da uzme dozvole", kaže Lalić.