Guslar

Востани Сербије Востани Сербије! Востани царице! И дај чедом твојим видет твоје лице. Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала. Сада се пробуди И Сербље возбуди! Ти воздигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море. Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело, како вид Данице. Востани Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала. Сада се пробуди И Сербље возбуди! Теби сад помаже и небесна воља И сад ти се показује и судбина боља. Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе. Востани Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала. Сада се пробуди И Сербље возбуди! Доситеј Обрадовић (1804)

Нема дана без очињег вида, Нити праве славе без Божића! Славио сам Божић у Витлејем, Славио га у Атинску Гору, Славио га у Свето Кијевео; Ал' се ова слава одвојила, Са простотом и са веселошћу, Ватра боље него игда плама, Прекршћени на огњу бадњаци, Пушке пучу, врте се пецива, Гусле гуде, а кола певају, С унучади ђедови играју... Свима нама Господ нек подари, Годиницу бољу и срећнију, Но што беше ова што протече, Нека падне на све главе наше, Сам благослов и љубав Његова! На овај дан чудо се догоди, Мир Божији јер Христос се роди!

Ој ђевојке што сте доминанте, Све вас пуштам да сте ђенерали, Ја нишаним ви вичете: Пали! Истакнути умјетник народни: 063/40x-xxx

Вид'те људи те моје љепоте!

Без остријех зубах ледне зиме, би л' топлоте благост познавали? Без будалах тупога погледа, би л' умови могли блистат св'јетли?

I део - Постање Од како је свијет постануо, Није већег чуда настануло, Ни настало, ни се ђегођ чуло, Што казује чудо у Смиљану! Смиљан село личко Стражилово, Да је Бранко сад у доба ово, Он би њега у звијездице ково! У некаква Милутина попа У сред ноћи док муње сјеваше, И док сахат бијаше баш поноћ, Кочијама светога Илије, дође на свет Никола геније! Хвала Боже те, српство дочека, Међу свијем, највећег човека!

Oстаде ли штогод нејебано, Ој карачу дели - Даријане, У лепоме граду Новом Саду?

Ја сам прошo сито и решето, Сваку кујну ова свијета пробах, Ђаконија ђе и како има, Ниђе таку, узвишену манџу, Ни у једном лонцу ја не нађох. Вазда људи главу ломијаше, Окле ли је то дивотно јело, Да л

Бре генију, Џорџ Дабелју Буше, Ђене ти се близнакиње руше, A ти не знаш у глупости ћутат

Мили Боже чуда великога, Ђе инернет дође међу Србе, Међу Србе, међу народ луди! Прође отад десетак година, И добро се раја служијаше, Али нешто ново иште стално, Сада хоће гуслат