E pa drugari zar ste zaboravili na ovo:). Sta je, zar moram uvek ja da vas podsecam. Pa dobro, idemo dalje kad niko drugi nece. Posto smo zavrsili balkanska ratista, red je da se pomenu i ostala. Mrzi me sad da idem hronoloski pa cu obraditi neke od najznacajnijih bitaka. Znaci istocni i zapadni front, Galipolje i bitka kod Jitlanda. Trenutno mi je ova poslednja najzanimljivija pa idemo.
Bitka kod Jitlanda (bitka kod Skageraka) je mozda najveca pomorska bitka svih vremena. Ovo je mozda i jedini pravi okrshaj battleshipova u modernoj istoriji pomorskog ratovanja. Vodjena je 31. maja i 1. juna 1916. u blizini obale Danske izmedju nemacke Keiserliche Marine’s High Seas Fleet pod komandom vice admirala Reinharda Scheera i britanske Royal Navy’s Grand Fleet pod komandom admirala Jonha Jellicoe. Deo britanske flote predvodio je i vice admiral David Beaty, dok je delom nemacke flote komandovao vice admiral Franz Hipper (koji je jedini komadovao bez greske u bici i cije ime je kasnije nosila klasa najboljih nemackih heavy cruisera u ww2). Bitka je definitivno jedna od najvecih pomorskih bitaka svih vremena. U njoj je ucestvovalo ukupno 250 brodova, 99 nemackih i 151 britanski. To je definitivno najveci i jedini pravi i direktni okrshaj najvecih brodova u floti, battleshipova, kojih su Nemci imali 16, a Britanci 28 u bici. Ali prvo da se pozabavimo istorijskom pozadinom same bitke.
Vec stotinama godina britanska kraljevska mornarica je bila najjaca na svetu. Njeni brodovi su drzali vecinu trgovackih ruta, a vojno joj niko nije zapretio na moru jos od bitke kod Trafalgara. O superiornosti britanske imperije kao pomorske sile najbolje govori cinjenica da je cak tri cetvrtine ukupne tonaze brodova izgradjenih u svetu bilo napravljeno upravo u njenim brodogradilistima. Niko nije mislio da ce toj vladavini ikada doci kraj. Ali jedan covek je bio odlucan da to promeni. Bio je to nemacki admiral Alfred von Tirpitz (po njemu je nazvan drugi nemacki battleship klase Bizmark iz ww2, jedan od najboljih battleshipova svih vremena). Tirpicov plan je bio da Nemacka postane svetska sila razvojem mocne mornarice. Ona je trebalo da izgradi drugu najjacu mornaricu na svetu i na taj nacin ugrozi britansku pomorsku nadmoc. Britanci to nisu videli samo kao trku u naoruzanju, vec i kao pretnju njihovom nacionalnom opstanku, zbog zavisnosti ove ostrvske zemlje od pomorskih puteva. Tirpicova teorija je bila da ako Nemci naprave dovoljno jaku flotu Britanci nece rizikovati otvoren sukob na moru sa njima i eventualni gubitak svoje pomorske nadmoci. To bi Nemackoj omogucilo razvoj u svetsku silu. Ova teorija je bila samo delimicno dobra sto ce se pokazati kasnije.
Ali ni Britanci nisu sedeli skrstenih ruku. Komandant britanske flote admiral Jackie Fisher bio je covek koji je modernizovao britansku mornaricu i smatra se jednim od najbitnijih komandanata posle legenradnog Horacija Nelsona. 1905. Fisher postaje The First Sea Lord, odnosno komandant cele britanske flote. Zalaze se za mnoge reforme, medju kojima je i izgradnja savremenih brodova. Prvi od tih brodova je cuveni HMS Dreadnaught, po kome je naziv dobila cela klasa najvecih brodova. Ovo je zapocelo trku u naoruzanju na moru izmedju Nemacke i Britanije. I jedni i drugi su se trudili da naprave sto vise velikih brodova, sa sto debljim oklopom i boljim naoruzanjem. Ipak Nemci su veci akcenat stavili na oklop, a Britanci na kalibar glavnih topova.
Na pocetku rata nije bilo vecih sukoba izmedju nemacke i britanske mornarice. Nemci su se trudili da pristignu svoje protivnike u pomorskoj snazi brzom izgradnjom brodova, dok su Britanci pokusavali da drze nemacke luke pod blokadom. Ipak, pre bitke kod Jitlanda desila su se dva veca okrsaja ovih mornarica.
Prvi sukob desio se kod Heligolanda u blizini Nemacke obale avgusta 1914. Tu su britanske snage dosle u sukob sa nemackim patrolama koje su imale pratnju krstarica. Posto su bili nadjacani Britanci su pozvali u pomoc 3 battlecruisera pod komandaom vice admirala Bitija. Uskoro su ovladali situacijom i uspeli da potope 3 nemacka light cruisera ne izgubivsi nijedan brod.
Drugi sugob je bila bitka kod Dogger Banka. Nemacki admiral Hipper se bio odlucio na smeli potez prilaska engleskoj obali i bombardovanja obalskih naselja sa mora. Engleska javnost je bila ogorcena i zahtevala je odgovor kraljevske mornarice. Hipper je bio odlucan da pokusa ponovo i januara 1915. je poveo grupu od 3 battlecruisera i 1 krstaricu za napad na britanske obalske gradove. Ali Britanci su znali nemacku shifru i admiral Biti je odlucio da presretne napad. On je poveo 5 battlecruisera i 6 light cruisera u akciju. Videvsi da je nadjacan Hipper je odlucio da se povuce, ali je ipak izgubio jedan brod. U pitanju je bila stara krstarica SMS Blucher koja nije bila dovoljno brza da umakne britanskim brodovima. Cak je i Hiperov flagship, SMS Seydlitz bio u opasnosti da eksplodira, ali ga je spasao hrabri mornar koji je otvorio ventile i tako nastradao. Nemacka mornarica je kasnije nazvala jedan svoj razarac po njemu. Ovo je bila jos jedna britanska pobeda, ali je ona pokazala i neke slabosti kraljevske mornarice koje ce doci do izrazaja upravo u bici kod Jitlanda.
Da se vratimo na samu bitku kod Jitlanda. Britanski brodovi su uglavnom bili stacionirani daleko na severu, u ostrvskoj bazi Scapa Flow u Skotskoj. Ali zbog nemackih napada na obalske gradove i pritiska javnosti, admiral Dzeliko je bio prinudjen da deo flote prebaci nesto juznije. Ovaj deo flote su cinili battlecruiseri kojima je komandovao vice admiral Biti. To je upravo i bio plan nemacke mornarice, da stalnim napadima izmami deo britanske flote i navuce je na glavninu nemacke flote koja bi je unistila. Na taj nacin bi se postigla kakva-takva ravnoteza u snagama. Ali Britanci su imali neke od nemackih shifara pa nisu bili potpuno nespremni. Upravo je jedan takva poruka uhvacena 28. maja 1916. koja je naredjivala skoro celoj nemackoj floti da isplovi. Ne znajuci tacno namere neprijatelja Dzeliko je poveo svoju Grand fleet od 24 battleshipova(dreadnaughta) i 3 battlecruisera sa namerom da se sretne sa manjom Bitijevom flotom od 4 dreadnaughta i 6 battlecruisera nekih 100 milja od obala Danske. Ali i nemacka flota je bila podeljena na dva dela. Manji deo koji je trebalo da izmami deo britanske flote predvodio je admiral Hipper i njega je sacinjavalo 5 battlecruisera i 4 light cruisera. Veci deo flote je bio pod komandom Admirala Shira i njega je cinilo 16 battleshipova, 11 light cruisera i 6 zastarelih pre-dreadnaughta.
Pre same bitke par reci o tadasnjim pomorskim taktikama i brodovima. U to vreme je pomorsko ratovanje bilo ograniceno na mali prostor, zbog komunikacije izmedju brodova. Uglavnosm su se koristile zastave i svetlosni signali tako da je bilo tesko koordinisati celu flotu. Brodovi su se kretali u kolonama, obicno nekoliko paralelnih koje bi po potrebi menjale pravac i svrstavale se u jednu liniju u zavisnoti od polozaja neprijatelja. Obicno je prvi brod u koloni bio komandni i sa njega bi se slale naredbe vizuelnim signalima. Dok bi naredba dosla do poslednjeg broda u koloni nekad bi proslo i preko 10 minuta. Jos jedna stvar koja je otezavala borbu bila je kontrola paljbe. Obicno bi se gledalo gde je granata pala po stubu vode i onda podesavala daljina. Ali ako bi vise brodova pucalo na istu metu ovo bi stvaralo probleme, jer se nije znalo sa kog je broda ispaljena koja granata. I naravno idealna situacija za svakog admirala bi bila da njegova flota “cross T” odnosno da se nadje pod uglom od 90 stepeni sa neprijateljem i tako moze da upotrebi sve svoje topove, dok neprijatelj puca samo iz prednjih. Kao sto sam vec rekao nemacki brodovi su imali bolji oklop i manje slabih tacaka, dok su britanski imali veci kalibar. Najveci kalibar nemackih glavnih topova je bio 12 inca(305mm), dok su britanci imali i topove od 15 inca(381mm). Ali neamacke granate su bile bolje od britanskih, koji su takodje imali problem sa korditom koji je bio vrlo zapaljiv. Takodje Nemci su imali bolje Zajs opticke uredjaje(i sada najpoznatiji proizvodjac sociva iz Jene).
Konacno da predjemo na samu bitku. 31. maja oko 14:20 izvidnica Bitijeve flote battlecruisera primecuje prve nemacke brodove iz Hiperove flote. Hiper odmah naredjuje da se njegovi brodovi okrenu prema jugoistoku kako bi namamio Bitijevu flotu na glavninu nemacke flote pod komandom admirala Shira. Biti izdaje naredjenje da se prati nemacka flota i signalizira kontra admiralu Evanu Tomasu da ga prati sa svoja 4 battleshipa. Ali Tomasovi brodovi su bili udaljeni nekoliko kilometara i zbog problema u komunikaciji oni nastavljaju po starom kursu da bi tek posle nekoliko minuta skrenuli. Zbog ove greske oni nece imati skoro nikakvu ulogu u predstojecem pocetnom sukobu dve flote. Ovde se admiralu Bitiju zamera jos jedna stvar. Posto su britanski brodovi prvi primetili nemacke oni su mogli prvi i da otvore vatru. Takodje nemacki brodovi su imali manji domet. Ali Biti nije izdao naredjenje za paljbu nekoliko minuta dok su se dve flote priblizavale. Kada su bile udaljene nekih 14km admiral Hiper naredjuje nemackim brodovima da otvore vatru. U tim prvim minutima razmene vatre britanski brodovi su prilicno prebacivali svoje mete i trebalo im je dosta dragocenog vremena da pronadju pravu daljinu. Obe flote bile su u liniji jedna naspram druge i brodovi su razmenjivali vatru sa svojim parnjacima. Zbog kasnjenja 4 Tomasova battleshipa u Bitijevoj floti se nalazilo samo 6 battlecruisera. To su bili sledeci brodovi: HMS Lion (Bitijev flagship, deplasmana 26000 tona i glavnih topova kalibra 343mm), HMS Princess Royal (26000t, 343mm), HMS Queen Mary (27000t, 343mm), HMS Tiger (28500t, 343mm), HMS New Zealand (19000t, 300mm), HMS Indefatigable (18500t, 300mm). Sa druge strane admiral Hiper je imao 5 battlecruisera i 4 light cruisera koji takodje nisu aktivno ucestovali u bici. Nemacki battlecruiseri su bili: SMS Lutzow (Hiperov flagship, deplasmana 26000 tona i glavnih topova kalibra 300mm), SMS Derfflinger (26000t, 300mm), SMS Seydlitz (25000t, 282mm), SMS Moltke (23000t, 282mm), SMS Von der Tann (19000t, 282mm).
Bitijev flagship Lion razmenjivao je vatru sa Hiperovim flagshipom Lutzow. Ali zbog greske Britanaca nemacki battlecruiser Derfflinger nije bio pokriven vatrom, dok je Moltke na sebe vukao paljbu sa 2 battlecruisera. U tim prvim minutima odnos direktnih pogodaka bio je 35 prema 11 u korist Nemaca. Nagovestaj fijaska britanske flote desio se kada je granata sa Lutzowa pogodila turret na Lionu. Desetine mornara je poginulo, ali je vecu katastrofu i mozda unistenje broda sprecio smrtno ranjeni major Francis Harvey naredivsi da se potope skladista municije i tako spreci eksplozija. Lion je bio spasen. Ali Indefatigable nije opravdao svoje ime. Oko 16:00 salva sa Von der Tanna ga je pogodila i izazvala eksploziju municije koja je u smrt odnela svih 1019 clanova posade. Oko 16:25 zaboravljeni nemacki battlecruiser Derfflinger pogadja i potapa Queen Marry. Samo 9 od njenih 1275 clanova posade prezivljava. Battlshipovi kontra admirala Evana Tomasa zaostaju na kraju britanske flote, ali ipak otvaraju paljbu iz svojih topova kalibra 381mm, iako su na ivici dometa. Ali zbog udaljenosti nisu u staju da ozbiljnije ugroze nemacke brodove. Za to vreme Hiperovi battlecruiseri nastavljaju da nanose ozbiljnu stetu britanskim brodovima i uspesno nastavljaju svoj zadatak da ih namame na glavninu nemacke flote.
Oko 16:30 oficir utrcava na komandni most Liona i Bitiju saopstava da je Princess Royal eksplodirala. Tada admiral Biti svom kapetanu izrice cuveni komentar: "Chatfield, there seems to be something wrong with our bloody ships today.” Ali Princess Royal nije potonula i nekako je prezivela bitku. Za to vreme izmedju flota besni bitka manjih brodova, razaraca i torpednih camaca. Nesto posle 16:30, light cruiser Southampton primecuje glavninu nemacke flote pod komandom admirala Shira, 16 battleshipova i 6 pre-dreadnaughta. Ova vest na vreme stize do Bitija i on naredjuje okretanje na sever da bi namamio celu nemacku flotu na glavninu britanske flote pod komandom admirala Dzelika. Zbog problema u komunikaciji 4 battleshipa admirala Tomasa opet zaostaju i kasne sa okretanjem. Ovo je jos pogorsala i Tomasova naredba da se brodovi okrecu u liniji, jedan za drugim, umesto svi u istom trenutku. Zbog toga oni dolaze u domet battleshipova iz Shirove flote koji otvaraju paljbu. Ali britanski battleshipovi su mnogo bolje oklopljeni od battlecruisera i uspevaju da izdrze paljbu nemackih brodova i da se povuku, uspevajuci i da neprijatelju nanesu prilicnu stetu. Prvi deo bitke je zavrsen, slobodno se moze reci tragicno za britansku flotu. Dosle su do izrazaja sve slabosti kraljevske mornarice, pocev od problema sa komunikacijom do zapaljivosti kordita u turretima i slabe zasticenosti skladista municije.
Britanski admiral Dzeliko je bio svestan da se glavni sukob dve flote blizi, ali nije imao dovoljno podataka o polozaju nemacke flote po komandom admirala Shira. Nemci su pak bili ubedjeni da jure samo deo britanske flote, odnosno Bitijeve battlecruisere. Admiral Hiper je svoje brodove prikljucio glavnini nemacke flote. U medjuvremenu Bitijev flagship Lion je primecen od strane Dzelikovog flagshipa Iron Duke, koji je od Bitija odmah zatrazio tacan polozaj neprijatelja. Na ovo pitanje je Biti takodje zakasnio da odgovori i uradio to tek za 10 minuta. Ovo je bilo bitno zbog nacina na koji je Dzeliko planirao da rasporedi brodove za bitku, tj. Da li da ih razvrsta na istok ili zapad. Batllshipovi su bili u nekoliko kolona i trebalo ih je svrstati u jednu liniju kako bi mozda uspeli da “cross T “ sa nemackim brodovima. Na kraju je Dzeliko razvrstao brodove na istok sto se pokazalo kao dobra odluka.
U medjuvremenu su Hiperovi i Shirovi brodovi nastavili da gadjaju zaostale britanske battlcruisere i battleshipove. Hiperov flagship, Lutzow je uspeo da potopi battlecruiser Invincible. Poginulo je svih 1032 clana posade ukljucujuci i kontra admirala Hooda. Takodje je potopljena i krstarica Defence. Ali Nemci nisu imali pojma da ce uskoro naleteti pravo na mocne topove svih 24 dreadnaughta britanske Grand Fleet.
Oko 18:30 Dzeliko je uspeo da “cross T” Shirovim brodovima i njegov flagship Iron Duke prvi otvara vatru i belezi nekoliko pogodaka na battleshipu Konig. Ali ova razmena vatre je kratko trajala posto je Shir na svom flagshipu SMS Friedrich der Grosse uvidevsi da je u losijoj poziciji i odmah naredio povlacenje. Zahvaljujuci losim vremenskim uslovima nemacki brodovi su uspeli da izbegnu vecu stetu u tim trenucima. Dzeliko nije hteo da rizikuje i punom brzinom pojuri nemacku flotu, zbog straha od torpednih camaca. Umesto toga on je naredio floti da nastavi na jug i da drzi nemacku flotu zapadno od sebe. Ali i Shir nije zeleo da nastavi ocekivani beg, jer je znao da bi njegovi brodovi u toj paralelnoj trci pretrpeli veliku stetu od stalne paljbe.Umesto toga on je naredio naglo okretanje na istok nadajuci se da ce tako iznenaditi Dzelika. Ali umesto toga on je samo jos jednom omogucio Dzelikovoj floti da “cross T”. Nemacki brodovi su trpeli strasnu paljbu i nekoliko manjih je potopljeno. Hiper ponovo naredjuje okretanje na zapad i salje svoje razarace i torpedne camce da odvuku paznju. Njegov flaghip Lutzow je bio tesko ostecen posto je primio 24 direktna pogotka kalibra 12, 13.5 i 15 inca. Brod je morao da bude napusten i kasnije je potonuo. To je bio najozbiljniji gubitak nemacke flote, pored 4 light cruisera i jednog zastarelog pre dreadnaughta. U toj poslednjoj razmeni paljbe nemacki brodovi su bili pogodjeni mnogo puta, Derfflinger je pretrpeo 14 direktnih pogodaka. Ali se “german steel” pokazao veoma izdrzljivim i ovog puta.
Bitka je prakticno bila gotova, posto je Dzeliko znajuci slabosti svoje flote u nocnim borbama odlucio da saceka jutro i pokusa da spreci nemacku flotu da im pobegne. Ali Nemci uspevaju da se probiju kroz pozadinu britanske flote. To je velika zasluga Nassau class battleshipa SMS Westfalen koji se sam probio kroz zastitnice britanske flote tesko ostetivsi nekoliko krstarica i tako rascistio put nemackoj floti.
Britanci su izgubili 14 kapitalnih brodova, a Nemci samo 6. U tonazi to je oko 120000t prema 60000t. Poginulo je oko 6000 britanskih mornara i oko 2500 nemackih. Iako su Nemci bolje prosli u ovom sukobu, ipak se ne moze reci da su Britanci porazeni. Oni su uspeli da zadrze brojcanu nadmoc u kapitalnim brodovima i drze nemacke luke pod blokadom do kraja rata. Ipak posle rata je bilo mnogo kritika na racun britanskih komandanata, pre svega vice admirala Bitija. Ova bitka je bila prva koja je nagovestila pocetak kraja britanske nadmoci na moru. U svakom slucaju ovo je bila najveca pomorska bitka svih vremena i mozda poslednji klasicni direktni sukob ogromnih brodova ciji je prototip bio HMS Dreadnaught.
HMS Iron Duke
HMS Invincible
HMS Royal Oak
SMS Friedrich der Grosse
SMS Westfalen
SMS Kaiser
SMS Seydlitz
