Heavy je to kad puknesh/zavrshish fax pa se opet vratish u rodni grad. Godinu ipo dana sam vec u Cacku opet, da nemam devojku koja je ovde ne bih znao kud bih sa sobom. Svi do jednog iz mog drushtva su u BGu a ja sam ovde. Mali i mrtav grad gde nemash nishta da vidish ni radish. Jedini kontakt sa svetom pored devojke mi je teretana. Neko ko je ovde mozda i ostao posle srednje je propao i te ljude ne mogu ni da prepoznam a ne da se druzim kao sa njima.
Kad te povrh ovakve situacije josh spiche neke stvari verujem da nije uopshte lako.
Tuzno je shto ljudi tako "reshavaju probleme" i mnogo mi je krivo zbog toga ali makar mogu da razumem delic zbog chega su to mozda uchinili.
Tuzna pricha Chapke, drzi se, u kurac. ;/