Evo vam jedna zanimljiva životna priča, za laku noć.
Последњи Српски хајдук Живко Кораћ
Последњи српски хајдук Живко Кораћ је пре рата био народски човек, живео је нормалним сеоским животом и кад је његов народ био нападнут од стране усташког агресора 1991. одазвао се позиву и стао у прве редове одбране Српства. Током рата Живко се показао достојним и часним војником, презирно гледајући на све ратне профитере, дезертере и забушанте због којих је (између осталог) Крајина пропала.
Августа 1995. трагичном издајом и неслогом српског народа Хрвати заузимају Републику Српску Крајину. Већина становништва знајући трагичну судбину предака који су завршили у Јасеновцу, Градишки, Глини и осталим стратиштима бежи тражећи спас од усташког ножа. Живко као прави херој одбија да се преда и скине униформу Српске Војске Крајине. На самом почетку "Олује", породици је рекао "Ви идите а ја не дам своју кућу и своју земљу".
Живко Кораћ се крио по шумама Шамарице у својој родној Банији, пуних 5 година успешно одолевајући потерама усташке војске и специјалних полицијских јединица. Током хајдуковања Живко је усмртио мањи број усташа како би избегао откривање. Био је у униформи коју је обукао на почетку рата - униформи несретне Српске Војске Крајине. Пошто је знао Банију као свој џеп имао је много прилика да пређе у РС преко Уне али он на то једноставно није ни помишљао.
2000 године Кораћа откривају, после чега је организована велика хајка. Живко нашавши се у окружењу и безизлазној ситуацији активирао је бомбу одбивши да се преда усташама. Умро је у униформи Српске Војске Крајине бранећи земљу за коју је живео и коју је волео.
Пет пуних година су читаве армаде хрватске војске и МУП-а јуриле ЈЕДНОГ човека који није хтео да се преда. Ретки су примери оваквих великана у скоријој српској историји и зато браћо и сестре ред је да учинимо све што је у нашој моћи да се Живко не заборави као редак пример достојанства и јунаштва.