Силазак ка селу Дубоком, пар км северно од Ужица. Котлина Великог потока, пре Метаљке. Неки мештанин је искористио добру позицију свог плаца, поред поменутог потока, и засадио малине, које су поприлично родне на том месту.
Једна од напуштених воденица на Великом потоку.
Поглед са Метаљке ка Пожеги
Поглед са Метаљке ка селу Каран.
Засеок Тук, између села Каран и Рибашевина (поглед ка северу).
Засеок је познат по сликару Миловановићу, који је био дворски сликар за време Првог светског рата, доста је радио и у Немачкој између два светска рата. Убили га партизани, пошто је знао немачки.
Шумарак иза, на слици, скрива Миловановића вилу. За оно време, тридесетих година прошлога века, било је несвакидашња појава у Србији. Лепо уређена, са сликарским студиом у поткровљу. Након одузимања после рата, претворена прво у апсану где су пребијали непријатеље Партије, па затим предата војсци, а пре пар деценија претворена у складиште неке фабрике. након бомбардовања, пре десетак година, у подруму смештене знатне количине хемикалија које смо добили на "поклон" од дал ЕУ дал НАТО, за чишћење подручја које су бомбардовали.
Дрвеће прати ток речице која долази са Јелове Горе, која је некада била начичкана воденицама. Само у овом делу, на неких 2 км било је преко шеснаест воденица. Једна од њих је Миловановићу послужила као инспирација за роман "Лендина воденица".
Десно одавде (180 степени је слика у односу на претходне, тј ова гледа ка југу) се улази у долину звану Прогон која се завршава на падинама Јелове Горе.
засеок Тук (поново поглед ка југу, тј ка Ужицу)
Каранска Бела црква, изграђена средином четрнаестог века. Током своје историје од преко шест и по векова, више пута је спаљивана од стране непријатеља. Увек обнављана и даље се држи.
Приликом ископавања на овом потезу око цркве, пронађено је доста обрађеног камења, споменика, жртвеника и сл из 2-4 века нове ере, у романском стилу и са њиховим натписима. Све је то изложено и доступно бесплатно да се погледа у оквиру цркве.