Doolio

Оке, ставићу неке интересантне искрице, али не знам кад, нек овај топик буде ''носач'' за те примере које ћу једном ставити (треба да их прелиставам и/или да их се присетим). А фазон у скоријој будућности ћу у нови топик да ставим ово што сам најавио (род. дете одрасли). Иначе, те практичне примере нећу да ограничим на неурозе само (мада је 99% одлазака код псиџе заправо неуроза која је узела маха), али тај механизам (''нешто ми фали па крећем да кородирам'') важи за фазон 100% психичких проблема. Наравно, окачићу само примере ликова који су након ''поправке'' јебали петсто риба и имали петсто деце и били зен, јер друго не би имало смисла.

Лол мене су истриповали:) Е да, она ајкула мора бити фејк зато што је грађена ко ајкула, а превелика је, једино ако није кит-ајкула, али је превелика и за то (а и кит ајкула изгледа другачије). Заправо највише личи на белу ајкулу...

Да ли је народ стока или не, то је петнаеста дискусија и тотално ирелевантно и скретање фокуса на то је или малициозна замена теза или ноторна глупост и неспособност да се логички размишља. Онда можемо да причамо и да већина људи у Београду има браон косу, јер то има исте везе са бусплусом колико и културни ниво нашег народа или шта год. Као што је замена теза да ли је икс динара пуно или мало за карту рецимо. Дрзнути се говорити о сточарству народа на тему бусплуса и ГСПа, је исто као кад неко убије човека, а ти кажеш ''руку на срце, жртва је баш умела да изнервира својим вицевима, баш оно, није умео да их прича''.

Мени је страшно да неко и даље може да чињеницу да бусплус (и остали другари) кењају по људима и иживљавају се обрне у ''народ је стока''. Срамота.

Имах времена, а и у фазону сам да је то готива, па реко да мало вотујем на ову тему, блоковским језиком, јелте:) Википедија каже следеће: Што је заправо врло добар сабијени текстић и чоек може да скапира о чему се ту у основи ради. Али опет, овоме фали читав низ додатних појашњења а ла како, шта, где, зашто итд. Такође, треба то колоквијалније искењати:) Можда би се механизам неурозе могао најбоље објаснити Фројдовом поделом структуре личности. Иако је Фројд цар, наравно, његови трипови су матори и често оверрајдовани, али не увек. Његов трип структуре личности је, међутим, прилично схватљив и логичан, тако да може да се искористи као помагач у објашњавању неурозе. Фројд је структуру личности поделио на ид, его и супер-его: -ИД ид је нагонски део личности, он не познаје време, етику, логичке поставке, па и физичке карактеристике (типа дефинисан простор и те форе). Фокус ида је на задовољењу нагона, то је стихијски, архетипни део личности и блеји у подсвести. Свест не може контактирати ид. Дакле, ид је на фазон тасманијског ђавола, да поседујемо само тај део, ми бисмо дркали курац у продавници, шамарали људе и ишли около са Туретовим синдромом:) -ЕГО его је средњи део, изнад ида и испод супер-ега. Он је у суштини лик који стоји између ида и супер-ега и у фазону је ''океј момци, ајмо бити другари''. Он филтрира ИД кроз реалан свет и кроз призму супер-ега. -СУПЕР-ЕГО ово је део личности који зна и примењује моралне норме, то је чисто социјални део. Како овај апарат функционише? Рецимо, видимо добру рибу на улици. Шта се ту дешава? ид: брате, готово, дижемо пају, саплићемо рибу и силујемо је на улици, није ми добро! суперего: коњу један ретардирани, ајде што је то кривично дело, него је и грех! Нема дискусије и спусти тај курац одмах, како те није срамота! его: ало, бре, полако. Слушај, ид, нема ништа од тога, јел ти капираш да одосмо у курац ако то урадимо? Ако оћеш, идемо да је стартујемо, па ћемо је можда јебати сутра-прекосутра. А ти суперего, смири се, претерујеш, што се тако обукла ако неће да нам се дигне курац? Зна она шта ради. Дижемо курац, ал га намештамо на горе да се не изваљује. Нећемо да је силујемо зато што бисмо најебали, али се не бих чудио да добије по пички од неког данас. Значи, сад идемо да причамо с њом, курац намештамо испод каиша, а кад дођемо кући, сећамо се и дркамо, јел може? ид: пффф, добро ајде... суперего: пффф, добро ајде... Ово не мора да се реши увек компромисом, ево два примера за једнострано решење, али ваљано: 1: ид: брате ај да издркамо на излог! суперего: е, ово је већ нечувено, не, не и не! его: добро, брате, ид, јеси ти нормалан? не може, јеби се. ид: у је какви сте суперего: ња ња ња ња ња 2: ид: јоооо ај да скачемо по барицама јоооооооо суперего: колко година имаш, стоко једна, не може! его: ајде не сери суперего, кога боли курац, ако нас неко чудно гледа, показаћемо му курац јел да ид? ид: јееееее! суперего: јебте се, скачите, наскакали се дабогда Дакле, решена ствар. Али као што се јасно види, овај механизам се заправо састоји у зауздавању једних елемената другима и као такав је врло танан и може да се сјебе. Структура функционише док постоји равнотежа, кад та равнотежа прсне, пршњава и лик. Кад кажем ''прсне'', то се може односити како и на зајебане трипове типа ''нисам више могао да издржим, одсеко сам риби главу и јебо је у мождину рааавр'' (овде конкретно је ид повиленео), тако и свакодневне трипове а ла ''данас сам опсовао и осећам се лоше, који сам сељак'' (овде конкретно је суперего повиленео). Може и его да једе говна, у том случају човек је неодлучан и превише сере о стварима (''дал да га дркам сад, ма не могу, умрла ми је тетка, ма брате дрка ми се какве то везе има с тетком, али брате није у реду, ма шта није у реду, ко да би се она љутила, ал брате опет сморићу се блаблабла''). У даљем излагању нећу толико користити ид, его и суперего. Ово горе сам написао да би цео пост добио неки вајб и да би читалац могао да се лако везује за ток приче и примере. Битно је, дакле, да капирамо да имамо део са нагонима (који не морају бити из ида, могу бити обичне жеље, зато ћу даље избегавати ид, его и суперего, али у суштини, то је то), који их шаље даље, па се тамо гледа шта ћемо са њима. Који је тачно процес рађања неурозе, колоквијално речено? У малом Перици, роди се жеља. Та жеља је за Перицине ''умне полицајце'' нешто нечувено и толико страшно да они не дозволе да она пређе праг сазнања. Дакле, они ту жељу толико брзо заташкају, да ни мали Перица не зна да је то пожелео. И јебига, то делује да није фер према малом Перици, јер му треба дозволити да сконта шта је пожелео, па да сам види шта ће с тим, јел тако? Тако је. Зато и настаје срање. Међутим, како је само закрпљена, а не и ризолвована (на било који начин), жеља се бори и бори и бори да допре до малог Перице, док је за то време умни полицајци држе затвореном и троше гомилу енергије на то, јер је жеља све јача, а они све слабији јер троше ресурсе организма. Жеља на крају креће да пролази кроз пукотине које је направила, али и даље мали Перица не зна шта је пожелео, жеља се манифестује у разним облицима неуротичног понашања, а ''власник'' тела нема појма о чему се ради и који му је курац. Нпр. мали Перица ће почети да осећа незадовољство, анксиозност, почеће да добија бубуљице или себореју или да се перута, почеће да грицка нокте, можда почне да пуши или пије или да се дрогира, почеће превише да размишља и да анализира ствари, да буде неодлучан, да губи на самопоуздању, да се трипује да ли је луд, леп, паметан итд. А све због те жељице која ЗАИСТА може бити јако ситна, али способна да направи ова срања јер јој се не допушта да постоји. Оно што је овде готивно је што добар терапеут може да пинпоинтује суштину проблема, тј. да психоанализом од ''не знам шта ми је, анксиозан сам и ложим се на чудне порниће'' дође до ''кад сам имао четири године, хтео сам да скачем по барицама, али ми мама није дала и ја сам то после заборавио''. Ево примера који би појаснио овај процес: Перица је отишао код тетке коју виђа ретко, фазон једном у три године. Тетка има ћерку. Ћерка је готивна риба. То је поставка:) У Перици се јави констатација да би он своју сестру од тетке одвалио од курца. Битна ствар је да сконтамо да ова констатација НИКАД не долази до Перице, дакле он за то НЕ ЗНА. Њему се не диже курац кад је види, он не размишља о њој на тај начин, дакле, појма нема. Све ово што сада пишем се дешава испод Перициног радара. Значи нема оног да је констатација дошла до Перице, па је он рекао ''ОХ НЕ КОЈИ САМ БОЛЕСНИК, НЕ СМЕМ ВИШЕ ТАКО ДА РАЗМИШЉАМ ДЕРЗ НО ПЛЕЈС ЛАЈК ХОУМ ДЕРЗ НО ПЛЕЈС ЛАЈК ХОУМ'', не, није дошло до тога, све је ''испод''. Дакле, имамо констатацију дотичну. Ова констатација (намерно пишем констатација, а не жеља јер за лечење неурозе често уопште не мора да се испуни жеља, већ само да се констатује, тј. акнолиџује у свести) је толико страшна за Перицине умне пандуре да они сконтају, наивно мислећи да тиме штите ''Перицину крхку личност'' да је јако важно да се ни по коју цену не дозволи констатацији да дође до Перице, јер је то ''страшно'' и ''не ваља'' и шта све не. И онда креће јурњава пандура и кримоса:) Пандури на све начине хоће да затворе констатацију, али констатација се просто не може затворити јер је 1-истина, 2-искреност. Дакле, дешава се једна бесмислена борба у којој се Перица троши максимално. Констатација оће напоље и куља у разним облицима, које сам већ поменуо (грицкање ноктију, анксиозност, несаница итд). Перица и даље нема појма о својој потајној жељи, само одједном види како се ''распада'' ни крив ни дужан. Оно што се психо-хемијски, а касније и физички дешава, то је да Перицин организам све више и више ресурса узима за фајт против констатације, што, наравно, утиче на Перицин живот јер Перица није перпетуум мобиле. Он не може ни физички ни психички да издржи толике напоре и креће да пуца по шавовима. Шта Перица може овде да уради? 1-ако је Перица зен цар, он може да измедитира недељу дана и да дође до констатације сам и онда је све кул. Поновимо да за ризолвовање неурозе не морамо да испунимо жељу (јебемо швецу) већ да само да је акнолиџујемо и прихватимо као део себе - јер она то и јесте. Она ће отићи добровољно кад Перица упозна неке готивне рибе и оде својим путем, али НИКАД неће отићи док Перица не акнолиџује да она постоји. 2-вероватнији исход - Перица ће да оде код псиџе. Шта ће овде да се дешава? -псиџа ће да врши гомиле интервјуа, дискусија, разговора, можда и хипноза, дугачке сесије решавања слагалица које представљају Перицину личност. Ово је неопходно јер псиџа тражи иглу у пласту сена - и то не само то, већ иглу у пласту сена за коју Перица не зна ни да постоји. Тако да је Перица тек од посредне помоћи. -псиџа ће да пинпоинтује проблематику - Перица би изодваљивао своју швецу од тетке, али је то блокирао. Онда ће псиџа да позове Перицу на једну дугачку, исцрпљујућу блеју:) -на тој блеји, псиџа ће да каже Перици шта је нашао. Перица ће да каже ''није тачно''. Фазон је што је ту Перица сасвим искрен, да га прикачимо на детектор лажи, показао би да говори истину. Не заборавимо, констатација је испод његовог радара. Овде креће право зезање за псиџу. Методом умарања, отварања, разлагања, псиџа доводи констатацију на површину и Перица је постаје свестан. Дакле, Перица сконтава да је заправо истина да би он јебо своју швецу од тетке. Сад иде други део блеје, јер се овде убацује Перицин суперего, тј. морал и креће други круг борбе, али овај пут, та борба је свесна. Дакле, креће порицање ''ннне немогуће, ја сам НОРМАЛАН ааааа'', али овде се дешава једна занимљива и кључна ствар: пошто је констатација изведена на светлост дана, борба се неминовно приводи крају. Ово је битан део и не треба да га ради неко ко не зна шта ради. Зашто? Зато што ако Перица не буде имао неког око себе (а узмимо да је Перица лабилан лик) он ће, не знам, да скочи са терасе јер не може да се избори са тим. Е, ако Перица има поред себе неког (а најбоље трејнд профешнала:) ), то се све обрће у нешто најпозитивније што је могло да се деси Перици - долази до излечења. Дакле, како то иде, кад Перица сконта да је констатација истинита: Прво, као што смо рекли, иде у порицање. Порицање је јак трип и троши много енергије а и то је последња брана која задржава жељу, зато ће Перица јако брзо да пукне (у позитивном смислу) и неће имати више енергије ни за порицање и ту креће бурно акнолиџовање. То сте видели по филмовима вероватно - плакање, вриштање, цмиздрење, ваљање по поду итд. Што је невероватно здраво (иако изгледа као ''брате, нешто није у реду са овим ликом''), јер, шта се ту заправо дешава - сва она енергија, сав онај бол и притискање који су испливавали кроз грицкање ноктију и бубуљице ГОДИНАМА сад испливава ОДЈЕДНОМ У ПЕТ МИНУТА. И то је сјајно. Савршена паралела би била да нисте кењали два месеца:) После тог шока, Перица се смирује, равнотежа се враћа и он не може, а да не скапира - да се осећа много боље! Само је то требало, па да његове невоље нестану. И то сазнање је јаче од тога што је његова жеља неморална или шта год. Он је сада свестан ње и то је то, она више није кејџована и не прави бубуљице и разна срања... Перица је решио проблем. Да ли ће Перица јебати швецу? Не, зашто би то радио, то му је швеца?:) Перица ће само рећи сам себи: ''Ја сам Перица и ја бих карао своју швецу од тетке. И то не само да бих је карао, него бих је јебо у онај курвински чмар онако неопран, а онда бих је теро да ми пуши док ми не очисти пају. Ето, реко сам. Да ли је то страшно? Не. Видим је једном у три године, не капирам је као род, а нећу је ни јебати, као што нећу јебати ни Џесику Албу, али ме ложи. Јел чиним нешто некм нажао? Не. Ћао здраво готово, одо да играм фудбал.'' Неуроза је нездраво стање. Јако је уобичајено, што не значи да је океј. Битно је да је човек у додиру са својим ја и да је свестан своје природе. Такође, ако вам није добро, а не знате зашто, треба потражити стручну помоћ. Али добру. Овај псиџа из приче о Перици је идеални цар псиџа који зна шта ради. На крају, неуроза је апсолутно излечиво стање, за разлику од психозе. Психоза је психолошки поремећај, али је иреверзибилан, дакле, ''мостови су спаљени'' (путеви су физички преспојени и не могу да се споје ''на нормално''), код неурозе то није случај. Е тако, ово је био један ВоТић на тему неуроза, некст тајм ћу да серем о подели личности на ''родитеља'', ''дете'' и ''одраслог'' и о снимљеним порукама из детињства - шта су оне и како се носити са њима:) Уздравље:) едит: ако имате неких питања, фил фри ту аск, могао бих да напишем неке кратке цртице извештаја са рил лајф психоанализа, али не бих смео ту да претерујем, пошто су то или извештаји из књига (које је писао лик кога знам, па не бих да растурам за џ по нету) или чак описи и извештаји са терапија које нису у књизи (другим речима ел еј конфиденшл стаф:) ). Али не бих ништа лоше урадио ако бих окачио неке занимљиве детаље, јер је то недовољно да направи неку штету на било који начин.

ahaha:)

Овај Ион је најближи том вајбу:) Ово остало је много амбијентал/фолк фазон, вероватно сам их збунио са Саром Брајтман и Анастасијом, у том случају нека склоне те две, а да се фокусирају на Аркејд фајр и Иоану:) Саћу ти пошљем мељ

лол:)

То нема смисла. Мислим, онда то није ''доплатна карта'' (мада је и овако смејурија, али ето, бар теоретски може да се ''оправда'') него казна.

А јебига сад и ти, није генерализација ако кажеш ''људи имају две руке'', а ово његово је прилично близу тога:)

Управо то, човек је себе убедио да нпр. гледање филма није ''довољан изговор''. Фиксни телефон је поседовао само један фазон да ''те убеди'', а то је евентуална грижа савести. Мобилни телефон је донео друге димензије, које су ту грижу савести практично материјализовале - тај ко те зове ЗНА да ако ниси при телефону, бар ћеш да видиш пропуштен позив. ЗНА да ако је добио деливери за поруку, ти си ту поруку добио. И онда то појачава ту квази-обавезу према другом лицу. Оно што гомила људи не капира, то је да не значи да те неко не воли ако ти се не јавља... -кења -није при телефону -заборавио телефон гајби -не јавља се ником, па ни теби -не јавља се теби, а другима се јавља, опет ништа негативно, јуче сте блејали десет сати, заситили сте се један другог Сасвим другачије од тога је намерно избегавање одређених особа и то заправо са јављањем на телефон нема никакве везе. Ако неко неког избегава систематски, шта има и да се зову/виде.

Па људи ''не треба да требају'' да се јаве кад год, а то смо заборавили са доласком мобилних телефона, јер ту имаш и пропуштен позив и доступност и поруке... Ја сам рецимо МНОГО опуштенији са тим стварима сада него пре десет година рецимо. Капирам да се планета просто навикла на мобилне и да само људи заправо користе право да их боли курац, док им је раније била фрка.

Лол Жан Клод Ван Дам

Можда да резуректујете ону тему за ово:) Подсетио си ме на јен два три са динарима:)

У принципу, добар алфа демиџ (значи, једним поготком одузимаш много, али пуцаш ређе) имају руси и амери, немци су углавном начичкани снајперским тенковима који пуцају брзо, али одузимају мање. Е сад, ти би и да снајперишеш и да не будеш спор и да одузимаш доста:) То тешко да може:) У принципу, немци су спорији, добри са даљине, мањи алфа, већи роф (рејт оф фајр) руси су сви за близину, дакле улетиш негде и крљаш се амери имају добре утоке, бушне шасије, али куполе су им јаке (овако је било раније, не знам да ли се то мењало) французи НЕМАЈУ АРМОР, брзи су, фора са њима је што добијају буренце на вишим тиеровима (тако да пукнеш типа пет пута за дес секунди, онда релоадујеш четрес секунди фазон) Можда би ти одговарали амерски ловци на тенкове? ТДови углавном имају велики алфа демиџ и прецизни су. Амери имају линију која има куполу. Можда немачки медијуми, прецизни су у пичку материну руски медијуми су за скирмишинг сви у грани, оно, убодеш па одеш, јуриш се око куће, трчиш на артиљерију, гађаш преко рамена другара итд, то ти сигурно не пије воду. руски хевији са вишим тиерима крећу да губе прецизност и то баш оно фино и греота је да не улећеш са њима у фајт. У суштини, ако ти не смета то што немаш турет, пробај руске ТДове. Ако ти смета, пробај америчке ТДове са туретом. Можеш у ствари било шта од амера, углавном су они добри генерално кад се говори о пуцању... Ово што си ти рекао, највише ми личи на амерски стил, да блејиш негде релативно далеко и да правиш доста штете једним поготком. Али невезано за нацију, пуцање на даљину са великим алфа демиџом је углавном резервисано за ТДове. Ако можеш да се навикнеш на тај стил игре, узми било чију ТД грану.

лол

Е сад, замислите то, само што су уместо голова кошеви, рецимо на висини пречке, а ширине мање од тог кратера у коме је играч:)

Брате, ја сам имао БАСКЕТ са играчима на федере:) Очигледно нико то није бета тестирао пре него што су пустили у продају, пошто оно, после пет сати пикања, даш два коша:)

Ми смо на бензинској једва баш пумпали:) Управо сам напумпао са пумпом за ауто и хемијском, тако да дисригард квешчн:) И оно, лол, лакше је него што се сећам, богами уђе она хемијска иако је четрдесет пута дебља, succumbuje се лопта:)

Како најлакше надувати баскетару? У принципу бих пазарио негде ону иглицу, али ме мрзи под један, а под два, капирам да има да се купи или само у пакету са пумпом или на неком опскурном месту. Јел може комбо пумпа за ауто + пластика од хемијске? Или од патентаре?

Ништа није хипстер пер се, знаш на шта сам мислио:) И одговор на твоје питање је да:)

Фала Прото на контрибјушну, Чифтансе знам, а и ова песма је позната до јаја:) Кори: Е, па фала ти:) Осећам се ко кретен овако после фазон петнес година у музици да имам овако слепу тачку (ако је имам уопште, тј. можда то што тражим заправо не постоји) :)

Њих знам, али они су ми исто тај неки меланхолични епик мелос вајб:) Што је најгоре, капирам да би тај хипстер кога помињеш можда и знао:) Мада не верујем, он би ме гађао са неким рокићима типа пиксиз:) Можда ће рецимо бет фор лешиз да ради такве песме, али за четрдесет година:)

Е, па портисхед ПОНЕКАД имају тај хипстерски електро епик вајб, али углавном ми делују некако, не знам како то да кажем, премало чудно за овај трип:) Јебига, проблем је и у томе што је ова песма која ми је највећи светионик заправо прављена за хангр гејмс, па је то обликовало и презентацију, која је у суштини спора хипстер (?) корачница (??) са полу-дечјим вокалом (???), што је фактор који је присутан из јасног разлога примењивости композиције на сетинг... У преводу, не знам да ли људи праве такве песме ако их не ангажују за хангр гејмс саундтрек

Капирам потпуно, зато сам и рекао више пута да ни ја не знам који вајб то тражим и који тригер је у питању. И свестан сам да ће људи да убаце оно што њих асоцира и да то неће бити оно што мене асоцира. И баш зато се појављујем повремено са трипом ''то није то'' како бисмо одбацили вајбове који не иду у ''правом'' смеру. И јесте то тешко за извести, пошто је топик специфичне природе и своди се на ''убодите дулетов мозак пошто он сам не може'', али јебига, такав је:) Тако да оно није била нека сад критика, него чисто да вратим са тог славик етно трипа на друге стазе. А учинило ми се да сте и ти и Кори постовали своје зато што је Нигрола своје, сад си ми рекао да није било тако. Али добро, ја радим превентиву:) Дакле, поента топика је прилично себична, у смислу да није хеј хај ајмо се зезат и тражит музика, већ сам га чисто отворио да видим могу ли, уз ангажовање (наравно, никако веће него што они сами желе) других људи да брже/ефикасније изроварим који вајб ми заправо треба. Тако да ће ''то није то'' бити најчешћи постови које ћу овде окачити, што не значи да је то критика, него значи ''ајмо даље'' :) Схватите топик као чисто алтруистички квиз оријентисан према мени, а не као шеровање искустава:) (можемо за то шеровање отворити нови) Никита: Рецимо да крај тог Вичера највише вуче на тај трип. Приметио сам да доста постављате амбијентал, што је океј јер ту обично има слоу-епик чантинга уз мало музике, али опет скреће са центра мете јер таквим бендовима (лупам, анастасија, дед кен денс, стака бо, ера и те форе) скроз недостаје тај хипстерски електро трип. Обратите пажњу на песму од Аркејд фајера коју сам убацио, она ми је нешто као васколики еталон за вајб који тражим (нажалост, остале песме дотичног бенда немају везе са овом).