Doolio

Мене ти трипови још и данас понекад изненаде, али онда се брзо сетим да сам ја цар, а они нису и да је то зато!

Немам игру, ал дрндај vsync

Јесте, и онда и кад јебем, имам оба! (осим ако нисам дао слику за курву)

Ја сам једном узо боје уместо да изнајмим курву!

Па оно, тај почетни трип увођења Перице не мора да буде презентован само туторијалски. Могу то бити прелаки мобови, преглупави квестови (оно, да се Перица не збуни, а касније ће Перица да кликће ''аксепт'' кад се навикне), преједноставан сторилајн (да се навуче и моја баба која гледа турске серије, па ће после и онда да кликће аксепт), превише слични ајтеми, проџе које су ''преблизу'', преједноставни данџни итд итд итд. Што се тиче ''постаје боље касније'', постоји ту још један синдром, а то је навикавање. Рецимо ја кад сам упалио први ММОРПГ, жешће сам се сморио - лошија графика у односу на сингл игре, лошији звук (има га МНОГО мање), лошија анимација, па онда због сервер трипа и мултиплејер аспекта, људи пролазе једни кроз друге, ствари се споро раде (да би дуже чинио број људи у игри), кад забодеш моба опет имаш трип као да је без масе и као да је од пудинга јер на гомилу удараца не реагује ничим осим бројевима који показују да си га ударио итд итд итд. И онда се после навикнеш, па кад играш други, трећи, пети, те све ствари су ти нормалне и подразумеваш их. Но, овде мислим на један конкретнији вид навикавања, не на жанр, него на саму игру. Не знаш је, контроле ти се чине ретардиране, гије су ти збуњујуће, смета ти камера итд. И онда негде на ''трећем чаптеру'' се навикнеш на све то и цео тај вајб, а трипујеш да се нешто игра поправила. Мислим да је ово највећи део трипа. Али, то би требало сам да знаш. Мислим, требло би сам да знаш да ли је то или не. Нпр. мој случај је такав. Зато играм ВоТ иако везе са тенковима немам иначе. Зато што може да се игра буквално шес минута без икакве даље спике или ангажовања. Исто тако, пошто није ММО (у смислу конзистентности и света, само имаш нормалне мулти мечеве), не мораш да се ангажујеш доста сати дневно да би био на неком кул нивоу. Али, мени је то потпуно јасно. Ја знам да сад неко може да направи МОРПГ са ''дулио'' у поднаслову који има фул дроп на ПЦовима, нема НПЦове, има ''пермасрмт'' и милионе професија и плејерску економију - али ја га нећу играти јер ме смара. Иако ћу чисте свести и здраве памети да увек кажем да је то најбољи РПГ који је икада направљен. Али ја сам матори прдоња и играм тетрис. Тако да, ако је то, онда си ваљда свестан тога, а ниси у ''омг шта је овим играма, све су лоше'' фазону:)

Без читања даљег развоја постова, ово ми је привукло пажњу:) Дакле, одговарам ти као лик који је у датом тренутку замало доживео петнес нервних сломова због ретардираних колега, ретардирано-корумпираних профа и декана и ретардираних закона. Не претерујем, озбиљан сам. Једино на шта треба да обратиш пажњу је прцање колегиница - а прцабилне су у том периоду, и то су онако осветнички прцабилне, замисли да прцаш младу партизанку чланицу покрета отпора. мммммммм

Мислим да је више ово прво. Ти си играо милион игрица, неки тамо Перица није играо ниједну. Обојица сте равноправни играчи/муштерије. И онда јебига, као и свуда, увек мораш да водиш рачуна о ономе који нешто не може, него о ономе који нешто може. Па тако ти можеш да истрпиш неки тидијус туторијал и досадно трчкарање и квестовање, упознавање са интерфејсом (који је исти као и онај други) итд. али Перица не може да зна да игра ако никад није играо. И онда је природно да се окренеш Перици што се почетног концепта тиче. А на енд гејму је већ и Перица научио, па сте ту негде обојица и ту је већ другачије.

До јаја је стрип Дуле, није поента да сваки урадак буде весео.

Па на оном баскету у Алкатразу, што га бејби Шек поломио...

Буразеру баш весело са коленом, лик му одломио парче менискуса, покидани сви лигаменти, унутрашњи, спољашњи... Аперација је нека онако прилично пипава... Ал колко сам чуо, то се фиксује на готиван левел, капирам да је то најбитније...

Ко је јебо јебо је

А јебига, не знам:) Мислим, прво се распиташ, ко што каже Боле, али гледаш да ликови нису Сопраноси:) Мислим, као и у свему, имаш шансе и вероватноће, ма колико се спремио. Нема неког рецепта а ла ''ти уђеш, па ако он стоји онда је лош, ако седи онда му даш шансу'' :)

Али тај ултимативни псиџа ће ти сјебати тај грч својом ултимативношћу:) Мислим, он ће знати да ли да те нпр. шутне у главу после пет минута приче с тобом или после десете сеансе или да једноставно процени да си ти лик за кога је контрапродуктивно да га шутнеш у главу. Друга ствар која је битна је да ти ЗАИСТА желиш да се излечиш, дакле без зајебанције. Онда ти је и овај Болетов други део знатно лакши. Дакле, битно је да не будеш Сопрано лик. Нпр. лик отишо код лика, сјебан због неке рибе, баш би јој све реко и изашо на ливаду, ал не може и сад га то јебе и он пропада и све те стандардне форе и сад ту иде прича и псиџа ни пет ни шест него ''добро, мораш да је зовеш на спрц''. И лик као ''а брате не могу'' и овај као ''брате, нисам пито'':) И лик каже ''добро, добро, капирам, зваћу је''. И псиџа ''па зови''. И овај као лол брате де ћу сад шта да кажем како сад па ниси ме ништа поправио блабла. И овај као брате зови је сад на спрц или лепо да се растајемо ко људи. И овај побели, поплави и све што иде уз то, презноји се, назове... и спрца кроз два дана Е сад добро, ово није неки зајебан случај, али је опет битно да те псиџа процени, а ултимативни псиџа ће да те процени, не бој се, процениће те 30% пре него што уђеш, по куцању. Неког би ова шок терапија одбила, неком би било готивно одрадити ову акцију, али тек на петој сеанси итд. За овог лика је псиџа знао да може овако, неко би реко ''шта ти мени па ја сам због тога и дошо што не могу да зовем а ти мени да зовем ај ћао''. Али ботом лајн је да лик мора да позове, а на псиџи је да процени: -да ли уопште може да доведе лика до тога или не -како -када А добар псиџа ће да процени, ма какве ти механизме одбране имао, колко лагао итд. Не би веровао колико се људи офирају кад лажу рецимо. И наравно, можеш ти да лажеш псиџу, није ни он свемогућ, али је поента да то не радиш. Тај део је на теби. А псиџин део је да види како да кастомизује терапију према теби. Тако да ако одеш код ултиматовног псиџе, смотаће он тебе, немој да се бринеш, само треба да будеш решен да решиш проблем. Док ће лош псиџа да греши, да замајава итд. Фора је што ако заиста оћеш да решиш проблем, дакле сигуран си у то и непоколебљив си, онда ако је псиџа добар, просто мора да буде напретка, чак и ако имаш ограде и механизме одбране, јер ће их он рушити. Ако си Сопрано, онда нико не може да ти помогне. Трећа варијанта, ако си решен да успеш, а одеш код лошег псиџе, видећеш просто да нема напретка после неког солидног времена и онда пиши пропало.

Добро, ултимативни Перица јесте цар:) Мислим, наравно, ако је Перица ултимативан, онда је трансцендиро потребе за псиџом. Али ултимативне Перице су јако ретке, јебига. Мислим, знам, и ултимативне псиџе су јако ретке, али ја ово причујем са неког практичног аспекта. Оно, ''рурљанине икс, пошто сигурно ниси ултимативни Перица, псиџа би ти добро дошо, само пази кад бираш, да нађеш неког ултимативног'' :)

Стварно? Онда тај рад. Мислим, пошто кад сам сјебо прст, отишо је ''ван наде'' зато што нисам на вријеме отишо:)

Добро, ја се као тешим што је ово конкретна повреда од конкретне активности и што немам ''механичке'' лимите:) Мада серем и ја, ако не прође, снимићу, Дуле, пошто нисам при парами, на колико мислиш да могу да растегнем бета тест?

Да се разумемо, псиџа као учитељ је помињано у контексту псиџа-психотерапеут, а не псиџа-психологија :)

Фетсо, ма не мислим ја да нисам матор и да ми не отказују ствари, пошто отказују:) Него за ово конкретно кажем, ово је последица тог једног баскета и смора, само да видим која је:) А што се тиче снимања, брате, ако сам на ТАКАВ баскет сјебо колено да му треба нека акција вангајбена, онда ме треба убити. Мислим, ал оно, маме ми:) Мислим, ви нисте видели тај баскет:) Па капирам, да сам устао из коме од пет година и да имам 90 година, не би смело то тако, колико год неактиван био:) Астора, нема тих тупо-оштро трипова, бол није резидуалан него га има само кад примичем ногу. И скапирао сам где цакће, лигамент који примиче, са унутрашње стране, онај дебели:)

Добро, али ово није ''матор си'' хронични трип, него сјебо на баскету:) Капирам да су лигаменти и да ће да прође, али никад нисам то урадио колену, па ми је осећај потпуно стран. Мислим, сјебаво сам колено, али на друге начине, оно трошење хрскавице, набијање итд. али ово ми је лол, боли ме, а ако ''издржим кроз бол'', могу све да радим.

А не, онда постоји могућност да ми кажу да нешто не ваља, овако сам у фазону оно што не знам не може ме повредити! Ја да оћу да ми неко каже да може да буде нешто озбиљније, ја би отишо код доктора, ја кад овде питам, значи да оћу да ми кажеш ''брате, мени се то десило и још плус ми је испало колено на под, па сам га вратио и ништа није било''!

Е другари, играо сам баскет после сто година неиграња. Знам, знам, дебил сам, али у моју одбрану био је то толико пензионерски баскет да би се смејали и пензионери. Међутим јебига, нисам знао да сам толико у курцу, па и да ћу од тога најебати. Елем, боли ме колено. Претпостављам да је од латералних покрета (који нит су били велики нит су били нагли, али контам да је и то било довољно јер сам прелол). Капирам да сам истего све лигаменте јер не могу да пинпоинтујем бол, боли ме ''свуда около''. Бол није јак, осим ако оћу рецимо да примичем пету буљи, а неко да ми не да, ту могу да дођем до царског бола ако довољно јако гурам. Иначе, покрети ми нису ограничени, снага ми није ограничена, могу СВЕ да радим. Исто тако мало ми цакће кад савијам. Е сад, ово је све лол, мислим, кад бих рецимо загревао, могао би да радим буквално све, па да ме боли тек кад се олади, тако да капирам да није нити хрскавица нити зглоб ни било шта тог типа, јер ми је механика нетакнута. Ево, трећи дан и боли ме мање него други, а тад ме је болело мање него први. Дакле, капирам да су истегнути лигаменти и те форе. Стављао сам оне ментол гелове (има их неколико, не знам који сам исфуро), јел да радим још нешто?

Па добро, ја кад кажем ''псиџа'' мислим на ''господар псиџа'':) Мислим оно, наравно да псиџа може и да те ујебе и то неки и намерно, да би ти долазио нон стоп и шта све не или да је једноставно лош итд. А пацијента узимам релативно зато што нас има разних, па дајем разне примере. Кад кажем дарк сајд, мислио сам на то да ти ако немаш знање и свест о нечему, ти не можеш ни да га исправиш. Зашто би Перица знао да је генерално лоше што дрка на визуелне стимулансе кад му је то толико некако нормално? Зато што му нико није рекао. Е сад, дај му инфо и он већ има неку свест о томе и може да доноси боље одлуке због тога. На то сам мислио. Ако ти неко дефинише дарк сајд, то је већ друга прича. А не слажемо се, то је нормално:)

Да, мислим на кварење. Па и нисмо се баш ТОЛИКО дотакли тога на блеји, јер овде не мислм на то омг кварење, него просто на ова ситна кварења, али која остављају дубоке бразде. Оно, ћале те смарао сваки пут кад си закључавао врата од собе и ти сад не закључаваш врата од стана и нон стоп ти лопови краду телевизор:) Ма колико тих ствари било много и ма колико то било уобичајено, то је дисфункција и што их мање имаш, готивнији си цар. Друго, ето, нпр. ово ''зен дркање'' и ''вјечито дркање'', ту је просто трип едукације, колико год интроспективан био и колико год био цар, ти можеш да склизнеш на дарк сајд, а ето, псиџа би те понабадао и реко ти како треба. А ето, ово дарк сајд фаповање је продукт модерног друштва у суштини, а опет, не можеш очекивати од човека да има толику перцепцију да то сам сконта па као да се чува да не прсне. Ај овако, ако ти узмеш да то није ''поправљање квара'' него ''твиковање'' или ''подизање нивоа живота и свести'', можда ће ти бити готивнија моја поставка ствари. Ево, пуним садржајем, капирам да је ово за фаповање драгоцено великом броју форумаша:)

Па зато што ја сматрам да су лоше псиџе и оне које су ''номенклатурно'' добре, тј. имају милион поена на скали готивности псиџе која се налази у Бриселу на златној пирамиди псиџости Што аутоматски значи да је појам доброг и лошег псиџе изгледа релативан. А појам псиџе јесам променио, мада не мислим да сам фундаментално, јер се и даље ради о ''лекару'', само у једном ширем смислу. Оћу да кажем, лекар решава ствари, ако нема шта да се реши, не треба ти. Исто важи и за псиџу, само што ја мислим да су јако ретки људи код којих нема шта да се реши, ал оно, баш баш ретки, не као један у сто иљада него много ређе.

Онда ми имамо основно разилажење код тога да псиџа није гуру и лајфкоуч. Већина псиџа и није, али ја сматрам то за го курац и да те псиџе неће никад никог излечити. Другим речима, не гледам институционално или дефинишуће, већ по ономе што сам научио и искусио. Па се тако моја дефиниција сигурно разилази са википедијином и ту је где настаје неслагање код мене и тебе. Слично Коријевим зен ликовима, псиџа треба да те ''научи да живиш'', чак и ако ''немаш проблем'' и то је, по мом скромном мишљењу, једино валидно. Све остало бих приписао или узимању пара или заблуди. Сваки псиџа ће после година праксе, ако је готиван лик, а не капиталистичко говедо (а овај однос ЈЕСТЕ 999:1 за говеда, нажалост), постати зен мастер и то ће му бити примарна функција, а знање и вештине ће му бити оруђе и оружје, док ће му диплома бити зелено светло за просипање својих зенмастерија, а управо због онога што сам рекао и Корију, о ''врхунској псиџи''. Мада добро, није свако у тој другој групи говедо, него просто ујебан едукацијом, ригидан, можда и тупав, није ни битно. И да, сматрам да свако треба да оде ако има прилику/средства, исто као што свако ко игра баскет треба да оде до тог тренера да му каже неке ствари, ако има могућност. Тако да, ако ћемо по ''тхесаурусу'', псиџа није гуру и лајфкоуч, али то је институционалност и владајућа терминологија, статус кво итд. а то ме не занима превише јер знам како то изгледа и на шта личи и плаче ми се од таквог силовања психологије (у 99 посто случајева, јелте). Мене занима ''права психологија'' и о њој причам, можда то звучи сад надобудно, али заправо је само продукт упознавања са материјом на прави начин - наравно, можеш да се не сложиш око тога и да ми кажеш да смело користим изразе ''прави начин'' и ''права псиџа'', то је твоје право, као што је и моје да наставим са тим:) Ако то значи да изазивам целу успостављену едукациону и системски институционализовану механику психологије, нек буде тако, сигурнији сам у ово што причам него Драле.