Па, лични печат је неизбежан сам по себи ако си иоле креативан. И то баш мислим ''иоле'', значи, ако си на скали од један до десет креативан за двојку, даћеш лични печат. Просто, ко шут у баскету, свако шутира другачије по самој природи ствари.
Ја се са тим фазоном дизања прашине не слажем, то ми је као што је неко ''добар глумац'' зато што му дају гомиле улога јер је, не знам, леп, а глума је у другом плану.
Што се конкретно графике тиче, поготово мултитекник фазон, ту се дешавају ствари типа ''заборавио сам да извадим плочу из киселине на време'', ''склизнула ми игла'', ''хм, откуд ова текстура овде'', ''канула ми је концентрована азотна на плочу'' и слично. Зато сам рекао да је пуно печата, на крају добијеш један rugged урадак који има петсто милиона кила ликовности и то је углавном трип код графике. И ти на крају имаш нешто што јесте ''исто'' као оно од чега си кренуо, али и није и, рецимо, можеш да је окачиш наопако, а да ипак функционише, за разлику од почетне скице/фотке/потошона/цртежа. Зато кажем, мотив је секундаран и приче о дарк сајдовима ту не пију воду. Да се ради о слици, ту би већ била нешто другачија прича, али у овом фазону графике мотив не дефинише трип крајњег продукта, због свих тих нустрипова.