Doolio

Ето:) Мислим, да не буде да терам мак на конац, али рецимо мени је твој пост деловао сасвим другачије, без неке жеље да будем грамар полиција и те форе...

Али ти ниси лерди. Ја кад те будем видео да дилујеш, ОНДА ћу да кажем да си лерди. Могу да ПРЕТПОСТАВЉАМ и ПОМИСЛИМ на основу инфоа који имам (блејиш са дилерима), али то није исто што и ОКАРАКТЕРИСАТИ, како си написао у првом посту и због чега сам и лупио риплај.

Није то баш тако, под један, постоји милион лејера дружења и комуникације, а неко ко је ретард у једном не мора да буде и у другом. Под два, ако си без греха, први баци камен, у преводу, чисто сумњам да си ти по кратком поступку сјеко своје другаре кад би се испоставило у неком тренутку да су ретарди, опортуни или шта год. И обрнућу твој трип - ако га знају и готиван им је, ваљда знају више од неког ко дође тако и мисли да је сабрао два и два, а није видео човека у животу? Због чега им је готиван ако није готиван? Нису они измислили да им је готиван, очигледно је готиван лик по неким основима. И очигледно не по свим. И шта сад? Ништа. Коме смета смета, коме не смета, не смета. Али генерализовати у неком фаталистичком трипу у ком ти то чиниш, то тешко да може да пије воду. Поготово са ''опортунизам је ретардиран'' триповима, није свима ретардиран, чак и врло неопортуним ликовима не мора бити ретардиран. Другим речима, немој аплајовати свој трип на космос.

Све је то океј, Вуду, као лични утисак. Али лупам, да гледамо тај лични утисак и став, ја бих забранио религију. Паре? И то бих забранио, поготово имагинарне паре, које су окосница модерног друштва. Јебига, мора човек мало да попусти што се тиче тренутне ситуације у пракси - мислим, не мора, наравно, али знаш шта оћу да кажем. Хоћу да кажем да је у данашњем свету просто ОБЈЕКТИВНО нормално то што они раде. Сад што сам ја из неког другог времена, са једне стране је то кул јер је то време здравије и нормалније, али са друге, то није битно - небитни су фундаментални космички трипови ако се ставе версус актуелних трипова. Са тим у вези, ја не могу да кривим лика који је узео мобилни за џ јер су му дали, а апсолутно му не треба јер већ има два. Иако ја не бих узео и објаснио бих људима да ми не треба. И, ко је сад ту будала? Танка је то линија, а помера се ДРАСТИЧНОМ брзином у данашњим временима. Дакле, мислим да је погрешно (не буквално погрешно, али није сврсисходно) кретати од себе, него треба кретати од глобалног моралног стандарда, МА КОЛИКО ОН НИЗАК БИО. Исто као кад би сад имали само ружне пичке, опет бисмо их делили 1-10, а не 1-3. Ево тебе опет са ''највећим проблемом друштва'':) Брате, ти се са тим трипом појављујеш некако увек кад је он небитан. Па јеботе, ако ја сад причам како ме боли нога, оћеш ли ми рећи ''бедак, иди код доктора, мене је ту болело и био ми је нерв прикљештен, ево ти адреса'' или ''ех, рак би ти био прави проблем, нога је занемарљива''... Мислим брате, нико није ни помињао највећи проблем друштва него су људи рекли да је Исток чобан. Надам се да ми Кјот неће замерити на покушају анализе:) Мислим да је то онај трип који имају рибе у фејсфак/см порнићима, кад дозволе и оно што нису планирале само зато што је ''сетинг такав'' или зато што су дошле у психолошку ситуацију да би их било блам да ''продају кад су већ ту''. Оно, риба дође са трипом нема пљувања и шамарања и анала и заврши испљувана и ишамарана док је јебу у дупе:) Притом, није да се она плаши или да се напалила па помера границе (у смислу може може трпај није ми добро колко ми је добро) него просто, онај фазон, ГЛУПО је да сад станем, сви ће да ме прозивају да сам дебил јер сам ја овде сама и мој систем перцепције се не рачуна. Тако и ово ''е матори ај се сликамо'' ''е (јао јао сироливер је ретард и туко бих га, ал јао баш би било глупо да га одбијем иако то што нећу да се сликам није ништа страшно али не, не могу прекинути овај вајб који сам успоставио).....ајде'' И кроз метар дана ће сами да иду на море:)))

Не знам, ја гледам горедолегоредоле

Добро, ово је тотално менструално, ако је неко ово уопште и рекао... Мислим, има разлике између бичарског рантовања и констатација типа ''кјоте де ће ти душа који ти је''. Прво је лол и требало би да буде резервисано за љубоморне дјевојчице које иду у осми разред, друго је нормална критика/забринутост. Е, ако се та критика и забринутост претворе у фруст, осећај одбачености итд. онда се пребацују у прву категорију. Мада морам да признам да ни Кјот не помаже својим дипломатским одговорима. Са друге стране, шта он има да се правда по форуму лол Мислим, колко сам скапирао, Исток лиже чмареве, Кјот само блеји са Истоцима (можда се и омасти о њих). Можда им је до јаја кад заблеје па блеје блеје ради... Исто тако, капирам да је ''робна размена'' типа ''ај иствитуј ми хотел, ја ти дам џ блеју у хотелу'' океј, мислим, нико никог ту није зајебо, реклама ко реклама.

Лол, мој ортаћ нашао тако типа пет комада на једном месту и пошто је зен бистмастер, узо их све. А лик нема пара. И ево га сад кука, неће нико да их узме, а они расту и једу ко стока, сад тражи хонорарне шљаке ко нездрав:)

Па не, ја готивим на нашем да читам књижевност, нисам ти ја адекватна онда мета за то питање:) Мислим, ја ћу пре читати роман на нашем који је лекторисан 6/10 него онај на енглеском који је 10/10. Тако да сам спреман да истрпим подоста дебилности ако је то једини превод рецимо.

Па написах на крају првог поста, превод је у суштини подношљив, тј. није ми сметао, иако има неких бисера, али флоу је океј док читаш. У сваком случају, није довољно срање да ти сјебе имерзивност више него што би ти сјебало имерзивност читање на енглеском као другом језику. Међутим, целокупан деливери није на нивоу, оно, пет пута у књизи је риба рекла ''не знам ни ја сам'' и те форе... Контам да су преводили пола дана, а онда лекторисали још пола и то је то. Прилично непрофесионално, али мени није сметало.

Прочито сам и ове две. Сјајно је заправо. Трећа књига се толико уозбиљује да сам просто упао у трип ''пази шта желиш, може ти се и остварити'' јер сам, иако пасионирани антихоливудиста који је алергичан на тралала трипове, био малтене љут на госпођу списатељицу што ми није подарила раздрагани блокбастер за моје гуд американ новце, него јој ја платим, а она ме малтретира хеви скењ психосоцијалним романима. Понекад су ме смарале пев пев сцене, али то је мој лични чудни трип и нема везе са објективношћу. Просто кад читам књигу која је психолошки роман са екшн тематиком, онда се дурим јер некако капирам да један аспект скењава други. И онда сам у фазону дајте ми или Господар прстенова или Злочин и казну. Тако да истина заправо може бити и обрнута - да је таква књига кул управо зато што је обогаћена са оба свијета.

Није и то ''био само сан'', одређивао си, чим одређујеш, значи да одређујеш (ако ме капираш).

Понукан филмом, узео сам да прочитам хангр курац трилогију и прочито сам прву књигу. Свиђа ми се. Иако сам приличан шовиниста кад је књижевност у питању (не одговара ми како рибе пишу у 99% случајева, готивим фазон психо романе а ла Достојевски, Меша и те форе) што се стила тиче, овде ми стил брука одговара, можда зато што риба пише само фејнтли ''рибље''. Штавише, стил је толико ефикасан и питак да сам за поподне прочитао прву књигу, пазарио данас поподне и завршио данас, са све руровањем, једењем и тим срањима. А књига има скоро триста страна. И ја преспоро читам. И нисам дуго читао, па имам онај трип да читам исту реченицу пет пута, заборављам шта се десило, враћам страну итд. Мислим, сан ај ем прауд што се тиче бестселерности стила, ово пичи ко блесаво. Оно, ја ништа од оног ретарда Дена Брауна нисам могао да читам дуже од десет страна (буквално) јер ми је досадно и сморено (а лик пише лолкњиге за које ти требају лолресурси да их читаш), тако да капирам да ово нешто говори о питкости стила:) Боља је књига од филма доста. Али морам да кат сом слек филму јер је у књизи наратор главна риба, што је мало теже пренети на платно. Неки догађаји имају савршеног смисла у књизи, а на филму су или лол или втф или амерско говнање. Много значи ''одлучила сам то и то због тога и тога'' нарација, а то тешко да у филму може, осим ако и филм нема ту нарацију. Мада је филм што се тиче карактеризације и јасноће приказа личних трипова фејловао и тамо где не треба, што је штета, јер је то најјачи адут књиге. Генерално, карактеризација главне рибе је одлична. Заиста немам замерке никакве и не само то, већ понегде постоји јако добро презентовање карактеризације у односу на ситуацију, што је ствар коју разноразни писци често не умеју да дочарају. Међутим, овде постоји доста делова где доживиш готиван трансфер психолошког трипа. Исто тако, нон стоп постоји онај одвратни позадински шум који те сублиминално меље и умара неком нелагодношћу, као да ти је неко у соби сакрио вуфер и пустио нешто на десет херца... А за то сам увек спреман да скинем капу неком писцу, у филмовима обично капирам како се то постиже, али књига кад то ради, то ми је баш оно вау, зато што је то једина ствар за коју немам идеју како бих је извео да ја напишем књигу. Упоредио бих ову рибу са Ноланом у свету филма, пише препитко и прави блокбастере, али уме то да зачини и занатски и са добром карактеризацијом (што је мени можда и елемент који највише ценим у књижевности). И онда добијеш бестселер онакав какав бестселер треба да буде - квалитетна књига која је приступачна свима, а не ретардирана књига која је приступачна свима. Е да, неко је ово лекторисао ногама, делови књиге су ретардирани ко неки рандом гугл тренслејт трипови... И превод трокира на неким местима (не знам за генерални вајб превода, пошто нисам читао на енглеском), мислим, што би ико дистрикт оставио као дистрикт?

Ахах, али ја у тим триповима кад останем да се лемам, немам ама баш никакве сумње у то да ћу им јебати матер, само што ће то бити јадно. Оно, ја сам пет пута јаднији од рил лајфа, али су сви они десет пута јаднији:) Мени кад се то деси је просто уживање пошто просто знам и осећам да могу да ми пуше:) А није у питању луцидни сан, знам какав је трип кад јесте. Секира: Мени се то дешава исто повремено. Али ми је увек везано за један трип. Нпр. у океану сам и оћу да се попнем на неки брод и немам снаге и мучим се док на крају не одустанем и само оно раширим руке и пустим да ме прогута вода и падам на дно, али све време дишем и тотално ми је до јаја ко да сам ушо у неки царски кревет:) Ово ми се дешавало пар пута да сањам само са промењеним сетинзима, типа сећам се да сам се једном држао за сплав на Сави, па се пустио:)

ох, господине, али беззе је риба, тако да нисам ни тео, ако ми верујете. Иначе, не знам шта оћеш да дам, пошто сам управо то и постовао

Јел да постујем поново оно о риби која је радила у кафићу, имала други посао и завршавала факс? А није је ''живот натерао''? :)

Оно је бурмански питон, чисто ако неког занима

А јел вам био трип да сте исто тако малаксали и све је тако лол, али ЗНАТЕ да заправо у том универзуму малаксалости ипак јебете кеве? Рецимо, мени се јако често деси да сам у фазону бежим, бежим и све иде споро и јадно и онда скапирам да ћу да издобијам те ликове који ме јуре јер су они још јаднији заправо. И онда се окренем сачекам их и бијем их онако споро и слабо и треба да ударим једног четрдесет пута да би га патосирао, али он мене још јадније лема и ја све избегнем и на крају им свима јебем матер:)

Трупер - па јесте, али ти ''комонери'' су ти, ја, још десет рураца и пет мојих ортака из блока:) Мислим, није чак ни трип ''људи у Србији од 20 до 35 година'', па као да има смисла:) Кори - ах, инспиришем зен у људима:))) Е, читао сам тај шлог извештај још давно, до јаја је:)

Да, он мисли на ону малаксалост кад не мош да бежиш, набодеш неког итд.

:* Да, има ликова који ако пишу о неким научним стварима, одмах обуку своје панталоне оф академик хипстеризам плус пет, за чим нема потребе. Нпр. Карл Роџерс, који је дао просто епик анализу и поделу личности, ал брате, капирам да би ти исто било да га читаш на српском и на мандаринском кинеском, а не знаш мандарински кинески:) И то не само зато што пише зезнуто, него што има триста подела, кураца, враћања, памћења итд. И то онда јесте мало безвезе. Али већина ликова заправо не пише тако. Нпр. Берн и овај Харис који је примењивао Берна у пракси пишу у ''здраво другари'' фазону, поготово Харис. Јунг исто пише нормално, е сад, јебига, његово нормално ипак не може бити исто као кад ми седимо у блоку јер је човек живео пре сто година. Кембел исто. У принципу, и ја кад бих писао нешто за неки конкретни медиј типа књиге, морао бих да култивишем то, јесте ово јасно рурцима (а половини рураца је јасно зато што су навикли репетицијом:) ), али капирам већ неком од четрес година би био жешћи проблем, што опет није добро. А што се тиче ових ствари конкретно, ја имам десет пута мање знања него што би требало да напишем нешто што није већ написано, а нисам ни стручан... Све ово што причам је заправо рафинисање постојећег, оно, ако је Јунг установио архетипове и писао о њима ко блесав, сигурно је боље узети то па читати (и поред тога што он нема блоковске аналогије - али рецимо има ''на пример, сећам се кад ми је дошао комшија на вечеру'' аналогије). Јер на основу овог вота о архетиповима ти заправо опет не знаш много о архетиповима, само би се снашао рецимо кад би видео да се негде помињу јер знаш о чему се ради. Оно, и ја капирам да кад овако ''преведем'' трипове, да је готива, али исто капирам да су људи који су ово прочитали и готива им је (причам о писању, не о тематици), један мали, мали проценат. Ал баш оно царски мали, није то чак ни блоковски фазон него неки дулио вс рур вс дулијових пет ортака фазон:) А књигу ћу да пишем, ал ће да буде књижевност, а не ово:))) Ин фект, стока сам, иначе би књига већ била готова (ако ово види Боле, убиће ме)

Фала другари:) Та слика са босом и ликом заправо је и урађена као ''полигон'' за примену тих трипова, тј. тај лик што је сликао је рекао доста ових ствари што сам ја рекао, ја сам их компајлирао и додао ствари које он није поменуо. Фора је што је он то рекао у оквиру стручног туторијала, па би гледање целог туторијала било незанимљиво за ликове који нису и сами илустратори јер садржи стручан технички инфо... Наравно, сви ти алати су јасни и без да их он нагласи, ако се бавиш тиме, то се учи... Само ми је било лакше да узмем неку такву слику, него неку замумуљену. Слике које имају јасну комерцијалну примену су углавном претрпане тим стрејтфорвард цакама, јер се иде на примењивост и јасноћу. Другим речима, што је слика ''уметничкија'', то је теже анализирати је, иако и те слике имају гомиле тих интервенција.

Да, мого би и ја на кунт лол:) Ево, паде ми на памет сценарио да смо ''одбацили'' свесно шта би било:) Човек би био у неком ступору, трансу са разним визијама и без појма о времену, добром, лошем... И капирам да би умро седећи у неком ћошку и вичући асфхаскјдфхаксј:) - сенилност као слабљење свесног дела психе? Тако да је и свест један битан замајац у машинерији званој човек, али је ипак замајац, и добро ради то што ради, али не може да ради оно што не може. Иначе интересантно за подсвест је што њен енџин нема опције за неке ствари: -време - подсвест нема трип о времену. Зато је рецимо при аутосугестији битан презент. Ако неко оће да се селфхајпује да је велики јебач и понавља себи ''бићу велики јебач'', зајебо се, јер подсвест то конта управо тако - бићу велики јебач - значи ја нисам велики јебач:) И онда нема напретка у мајндсету јер и сутра кад устанеш, подсвест каже ''види, имамо неку поруку од свести, шта каже, аха, бићу велики јебач. океј, значи ја нисам велики јебач'' и на томе се заврши. Зато тај лик треба да прича ''ја сам велики јебач'' :) Приметићете да у сновима немате трип Е МАТОРИ СУТРА ТО И ТО него све некако иде и дешава се ко блесаво, али пошто тада ваша подсвест хара, у исто време вам је савршено кул и јасно. Једино кад се пробудите, онда свест преузме, па ако сте запамтили сан, буде ''који курац сам ово сањао, ово нема никаквог смисла''. -добро/зло - подсвест није морална, нема ту димензију, морал је рационална надградња људске психе, трипови ''није лепо тући људе'' су страни за подсвест:) -да/не - подсвест конта само главни лајтмотив неке пријаве. Ако се вратимо на оног лика што се селфхајпује, он мора то да ради у виду позитивне изјаве, иначе је најебо:) Дакле, ''ја сам храбар'' може, ''ја не осећам страх'' не може. Подсвест ће ''ја не осећам страх'' скапирати као ''месиџ деливрд, чек да видимо шта је, каже - страх - океј, може сад се плашимо'' :) Тако да ако подсвести кажемо ''не смем да једем колаче'', до ње дође ''колаче'' :) -исто тако, подсвест је један неограничен хард који складишти СВЕ. Технички, заборављање не постоји, већ се само оно што се сматра небитним за функционисање свести користи, остало се складишти у подсвести (и то у оним зип архивама). Значи нама би експлодирао мозак кад би све то било у свести у исто време, нит би стало, нит би ми могли да баратамо толиким информацијама. Нпр. ми знамо све регистарске таблице које смо видели до сада иако су милиони у питању. Природно, то нам не треба да нам стоји у свести и да нас смара, значи све је то у неком зипу у пички материној. Е сад сам баш офтопиково са овим последњим постом, али ето, не може да шкоди као тривија:) Онај прошли је, иако мршаво, и даље он топик, помињу се модерни уметници:)

Хм, па не баш, укратко, трип је у томе да је подсвест један јако, јако моћан, перцептивни, свезнајући другар који види и зна много више од свести, а и много је већи и има неограничен капацитет. Е сад, подсвест има свој језик, свест има свој. Да би подсвест имала тај неограничени капацитет и толику перцепцију, она мора да има један зипован вид изражавања, који свест не чита баш најбоље, међутим свест на неки свој начин капира упуте подсвести. Пошто је подсвест толико перцептивна и готивна, ти упути су биолошки, физички, психолошки, па рецимо и метафизички добри, тачни и неопходно их је пратити. Нпр, имамо симболе и архетипове. Јунг је категорисао симбол другачије од знака, сад ћу рећи како, јер је то битно за целу причу. Знак представља презентацију нечега што је достижно, ''учљиво''. Као што је реч ''торта'' знак за торту. Симбол представља презентацију нечега што је недостижно у смислу учења и схватања. Архетип је древна слика која се садржи у колективном несвесном, представља неки инфо или упут и иста је за све. Симбол може бити мен-мејд приказ неког архетипа. Рецимо, популаран приказ архетипа који је Јунг назвао сопство (преводим ''селф'' са енглеског) је Христ. Да не улазим даље у конкретан архетип сад, наставимо о теми. Као што је инстинкт урођен физички трип, тако је архетип урођен психички трип и једнак је на колективном нивоу. И еским и африканац неће да покушају да дишу под водом. Исто тако, то се дешава на психичком плану. И ексим и африканац ће имати исти архетип. Архетип као ентитет је у подсвесном и садржи еволутивни упут људске расе самој себи, по вертикалној основи. Као што инстинкт није нешто што разматраш и једеш говна о њему, него га просто радиш, оно, излети ти нешто испред тебе, ти скочиш метар уназад, тако ни архетип као упут не можеш да разматраш на практичном нивоу. Не у смислу да не можеш да изучаваш архетипове, него у смислу да кад ти упут дође, кад ти подсвест пошаље архетип, треба да ''послушаш'', а не да се трипујеш. Као што кад ти дође упут од стране инстинкта, ти радиш то што ти је ''речено''. Дакле, ако нешто искочи испред тебе, ти ниси у фазону ''аха, искочило је нешто испред мене, то може бити опасност, боље да скочим уназад'' него скочи организам сам. Е сад, ту постоји једна ствар где се човек ујебо. А то је могућност тренинга. Боксери тренирају да не трепћу кад примају ударац, а то је инстинкт за очувањем вида. Они то могу да превазиђу. Модеран човек то ради са архетиповима, међутим, психички ''инстинкт'' је мало комплекснија ствар од физичког и ту долази до ујеба. Ако ти искулираш архетип, искулирао си себе, кратко речено. То доводи до неурозе. У том смислу квадрат каже да је човек напуштајући свој мод прихватања архетипова остао на милост и немилост подсвести. Јер подсвест боли курац да ли ти архетипове кулираш или не, она ти их шаље јер је то природно стање човека. Модеран човек, који хоће да их анализира, објашњава итд. креће да их се плаши, да размишља о њима, да их одбацује, а ништа од тога није могуће урадити. И онда долази до колективне неурозе јер човек ради практично оно што не може и за шта није дизајниран. Као што тај боксер, ако увек инсистира на томе да не трепће док му нешто иде ка очима, једном ћеш му убацити киселину на фацу, он неће да трепне и одоше очи у курац. Ти не знаш зашто си направио храм Мајци Земљи нпр. Али си га направио. И кул ти је цела та спика. И архетипови тако раде. Због нечег што твоја свест не уме да свари и из тог разлога објашњење те појаве остаје у подсвести (а зиповано се пројектује у свест као рецимо ''другари ајмо да правимо храм мајци земљи'') ти добијаш тако бланд упуте и пратиш их јер је то твоје природно стање. Свест не прича тим језиком, не зна због чега је то потребно и не треба да се петља са тим стварима. Ако узме да се петља, најебаћеш. Дакле, кад кренеш са ''што би ја правио храм, мрзи ме, ја сам човек академик, јебеш глупости, на крају крајева, које је рационално оправдање за ту потребу'', отишо си у курац и ту си практично постао играчка сопствене подсвести. Подсвест ће да настави да те упозорава (што и треба да ради), ти ћеш то да одбацујеш и целу ствар ћеш да анализираш са становишта свести (што нема везе са животом), кренућеш да се збуњујеш, да идеш у динајал и - битна тачка - да ТРАЖИШ. То није природно стање човека, већ неуроза. Поједностављен ниво тога је рецимо неки капиталиста који пазари стотине аутомобила (тиме ТРАЖИ то што не може да нађе), а опет је анксиозан и неуротичан и стално се пита који му је курац кад је ''све под контролом''. И онда креће ко сам ја шта сам ја јел треба живети овако или овако, јао не знам, зашто не знам, ко ће да ми каже, где је одговор, шта је бозон, колки је свемир, морам да знам, да нађем, да имам, то ће ме спасити аааааааааааааа. И наравно, ништа се не дешава, пошто су то бабе и жабе. Сви упути су већ у теби, само им не треба окренути леђа. Свака модерна јединка је у овом стању неурозе. И то је додат трип на проблем јер је то болесно стање, али га сви имају, па се често и не узима као болесно, него здраво за готово, као људска особина, а не болест. Примитивније заједнице немају овај проблем јер су и даље другари са својим архетиповима и подсвешћу. Јунг је, кад је већ зашао у тај трип, ишао код индијанаца да блеји. И интересантно је да су му једном приликом, док су седели и блејали (притом је јунг био у фазону ха види који сам цар и како умем да блејим а не ко неки јапи) рекли ''зашто је вама белцима фаца стално згрчена и стално гледате као да нешто тражите? Шта то тражите?''. БУМ хедшот:) Притом треба скапирати да тај индијанац није неки Шерлок или зајебани нолиџ лик, него просто није изгубио контакт са природним стањем хомо сапиенса и из те његове здраве перспективе, одмах се искрено зачудио и био у фазону да Јунгу нешто није добро, док је сам јунг био у трипу да је велики зен баја. Такође, та пријава није била метафорична или у неком просеравачком тону, лик је стварно био у фазону да белци нешто траже у сваком смислу те речи. Симплификовано - сви ти модерни уметнички трипови са дрогирањем, претеривањем и једењем гована заправо представљају једно батргање човека као врсте у ситуацији у којој се нашао, а не зна како да се бори са њом, а види да му евидентно није добро. И ти уметници проблем решавају на нивоу димензије која је сама проблем - свести, што јелте, не може. Ниче је прилично рано приметио то скретање људске расе у странпутицу и то искоментарисао у свом ''ја имам највећи курац на планети и зато причам овако шмекерски'' маниру - бог је мртав. Модерном човеку у модерном добу, какав је био Ниче, требала је нељудска перцепција да дође до таквог закључка, поготово што није имао Јунгове и Кембеле да му утабанају трип. Мени и даље није јасно који курац, али то су већ неке жешће метафизике у питању, анализа и каталогизација Ничеове интелигенције би била једнака томе да сад узму Др. Иги и Б3 да капирају Теслин начин размишљања. На пример, често се користи флоскула ''отуђеност од природе''. Ово је болно тачно, али се не може решити на нивоу свесног. Ми смо са природом повезани на начин који ми можемо само да, ај да кажем, осетимо, али не и схватимо свесно. А (модеран) човек баш оће и оће да СХВАТИ. И од тога нема ништа, наравно. Човек просто НИКАД неће моћи адекватно да објасни зашто и како човек када се одвоји од природе, условно речено, вене исто као биљка. Само што се то код биљке види јер је нобрејнер, а код човека није тај фазон. Јер то није КАТЕГОРИЈА која се објашњава рацијом. Рацио је елемент који је ИСПОД тога. Човек НИЈЕ ИСПОД тога, али човек није рацио, човек поседује рацио поред многих других елемената, капирам да ме пратиш кад то кажем. Као кад би неком рекао ''воли ме ал ногама''. Немогуће. Човек може да воли и човек поседује ноге, али ноге не могу да воле јер нису та категорија. Исто тако ''хајдемо да САЗНАМО зашто венемо ван природе'' има смисла колико и ''хајде да шутирамо мисао, прошли пут није успело, ал сад сам понео нове мизуно копачке''. лол сили хјуман, мисао не може да се шутира. Е, онда у коначној победи тог болесног стања, а која се десила отприлике тада, долазе уметници којима није добро и капирају да им сврха није да праве лијепе слике него да ТРАЖЕ, јер нису нормални, ко и сви остали. Е то ТРАЖЕЊЕ у уметности се манифестовало као ''ставио сам розе даску јер капирам да је под брате ово, а зид ово брате оно брате и све то''. Поента свести у релацији са подсвешћу је да ћути и ради и да се не пита, јер ако се запита, чак и да добије одговор, неће га разумети. А подсвест сигурно зна шта ради. Ви природњаци скапирајте то овако - замислимо да конфета има две димензије, ширину и дужину (има и малу трећу јелте, али симплификујемо на две). Да ли она разуме шта је висина? Не. Ако јој објасниш? Опет не. Њен свемир има ширину и дужину и она тако пузи по поду. И замислимо сад да та конфета удари у зид. Оће ли скапирати да је ударила у зид? Не. Јел може да закључи да је ударила у зид? Не. Али ако дође неки добри тродимензионални чика и каже ''ало конфето, скрени десно'', она ће да скрене десно и да иде поред зида, све у реду. Али ако креће да пита ''а чекај што десно?'', не може да добије одговор. Тродимензионални чика може да одговори и да каже ''зато што је право зид, то је висина, то је трећа димензија и удараш у зид и мораш да скренеш''. Међутим, јасно је да конфета може да гледа бело и опет ће да пита ''димензија шта? троди... шта?''. И ако не скрене десно гураће у зид и неће моћи ништа да уради и цркнуће од глади рецимо:) Јер она нема капацитет да ПОЈМИ, да ОСЕТИ трећу димензију. И зато треба да ћути и да не размишља о томе и да само послуша упут тродимензионалног чике и све ће бити кул. А у своје две димензије нек размишља колико год оће. Капирам да сте сконтали да је у овој причици конфета-свест, чикица-подсвест и ''скрени десно''- архетип. Ето, то би било жешће, жешће, рафинисано, зашто је модерни човек неуротичан и анксиозан нон стоп и зашто нон стоп тражи нешто, како би то реко чика индијанац. И зашто је у немилости подсвесног ''андерврлда''. У принципу није у немилости него овај упорно покушава да извршава своју улогу и да му даје упуте, међутим, човек их кулира и покушава да се испуни на неким другим местима, што је немогуће. Рационализација свега (другим речима ''освешћивање'') не може да се изведе јер је рацио један сииитан сииитан део човечије психе, па тако и начин рада тог ситног дела, одговара само њему. То што човек лаички изједначава ''ја'' са ''свест'' или ''свест'' са ''психа'', то је друга прича.

Е јебига, па моја кева ради цео живот, па је прочитала ја мислим све руске писце икад по сто пута, а мој ћале је прочитао све филозофије и психологије на свету по триста пута:) То је само мајндсет и приоритизација, рецимо, знам рибу која је ишла на посо, увече радила у кафићу и у исто време завршавала факс, јебига:) А ја сам те Јунгове и Ничее читао од рецимо неке петнаесте године (што не значи да сам ишта капираои десет година после, ал небитно, пракса:))) ), тако да се лако накупе ту десетине књига иако остајемо у домену те уже тематике. Мада јесте (горка) истина, да ако ти та тематика не заузима неки конкретан простор у животу (хоби, струка, интересовање), онда је малтене бесмислено читати нпр. Ничеа јер боље да си радио било шта друго за то време јер ништа ниси урадио - ево рл пример - долази ми ћале пре пар година (он воли рецимо Заратустру и увијек га радо чита, мислим да је то већ у питању троцифрен број, притом је то писање у свеске, по маргинама, вађење, памћење, дијаграми, хиљаде страна литературе других ликова О ничеу итд) са хепи фацом у фазону јеј онај тамо пасус, мислим да сам близу почињања скапиравања. Тако да Ниче је рупа без дна за занимацију. Притом је замка за млађани ум јер заиста лепо пише и јасно и просто можеш да га читаш као нормалну књигу где се дешавају ствари које се дешавају и да уопште не трагаш за алегоријом. И зато је Ниче омиљен код тинејџ ликова јер је бунџија, а заправо немају појма шта су прочитали. У питању су лејери и лејери алегорија и мисли, па кад си се изборио са пола лејера, извалиш да имаш деведесет година и да ћеш думреш сутра:) Ево рецимо једног лајтмотива у стрип форми, као што видите, прилично сведеног, али даје неки општи трип на целу ту ујдурму око човека и шта се десило лево од Албукеркија Продукт овога је много ствари, од слања сонде на Марс без претходног чишћења свог дворишта, па до неуротично-истраживачких фаза у уметности или идеологијама... Наравно, ово је јебига, много комплексна ствар сведена на два квадрата стрипа, без освртања на много битних индиректних аспеката и осталих неопходних ствари.

Зашто проблем, схвати то као архетип:) Напротив, требало би да ти тај инфо депроблематизује ту тему. У смислу да је то нешто заједничко сваком хомо сапиенсу. Није ти проблем то што имаш две ноге или што не можеш да летиш, зар не?