Потрудио сам да се приђем максимално коректан, отвореног ума за други исход, иако су шансе астрономски(!) мале, и то без чињенице да си ти, Двини, изрекао то. Зар је могуће да не видиш шта се управо десило у твојој перцепцији? Па овај ментални подвиг који си извео је прескок преко кањона Мораче користећи штап за пецање. Да, толико је невероватан. Шта да пишем даље? Нешто у свом, или маниру Драшка, да опишем систем испирачине мозга, његове покретаче и домаре из Србије који га редовно одржавају и побољшњавају? Не. И најлепше срочен опис може послужити као аргумент особи којој се указује на грешке у размишљању, јер их види као последицу своје (погрешне) представе. Проблем је у садржају те представе, за чије исправљање, ја само желим срећу и што мање последица. Или да Дулио опише психички механизам који стоји иза твог угла гледања? Ни то. Таква терапија је за прилике суочавања са својом неискреношћу.
Пружио бих савет, знам да је погрешно са моје стране што га делим без твог тражења, али почни са учењем српске историје, и последњих 2 века је више него довољно.
Пошто је у међувремену улетела гомила људи, можда нисам имао потреба да шаљем овај пост, али нека.