ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ (1939- 1945)
Други светски рат по свом обиму, ратним разарањима и људским жртвама, био је највећи сукоб у људској историји. Трајао је од 1. септембра 1939. године до 2. септембра 1945. године. После победе фашизма у Италији, нацизма у Немачкој и милитаризма - фашизма у Јапану, у тим землјама отпочеле су интензивне припреме за рат, велики реванш и нову поделу света. То је био тоталан рат, у коме није постојала разлика између фронта и позадине и избрисана је граница између војника на фронту и цивила. Променом начина и тактике ратовања дошло је до усавршавања многих техничких достигнућа, посебно авиона, носача авиона, подморница, тенкова, радара и најстрашнијег оружја - атомске бомбе. Фашистичке државе, у првом реду нацистичка Немачка, директно су биле одговорне за рат, јер су га изазвале и водиле својом освајачком политиком, геноцидима и масовним злочинима.
ПРВА ФАЗА РАТА (ОД СЕПТЕМБРА 1939. ДО ЈУНА 1941.)
Напад на Пољску - Спремна за ратне акције и у складу са својим освајачким плановима, Немачка је одлучно кренула према Пољској. У рано јутро, 1. септембра 1939. године, Немачка је извршила општи напад на Пољску, која се одмах обратила за помоћ Великој Британији и Француској. Истог дана у Великој Британији и Француској објављена је општа мобилизација, а Немачкој је упућен ултиматум, са захтевом да повуче своје јединице са пољске територије. Ултиматум је немачка влада одбила 2. септембра, а 3. септембра Велика Британија и Француска објавиле су рат Немачкој. Тако је почео Други светски рат.
Пољска је била брзо савладана, па је крајем септембра дошло до споразума Немачке и СССР-а о подели Пољске, по коме је СССР-у припала половина Пољске, као и балтичке земље Летонија, Литванија и Естонија, а 1940. године и Финска.
Офанзива у северозападној Европи - После слома Пољске завладало је релативно затишје, без већих војних операција, које је трајало до априла 1940. године, када је Немачка извршила нова освајања. Немачке трупе су у априлу 1940. заузеле Данску и Норвешку и одмах почеле припреме за велику офанзиву на Француску, највећег немачког противника у том тренутку и старог дужника из Првог светског рата. На западу је, 10. маја 1940. године, отпочела велика немачка офанзива, чији је главни удар ишао преко Ардена. Тако су немачке трупе заобишле француску утврђену Мажино линију.
Немачке армије муњебито су савладале одбрамбене системе Холандије и Белгије, и оне су убрзо капитулирале; Холандија 15. маја, а Белгија 28. маја. Крајем маја, немачке трупе су у области луке Данкерка опколиле 40 белгијских, британских и француских дивизија, али је, ипак, људство спашено евакуацијом преко Ламанша у Велику Британију. Немци потом отпочињу серију напада на југ и потпуно разбијају француску армију. Немачке оклопне дивизије 14. јуна победоносно улазе у Париз и битка за Француску тиме је била решена у корист Немачке. Велики војни успеси Немачких армија утицали су на фашистичку Италију да 10. маја 1940. године објави рат западним савезницима. Француски маршал Петен потписао је капитулацију Француске 22. јуна, на истом месту где је 1918. године Немачка потписала своју капитулацију у Првом светском рату.
Неколико дана касније француски генерал Шарл де Гол у Лондону образује Национални комитет слободних Француза, с циљем борбе против фашистичких сила. После слома Француске, Велика Британија, мада је остала сама у борби против фашистичких сила, одбила је Хитлеров предлог за склапање мира, којим је тражио да се признају дотадашња Немачка освајања. Хитлер је тада издао наређење да се припреми инвазија на Велику Британију.
Битка за Британију - Почетком августа 1940. године отпочело је немачко бомбардовање Велике Британије, а тиме и битка за Британију, која је трајала све до маја 1941. године. Немачки напади су били усмерени на градове, аеродроме, луке и друге војне и цивилне објекте, што је проузроковало многобројне људске жртве. Морал оних који су се бранили био је несаломив и бомбардовање из ваздуха није донело жељене резултате. Највеће заслуге за херојско држање војника имао је Винстон Черчил, који је израстао у хероја и националног јунака. Међутим, он је највеће заслуге за одбрану земље приписао храбрим пилотима британског ратног ваздухопловства (РАФ).
Коначно је 27. септембра 1940. године, потписан уговор о савезништву између Немачке, Италије и Јапана, познат као Тројни пакт. Овом пакту су до марта 1941. године приступиле Финска, Данска, Бугарска, Мађарска, Румунија, Словачка и Манџуко на Далеком истоку.
Улазак Италије у рат - Три дана пре уласка немачких трупа у Париз, 11. јуна 1940. године, Италија објављује рат Француској и Великој Британији. У исто време када је отпочела битка за Британију, фашистичка Италија започела је офанзиву у Африци. Током јула и августа 1940. године италијанске трупе успеле су да заузму дио Кеније, Судана и Сомалије. Војска Велике Британије је у децембру исте године прешла у контраофанзиву која је убрзо довела у питање и сам опстанак италијанских посада у Африци.
У Европи, још у октобру 1940. године, италијанске трупе отпочеле су инвазију на Грчку, али убрзо на овом ратишту доживљавају пораз. Велики неуспеси италијанске војске приморали су Немачку да интервенише на италијанским ратиштима.
Напад Немачке на СССР - После неуспешног напада на Велику Британију, Хитлер је одлучио да нападне СССР и да се обрачуна са својим главним идеолошким непријатељем. Раније припреман план носио је тајни назив "План Барбароса". Ратни планови заснивали су се на неспремности Црвене армије, јер је у Стаљиновим чисткама уништен најбољи кадар, више хиљада официра и очекивало се да ће рат трајати само до почетка зиме. Догађаји који су се десили у Југославији крајем марта 1941. године приморали су Хитлера да планирани напад на СССР одложи за око месец дана, да би се најпре обрачунао са Југославијом.
Напад на Совјетски савез почео је 22. јуна 1941. године и у њему су учествовале немачке, италијанске, финске, румунске и мађарске трупе, једна шпанска јединица и једна пуковнија из НДХ.
Тако је почела највећа војна операција у историји ратовања, а линија фронта била је дуга око 3.000 km. Немачке трупе, са 190 дивизија, вршиле су брзи клинасти продор у правцу Москве, Лењинграда и других градова. Совјетски фронт је пробијен на неколико места и силовитим ударима оклопно-механизованих јединица немачка војска је напредовала у свим правцима и освајала велика пространства, без значајног отпора. У брзом наступању на централном делу Источног фронта, главни циљ фашистичких армија био је освајање Москве. Црвена армија није успела да се консолидује, а немачке дивизије су незадрживо напредовале кроз Украјину према Москви. Средином новембра 1941. године немачке трупе приближиле су се Москви на око 30 km, али су наишле на жесток отпор. Уз огромне губитке, јачао је отпор на свим деловима ратишта, а совјетски војници чекали су свог највећег природног савезника - зиму. Патње и страдања грађана биле су велике и страшне. Свакодневно се умирало од глади и хладноће. Исто тако је и Лењинград остао неосвојен. Издржао је највећу блокаду у историји ратовања уз губитке од 1 милион жртава. Врховна команда Црвене армије донела је одлуку да се Москва брани по сваку цену, а за команданта централног фронта и одбране града постављен је генерал Жуков. У ноћи између 5. и 6. децембра 1941. године Црвена армија је прешла у контраофанзиву.и одбацила немачке јединице скоро 200 km. То је био први тежак пораз немачке армије у Другом светском рату у коме је Трећи рајх изгубио око 300 000 војника и официра.
Мит о непобедивости немачке армије био је разбијен. До краја зиме престале су борбе на свим деловима Источног фронта, а обе стране су распоређивале своје снаге за наредне године.
