Који панк синоћ. Нисам ни знао да је Madonna имала церт, то јест знао сам да треба да има, али не и који дан. Идемо другар и ја да циркамо и сад, у пивници нестало црног пива, јебем им матер баш. Шта ћемо, где ћемо, идемо на Калемгдан, да кваримо угођај заљубљеним паровима. Попели се изнад једне од оних кула стражара изнад Ушћа, кад нешто грувају неки флешеви као чује се нека музика, ал ' не можеш да извалиш шта је. Сетим се ја оји би то једино могући догађај требало да буде и ту креће хејт Madonnе, мада онако уполовачено пијан и бзвз, али хејт. Млади заљубљени парови полако беже од нас, ми задовољни настављамо да циркамо, кад чује се нека галама са десне стране. Ладно се сељанија окупила код победника да слуша концерт. Ок, јбг, можда немају паре за карту. Кад одједном цареви кренули да терају курац распалој Американки, значи прво се чује комешање, гласнији жагор, а онда хорски "Пролеће на моје раме слеће", да сам био ближе и могао да добацим конзерву, гађао бих их, који љаксеи.
А то ме подсети кад је другар водио жену на Santanu, али не на прави церт, него да гледају на видео биму. :)))) Цар. :)))