Луси (Lucy, 2014)
одакле, о, одакле да почнем своју причу пуну разочарања и изневерених очекивања, неузвраћених емоција, како да начнем бродоломну поему звану "Мој одлазак на најновијег Бесона"...
ех...
прво, Бесон је прешао зенит са 5тим елементом. ово сад је као да је на тродонима. неоригинално, празно, испразно и онда још испразније.
друго, ово... овај УРАДАК, траје једва преко 80 минута, са све шпицама спреда и отпозади.
треће, осим изнадпросечне јурњаве колима остала акција је конфекцијска.
четврто, осим акције, матором издрку није пало на памет да ИШТА стави у филм. не и одлучно НЕ је прдоња рекао свим филозофским аспектима овог филма, Скарлет је као на ударним дозама морфина цео филм, димензионалност тачно никаква, повезивање с њом никакво, Морган као лик наратор са рекламе, прича претанка па још тања, на моменте је нема.
пето, уметнички потези у сценографији и фотографији и монтажи су готово потпуно изостали, и Бесон НИ У КОМ СЛУЧАЈУ није оправдао своје име овим бедним изговором за филм.
нећу ни оцену да дам, толико сам љут.