па, колико је анахроно било причати о Слобици код формирања прве Коштуничине владе, јер је скапавао у казамату, толико је и сад смешно причати о Војиславу Четвртом, кад је и он на путу Слобине судбине. све је то само жалосни анахронизам, срачунат на политички тренутак.
за ове 4 године је СПС од партије мрака - јер је подржавао Коштуницу - постао у очима ДСа побратимска партија будућности, јер постоји нека шансица да подржи њих. али, сад је Шешељ у центру пажње. како ствари стоје, на следећим изборима, и СРС ће постати за ДС "озбиљна, велика партија са традицијом и угледом у народу", и као таква, потпуно прихватљива ДСу. помирење је процес, а не маркетиншки трик. за помирење је неопходно да они који су делили народ изгубе већину. онда морају да се мире и на силу, а на свеопшту радост кибицера.