IGRICA KAO KOKAIN!
Video-igrica „World of Warcraft" može izazvati zavisnost kao droga, pa su i u Srbiji zabeleženi ekstremni primeri: dečaci koji ne idu u školu, reže na roditelje i ne napuštaju svoje sobe
Igranje video-igrice „World of Warcraft" (WOW) može izazvati jednaku zavisnost kao kokain! To je zaključak studije o učešću ove igre u životima mladih, koju je uradila institucija „Švedska organizacija mladih", čije nalaze potvrđuje i naš psiholog Milan Radovanović.
U Srbiji 30.000 sajber-zavisnika
Smatra se da deset odsto svetske populacije koja koristi internet pati od nekog oblika zavisnosti. Prema nekim istraživanjima, kod nas je reč o dva-tri odsto korisnika, ali ne postoje precizni podaci koliko ljudi koristi internet u Srbiji. Radovanovićeva pretpostavka je da oko 30.000 građana Srbije ima neku vrstu sajber zavisnosti.
- Uvek sam povlačio paralelu između internet zavisnosti i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci - kaže Radovanović za Press nedelje naš prvi sajber psiholog.
- Imali smo slučajeve koji su bili toliko teški da su zahtevali hospitalizaciju. Kod momaka kod kojih je došlo do nevoljnog prekida upotrebe kompjutera izazvana je teška apstinencijalna kriza. Mi radimo kao savetovalište i ne možemo da primamo takve slučajeve. Sećam se da je jedan roditelj rekao za svoje dete: „Bolje bi bilo da je narkoman, bar bih imao gde da ga lečim". Sada već i u bolnicama leče internet zavisnike - svedoči Radovanović.
Ugroženo 10 miliona ljudi
Bilo je mnogo teških slučajeva. Jedan momak više od godinu dana nije izašao iz kuće zbog WOW-a. Drugi bukvalno mesecima nije izlazio iz sobe. To se završilo tako što je počeo da reži na roditelje.
- Oni nalaze alternativu u svetu igara, gde su dobri, najbolji, ali izgube kontakte s ljudima izvan sobe. Imao sam slučaj dečka koji je prestao da ide u školu, a skoro tri godine se nije čuo ni sa jednim drugarom - kaže Radovanović.
Ljudi se toliko navuku na WOW da postaju tzv. nolajferi (beživotni). Pravi život zamene igricom, jer ona ima toliko nivoa i zadataka da se često igra mesecima, pa i godinama. A u igri su gejmeri iz celog sveta, koji se međusobno takmiče, prave svoje čete, osvajaju teritorije, dobijaju zadatke...
I on je bio gejmer... Psiholog Milan Radovanović sada vodi savetovalište koje pomaže zavisnicima da se „skinu" sa igrica i interneta
- Kraj ne postoji i zato je igrica zarazna. Igra ima takozvane rejdove, bitke ili zadatke. Igrač preko dana mora osvajati poene, da bi učestvovao u rejdovima. Jedan moj pacijent je imao sve što njegov lik može imati i završio je sve zadatke koje je trebalo da izvrši. Ali, igra je takva da se jednom nedeljno resetuje, kada se dobijaju novi zadaci - svedoči psiholog.
Kriziraju i „fejsbukeri"
Poslednji podatak koji on ima je da WOW u svetu igra oko deset miliona ljudi, bez Kine. U Kini je najzastupljenije „farmovanje". To je kada igrači osvajaju nivoe i prave jak nalog koji posle prodaju. U Kini postoje firme koje se bave time, gde ljudi imaju radno vreme, a posao im je da igraju WOW. Prave lik i kada dostigne određeni nivo, prodaje se juzer i pasvord. Solidan nalog, koji se može napraviti za dva meseca igranja, košta oko 350 evra. Jedan Radovanovićev pacijent imao je „akaunt" koji vredi nekoliko hiljada evra. Pojavio se neki Arapin koji je hteo da ga kupi za 4.000 evra, a on nije hteo da ga proda, pošto je bio zavisnik.
Kompanija kao narko-diler
„Blizard", kompanija koja je osnovala WOW, ponaša se kao klasičan diler. Oni imaju takozvane ekspanzije, kada s vremena na vreme proširuju igru novim mapama i rasama ljudi. Nakon jedne ekspanzije odlučili su da povećaju broj igrača, iako im je samo ta ekspanzija za nekoliko dana donela dva miliona novih korisnika. Dali su vikend popust za sve bivše igrače. Svako ko je nekad imao nalog u WOW-u, ima mogućnost da ukuca svoju staru šifru i da igra. Kao kad diler uhvati narkomana koji se nekoliko meseci nije drogirao i kaže mu: „Stigla je nova roba, probaj". Igrači, inače, kupuju pripejd dopune na svaka tri meseca, što košta oko 40 dolara. „Blizard" zarađuje više para od bilo koje filmske industrije.
Kod nas se poslednjih meseci smanjio broj zavisnika od WOW-a. Od kada se pojavio „Fejsbuk", sve više ljudi se javlja za pomoć zbog njega. Sada je odnos „gejmera" i „fejbukera" izjednačen. Skoro svako ko koristi „Fejsbuk", a nije zavisnik, u jednom momentu prikazuje znake zavisnosti. Smatra se da je četiri do šest sati dnevno potrošeno na internet prvi oblik zavisnosti.
- Problem kod internet zavisnosti je što je ljudima koji se leče internet stalno dostupan, a najčešće im je i neophodan. Ako je nekom način života takav da mu ne treba internet, to je lako za lečenje. Međutim, mlađim ljudima će internet sigurno trebati u životu. To je mnogo nezgodno. Kako ograničiti upotrebu interneta na životne potrebe, a izbaciti igrice ili ono što okupira pacijenta - završava svoju priču ovaj sajber psiholog, ili kako su ga posle gostovanja u jednoj TV emisiji nazvali „zeldi psiholog koji zabranjuje deci da koriste kompjuter".
- Baš naprotiv. Kompjuter je neophodan. I ja sam bio gejmer, generacija sam koja je odrasla na video-igricama. Ali računar ne sme da nam promeni život - poručuje sajber psiholog.
Da cujem vase misljenje na ovu temu
