Iako su na oko pola poslednje epizode počele oči da mi suze zato što sam bio svestan da ima još 20ak minuta do kraja serije, i ja se slažem da je nekako sam kraj spakovan aljkavo i neubedljivo. Donov osmeh na kraju sam shvatio, kao i gore neki, da je shvatio da može da nađe način da potraži neki unutrašnji mir.
A za pesmu za Koka-Kolu nekako nisam mogao da nađem značenje. Šta god da pomislim da je to je nešto negativno, jer kokakolu više gledam kao negativnu stvar za ovaj svet.