O smoru; o, Smoru

[abohac]

Lebac, mladjani autor nam kroz svoju grandioznu pricu Celokosa i Tri Vektora stavlja do znanja da da bi se pisao kvalitetan smor ne treba iskustvo ni poznato ime vec samo talenat. Pravo remek delo najklasicnijeg hard smora.

Celokosa i tri besna vektora

Jednom davno u buducnosti, jednog lepog i suncanog vremenskog intervala delta t, u jednoj dalekoj ravni projektovala se Celokosa. U cijeloj vaseljeni pa i sire nitko od nje zadatcic nije umio bolje reSHIT. Zivela je Celokosa srecna kao razlomak sa imeniocem nula, bez sebi jednakog u citavoj vaseljeni, pa i sire. Jednoga dana je, resavajuci elementarni zadatcic sa primesama integrala, izvoda i trigonometrije sa galilejevom transformacijom koordinata, svoje prelepe, plave, prodorne okvire naocara, ispod kojih su bile corave oci, usmerila ka resenju i shvatila da je otkrila novu osu. Da, njen ceo 'ivotni san smestio se u taj elementarni zadacic. Jos nije stigla da se zacudi od zacu|enja, a vec se iznenadila. Shvatila je Celokosa u trenutku da je za to otkrice najzasluzniji njen verni kucni ljubimac koji joj se u snu prikazao. Jasuci na talasima, obuven u crvene cizme on joj je rekao da resi bas taj zadatcic. Liznuvsi svog omiljenog crva, Celokosa se bacila na projektovanje. I dok se zagonetci priblizavala kao hiperbola x-osi, njen crv je umirao od isparenja njenog poljupca kojega je pokusavao obrisati o obliznju skorelu slinu. Sestar pade. Celokose vise nije bilo u njenoj ravni. Projektovanje je bilo okncano... I dok je posmatrala vektore kakve jos do tada nije ni u snu videla, shvatila je da oko nje nema ni jednog izvora svetlosti koji bi bar delimicno bacio zrak na njenu uglacanu celu i osvetlio joj put. U daljini, kao kroz maglu, kroz maglu se nazirao stari zapusteni kruzni odsecak. Ona napravi dva, tri koraka pa se zaustavi da procita sta na tom zagonetnom odsecku pise. "Tri besna vektora" zabezeknuto procita Celokosa. To su bila ONA tri vektora- tata, mama i sin, o kojima je toliko slusala u skoroj buducnosti. Pazljivo zagledavsi vrata ona opazi natpis "Nijesmo kod kuce" i skrhana dugim nera|enjem zadataka ulete u odsecak i orobi vektore. Ali Cwe..., ovaj Djavo je dosao po svoje Celokosa nije vise mogla cekati i bacivsi na sto gomilu zbirki ona poce okretati listove i njene prelepe naocare dobise stari sjaj (iako su ispod njih i dalje bile corave oci). Sat, dva, tri ... prolazilo je vreme a ona je i dalje sa lakocom resavala zadatke. Posle treceg meseca rada, Celokosa shvati da bi se vektori mogli uskoro vratiti. Zgrabivsi debele zbirke ona krenu ka vratima, ali umor je savlada, jer ona je bila samo malo jaca od one sline o koju se i dalje cesao njen crv. Ona se polako isprojektova na sve tri ose, te posto je isprobala sva tri koordinatna sistema, leze i zaspade bas u sistemu malog vektorcica. Zacu se tutnjava, avaj, vektori su se vracali u odsecak. Zaprepascena mama-vektor rece: Neko je radio zadatke iz moje zbirke. Tata-vektor rece: Neko je radio zadatke i iz moje zbirke. Zacudi se i mali vektorcic. Pa predjose u dnevnu sobu da se i tamo malo cude. Sta, neko se projektovao na moju osu: rece mama. Isto ponovi i tata-vektor, a i sincic-vektorcic se opet zacudi. Ponovivsi isti proces i u spavacoj sobi, sincic u zviknu: MAAAAMAAA NEKA CORAVA VRECA GOVANA JOS SPAVA U MOM KOORDINATNOM SISTEMUUU!. Ovo vikanje probudi Celokosu i ona poce bezati. Bezala je brzo kao H-cestice na sobnoj temperaturi. Ona iskoci iz ose i polomi sestar. Osu prekrizi i pocepa papir. Znala je da su vektori suvise spori i da se ne mogu ni u snu projektovati u njenu ravan, ali ona se istinski bojala one corave vrece govana koju je zapazio deckic-vektorcic.

by Lebac

Edited January 11, 2006 by abohac

[Guest]

funkcije panično trče ulicom i viču da ide integral i redom svima jebe kevu, samo jedna kulira i puši pljugu. pitali je što ne beži a ona im kaže:

- boli me kurac, ja sam e na iks..

[Demian]

^^ megaprajsles :D

Zapusiti usta stotinama - jednom recenicom :)

[voodoo_]

funkcije panično trče ulicom i viču da ide integral i redom svima jebe kevu, samo jedna kulira i pu

[Duka.]

HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA

Odlican pricica.Ocekujem neku novu u skorije vreme

[byp_]

funkcije panično trče ulicom i viču da ide integral i redom svima jebe kevu, samo jedna kulira i pu

[Stator]

Ah sad ame podseti :)

lik1: Plavuse su konvergentne!

lik2: Kako to mislis?

lik1: pa monotone su i ogranicene

[voodoo_]

A da,

[abohac]

NESTASNA DEVOJCICA - NAIL-IN-THE-HEAD

Devojcica Urlih je bila jako nestasna. Ona je cesto zadavala probleme svojim komsijama. Ona bi svakog juta u 5 zvakala petarde u dvoristu zgrade. Komsije su,da je kazne, zabranili da ide kod zubara. Zato se ona naljutila i pobega od kuce. Sa sobom je devojcica Urlih samo ponela kutiju petardi od kojih je bila zavisna. I bezala je i bezala dok nije stigla do sume. Ona sede na jedan panj i zamisli se sta ce da radi. Mislila je dok nije pao mrak. Tada je odlucila da ide dublje u sumu da nadje hranu. I tako ona ugleda medu i resi da ga ubije. Jurila ga je i jurila, dok joj meda nije pobegao. Onda ona razmisli i osvrne se da nadje drugi plen. Ona ugleda zeca i uhvati ga. Onda rece: " AAAA! Dosta je meni bilo proje! Necete vi mene vise moci! Sada kada oderem ovoga zeca bicu nahranjena!" I devojcica Urlih potrca dalje u sumu. Trcala je i trcala dok se nije saplela o panj. Zec joj ispade i pobeze. Ona sva ljuta osvrne se oko sebe i ugleda drvosecu. Drvoseca je bio jako ljut zato sto je devojcica Urlih htela da ubje medu. I on izvadi ekser i nabije joj u glavu. I to je kraj ove jos jedne zanimljive i poucne price o devojcici koja je bila zavi- sna od petardi.

Hmmm.