SavKe Posted November 17, 2013 Report Share Posted November 17, 2013 Meni su te prve 2-3 decenije 20. veka u USA (u Njujorku pogotovo) prava ludnica od arhitekture, neverovatni megalomanski i gabarinti projekti, ali svi u još uvek klasičnim istorijskom stilovima, i onda je to sve premonumentalno izgledalo. Posle su došle moderna i art deco koji su tek krenuli da dominiraju koliko su dobra arhitektura, ali su se već videle očigledne crte savremene arhitekture. Quote У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. Радоје Домановић - "Страдија" 1902. - Link to comment Share on other sites More sharing options...
Popular Post ImbaQQ Posted November 18, 2013 Popular Post Report Share Posted November 18, 2013 (edited) Meni su te prve 2-3 decenije 20. veka u USA (u Njujorku pogotovo) prava ludnica od arhitekture, neverovatni megalomanski i gabarinti projekti, ali svi u još uvek klasičnim istorijskom stilovima, i onda je to sve premonumentalno izgledalo. Posle su došle moderna i art deco koji su tek krenuli da dominiraju koliko su dobra arhitektura, ali su se već videle očigledne crte savremene arhitekture. Klasicni istorijski stil je postojao samo u antickoj Grckoj a Rimljani su to kopirali i uprostili. U 14. veku Felipe Bruneleski razvija princip linearne perspektive i vraca principe grckih graditelja ponovo u arhitekturu (citaj - proporcije postaju glavna stvar) i time nastaje renesansa. Slede ga Djanbatista Alberti, Bramante i Paladio (ovaj je bio lud po pitanju proporcija). Sto se arhitekture tice, tu su jos bili i Leonardo, Mikelandjelo, Rafael sa nekim manjim brojem objekata, i jos par imena koja nisu toliko zvucna (samo su sledili ustaljene principe). A sa Barocijem Vinjolom renesansa prelazi u barok a iz baroka u manierizam i onda nesrecni rokoko u 17. veku. Posle toga dolazi internacionalni neoklasicizam koji se javlja sredinom 18. veka u Nemackoj kao odgovor tadasnje "svesti" i ponovo dolazi do kopiranja grka - Sinkel: narodno pozoriste u berlinu, altes muzej; Fon Klence: hram palim nemcima itd. iz nemacke odlazi u austriju i francusku a odatle u englesku (chiswick house je kopija vile rotonde od Paladija nastala 300 godina kasnije). A neoklasicizam dalje radja neogotiku i jos neke izrode od pokreta da bi tamo krajem 19og veka Dzeni, Saliven, Barnem, Rut i kompanija krenuli sa internacionalnim stilom cije je najzvucnije ime Frenk Lojd Rajt (najbolji arhitekta sveta i veka, ako izuzmemo japance :) ). Ova zgrada je internacionalni stil, nesto sto je prethodilo moderni koja pocinje tamo oko 1920 i neke, a internacionalni stil je tada i dalje jak. Tacnije, nikad se nije ni zavrsio. Partenon - arhetip, alfa i omega klasicnog stila. Woolworth - internacionalni stil sa primesama gotike (gotika = visoko, spicasto, gargojli, spodobe itd.) inace, moj licni stav je da je upravo gotika vrhunac arhitekture nakon anticke grcke. japan je posebna tema i treba da postoji u osnovnim i srednjim skolama kao obavezan predmet :) Sta si dobio iz Japana? -dvojku, mater joj jebem. my 2 cents :) Edited November 18, 2013 by ImbaQQ 3 Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Corey Posted November 18, 2013 Report Share Posted November 18, 2013 Добро, дај сад неке слике тих јапанских чудеса. Ја ћу да приложим исто једну, ова је за Дулета! Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ImbaQQ Posted November 18, 2013 Report Share Posted November 18, 2013 Katsura, Kyoto. Odnos prostorija unutar kuce, odnos kuce i dvorista, elemenata u dvoristu, pogledi, hortikultura na apsolutnom maksimumu, korisceni materijal, estetika... Gradjena je iz vise etapa, vremenskih slojeva, perioda. Bila je cak i zapustena da propadne, pa obnovljena. Gradnja je zapoceta tamo negde krajem 16. pocetkom 17. veka i radjena je u skoro pa savrsenom modularnom sistemu (ove "strunjace" sto vidite na podu). U Evropi modularni sistem postaje popularan tek sa Korbizjeom i to u 20. veku NAKON sto je taj isti Korbizje posetio i proucio ovu kucu. Postoji jos jedna jako bitna stvar u razlici izmedju Japana i ostatka sveta a to je sto oni dosta koriste drvo (99%) u izgradnji svojih domova, a drvo je najbolji materijal od kojeg moze da se pravi prostor za zivot - da ne ulazimo u termotehnicka i mehanicka svojstva/cenu; i kako drvo deluje psihicki na coveka. Takodje, Rajt je proveo dosta vremena u Japanu izacavajuci njihove principe. Pogledajte samo Taliesin West. Ali on je bio lud sa jedne druge strane a to je poznavanje mehanike materijala koje je dovodio do 110% svojih mogucnosti. Znao je statiku bolje od samih staticara koji su govorili kako njegovi projekti ne mogu biti stabilni itd. Njegov Imperial hotel u Japanu je jedini objekat tog gabarita koji je preziveo neki uzasan zemljotres, valjda preko 7 rihtera, i tada je dobio neko zajebano priznanje od Japana za svoja dostignuca u arhitekturi. Mislim da mozemo dosta da naucimo od japanaca, kao i od svake druge nacije sto mozes da naucis po nesto, i to treba iskoristiti. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.