Ivo Andric

[Dule_smor]

Sad ce Bole da kaze kako topiku nije ovde mesto, al nebitno:)...na danasnji dan pre 50 godina je urucena Nobelova nagrada do sada nasem jedinom nobelovcu

[Corey]

Андрићу у част

Сутра се обележава 50 година од доделе Нобелове награде нашем великом писцу

Са уручења Нобелове награде, Стокхолм, 10. децембар 1961.

Непосредно уочи доношења одлуке Нобеловог комитета о лауреату из области књижевности за 1961. годину, водећа шведска издавачка кућа „Алберт Бонијерс” објављује Андрићев роман „На Дрини ћуприја”. Крајем октобра исте године Иво Андрић бива обавештен да је управо он добитник овог, за писце најпрестижнијег признања. У Стокхолм одлази 5. децембра у друштву супруге Милице, а награду добија 10. децембра, у раскошној дворани Концертне палате Шведске академије. Тачно 50 година касније, на исти дан, али у Београду, сутра у 18 сати, на платоу код споменика на Андрићевом венцу, Музеј града Београда, отварањем три изложбе у три оближња галеријска простора, обележава овај јубилеј. У Андрићевом Спомен-музеју отвара се „Мој прозор у књигу”, у галерији „Нова” биће представљен „Иво Андрић писац и/или дипломата”, док ће у галерији „Озон-3” посетиоци имати прилике да виде поставку „Задржани погледи – Андрић, свет слике и пријатељи”.

Централна свечаност заказана је за 20 сати у Југословенској кинотеци (Узун Миркова 1), под називом „Лауреату у част”.

Човека који је Нобела заслужио у конкуренцији са величинама, као што су енглески писци Лоренс Дарел и Грејем Грин, Американац Џон Стајнбек и Италијан Алберто Моравија, који је сматрао да о највећим и најтежим стварима свог живота нико не воли да говори, а да уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт („Аска и вук”), публика ће моћи да упозна на неколико начина.

Увид у један, за већину скривени део Андрићеве личности – приватни свет његовог пријатељствовања са уметницима који су стварали свет слике – моћи ће да се стекне на поставци у галерији „Озон”, кроз ликовна дела која је Андрић током живота чувао у свом дому (слике и скулптуре). О томе прича мр Нада Сеферовић, кустоскиња Музеја града Београда:

– Реч је о ствараоцима који су оставили дубок траг у развоју наше уметности, као што су, да набројимо само неке, Стојан Аралица, Сретен Стојановић, Игњат Јоб, Миленко Шербан, Мило Милуновић, Петар Лубарда, Лиза Крижанић, Коста Хакман, Никола Граовац, Недељко Гвозденовић, Зуко Џумхур, или Пеђа Милосављевић. Сви су, на неки начин, били у пријатељским односима са њим и о раду многих писао је критике. Постоје и његова два текста о Гоји, која су настала тридесетих година прошлог века, када је био на служби у Мадриду, где је изложбом у Праду обележавана стогодишњица од Гојине смрти, каже наша саговорница и додаје:

– Већина нас, када мисли о Андрићу, пре свега мисли о њему као о књижевнику, па потом као дипломати. Као човек са веома развијеном визуелном културом, Андрић је био у другом плану, а управо у том смислу био је веома напредан. После Другог светског рата говорио је, рецимо, о модерној уметности и тешкоћама њене рецепције у друштву. Његови погледи били су веома еманциповани.

Тако у делу „Знакови поред пута”, у одломку који ће се наћи на изложби, Андрић пише: „Не треба да нас уплаше нови облици у уметности, не смемо допустити себи да будемо нетрпељиви према њима само зато што су нови. Те новине ничу око нас свуда и у свему, и онда када више не ничу у нама и кад, прешавши доба цветања и младости, не осећамо потребу за њима.”

Када је реч о поставци у галерији „Нова”, у фокусу ауторке Татјане Корићанац је Андрићев стваралачки и професионални ангажман, па ће се на 20 паноа наћи панораме градова у којима је Андрић као дипломата био, употпуњене сликама из приватног живота, документима и личним предметима. На трећој изложби, у Спомен-музеју, Жељка Мићановић Миљковић, ликовни уметник и графички дизајнер, кроз макете књига инспирисане Андрићевим делима, понудиће свој интимни доживљај стваралаштва нашег великог писца.

М. Димитријевић

објављено: 09.12.2011.

http://www.politika....-u-cast.sr.html