posto vidim da ipak ima ljudi koji ovo citaju, evo jos jednog teksta, nadam se da ce vam se svideti:)
SISTERSHIPS
Evo jos jedne zanimljive price iz Drugog svetskog rata. Ovoga puta nisu u pitanju brodovi koji su izdrzali atomske probe, ni brod sa 9 zivota. Radi se o dva posebna broda, cije su sudbine bile isprepletane tokom citave njihove karijere. Cim ja pisem ovaj tekst vec mozete da pretpostavite da se radi o japanskim brodovima. Ali ako mislite da su to neki od slavnih i relativno poznatih brodova, varate se. Ne, nisu u pitanju Yamato i Musashi, dva najveca battleshipa ikada napravljena. Nisu u pitanju ni Shokaku i Zuikaku, dva najbolja japanska nosaca aviona i mozda najbolji nosaci aviona za vreme rata. Za ova dva broda je culo veoma malo ljudi. To nisu brodovi cija je sluzba bila previse zanimljiva, niti su se proslavili u nekoj bici. Oni cak nisu ni ucestvovali ni u jednoj pravoj pomorskoj borbi sve do svoje poslednje misije. Prica o njima je veoma stara, pocinje mnogo pre Drugog svetskog rata. U pitanju su japanski battleshipovi Fuso i Yamashiro. Pa da vidimo zbog cega su ovi brodovi toliko posebni da bi zasluzili paznju.
Izgradnja ova dva broda je pocela jos pre Prvog svetskog rata, davne 1912. godine. Fuso klasa su bila prva dva battleshipa koja su potpuno konstruisana i napravljena u Japanu. Prethodna klasa, Kongo, je bila napravljena po britanskim nacrtima borbenih brodova. Izgradnja Fusa je zavrsena 1915., a Yamashira 1917. godine. Proizvodjac je bio Yokosuka Naval Arsenal. To su bili prvi brodovi na svetu sa 12 topova kalibra 14 inca (356mm). Njihove kupole sa glavnim topovima su bile postavljene u neobicnom 2-1-1-2 rasporedu (vidi sliku). Njihova duzina je bila 213 metara, sirina 30.6, a gaz 9.7 metara. Prednji oklop je bio debljine 12 inca. Pun deplasman im je iznosio skoro 40000 tona. Postizali su brzinu od 23 cvora, i imali radijus od 15000 kilometara. U vreme kada su napravljeni ovo su bili najbolji brodovi na svetu. Ali nazalost, to im nece biti od pomoci 30 godina kasnije, na njihovom poslednjem zajednickom putovanju.
Fuso i Yamashiro nisu ucestvovali u Prvom svetskom ratu. Izmedju dva rata brodovi su modernizovani. Poboljsan je oklop, dodati katapulti za izvidjacke avione i zamenjeni glavni motori tako da su sada razvijali 75000 konjskih snaga i postizali brzinu od 25 cvorova. Takodje modifikovani su i komandni tornjevi, posebno kod Yamashira. Ovaj brod je bio karakteristican upravo po svojoj gracioznoj superstrukturi komandnog tornja u obliku pagode. Njena najvisa tacka se nalazila 65 metara iznad nivoa vode i bila je prepoznatljiva iz velike daljine. Ovaj visoki komandni toranj (verovatno najvisi od svih brodova, ukljucujuci i Yamato) je davao posebnu lepotu Yamashiru. Ova dva broda su u skoro svojoj celoj sluzbi bila rasporednjena u istoj borbenoj grupaciji. Ali skoro da nisu ucestvovali ni u jednoj borbi, ako se izuzme par napada americkih podmornica. Bez obzira na sva poboljsanja ovo su bili jedni od najstarijih brodova u japanskoj carskoj mornarici i nisu bili toliko bitni u eri kada su nosaci aviona preuzeli primat. Ali oni ce ipak ostati zapamceni po svojoj poslednjoj misiji u bici kod zaliva Lejte. I to ne po nekom uspehu koji su postigli, vec po nacinu na koji su isprepletanih sudbina i pomesanih identiteta otisli na dno mora.
Druga polovina 1944. godine. Japanci vec uveliko gube rat na svim frontovima. Gvadalkanal, Rabaul, Tarawa, Truk, Guam, Sajpan, sve su to strateski bitna ostrva na Pacifiku koja su izgubili u poslednje dve godine. Ali mnogo bitnije od toga je da su izgubili skoro sve svoje nosace aviona. Ucesnici cuvenog napada na Perl Harbor Akagi, Shokaku, Kaga, Hirju i Sorju sada leze na dnu mora. Jedini preostali nosac aviona je Zuikaku. Japanci grcevito prave jos par nosaca aviona, ali njihova privreda ne moze vise da podnese ogromni teret rata i nedostatak sirovina. Za to vreme americka privreda se zahuktala do svog maksimuma, njihova flota vec broji desetine nosaca aviona. Slavni dani najjace mornarice na svetu su prosli.
Sledeca stanica u americkoj ofanzivi na Pacifiku su Filipini. Dve i po godine ranije americka vojska na celu sa generalom Mekarturom se sramotno povukla odatle pred japanskom vojskom. Sada je Mekartur resio da naplati dug. Amerikanci su skupili do tada najvecu invazionu flotu u istoriji. Mnogi misle da je iskrcavanje u Normandiji bila najveca invazija svih vremena. Ali kada se uporedi sa nekim amfibijskim operacijama na Pacifiku (pre svega Okinawa) vidi se da to nije tacno. Americka flota kod Filipina je brojala 8 fleet carriera, 8 light carriera, 18 escort carriera, 12 battleshipova, 24 cruisera 140 destroyera. Ukupno su raspolagali sa oko 1500 aviona. Invazione trupe su brojale preko 200000 vojnika. Sa druge strane japansku flotu su sacinjavali samo jedan fleet carrier (gore pomenuti Zuikaku), 3 light carriera, 9 battleshipova, 20 cruisera i 35 destroyera. Imali su oko 300 aviona (ukljucujuci i one na zemlji) i preko 50000 kopnenih trupa u zalivu Lejte. Bitka u zalivu Lejte se smatra jednom od najvecih pomorskih bitaka u istoriji.
Ali da ne duzimo pricu i ne objasnjavamo celu kampanju oko Filipina. Evo samo ukratko planova. Amerikanci planiraju da se iskcaju u zalivu Lejte i da sa te strateske pozicije osvoje ostatak Filipina. Japanska flota pokusava da spreci to iskrcavanje, ali zna da ne moze direktno da se sukobi sa daleko nadmocnijom americkom flotom. Vice admiral Kurita predlaze podelu japanske flote na tri dela. Admiral Ozawa sa jednim nosacem aviona, tri laka nosaca aviona i pratecim razaracima treba da prodje sa severa Filipina i tako namami glavninu americke flote pod komandom admirala Holsija. Za to vreme centralna grupa u kojoj nije bilo nosaca aviona pod komandom Kurite je trebalo da doplovi do nebranjenog zaliva Lejte i bombarduje americke trupe koje su se iskrcavale. Ali nas ne zanimaju ove dve grupe, vec juzna japanska grupa pod komandom vice admirala Nishimure. Upravo u ovoj floti su se nalazila dva sestrinska broda, Fuso i Yamashiro. Njihov zadatak je takodje bio da se probiju do zaliva Lejte kroz Surigao moreuz (vidi mapu) i pomognu Kuritinoj centralnoj grupi. Pored Fusa i Yamashira u Nishimurinoj floti su bili jos heavy cruiser Mogami i 4 destroyera. Njih je pratila i flota vice admirala Shime u kojoj su bili heavy cruiseri Nachi i Ashigara, jedan light cruiser i 7 destroyera. Ali Shimina flota je kasnila i zbog nedostatka radio komunikacije nije ucestvovala u ovom sukobu. U pocetku Nishimura nije znao da ga sa druge strane Surigao tesnaca ceka sedma americka flota pod komandom kontraadmirala Dzesija Oldendorfa. Nju su je cinilo 6 battleshipova (Mississippi, West Wirginia, Maryland, Tennessee, California, Pennsylvania), 4 heavy i 4 light cruisera, 29 destroyera i 39 torpednih camaca. Da stvar bude gora po Japance americka flota se nalazila u idealnoj T poziciji pod uglom od 90 stepeni tako da je mogla da puca iz svih topova. Evo kako je poslednja bitka bojnih brodova u istoriji izgledala iz perspektive dva najstarija battleshipa u Drugom svetskom ratu.
Juzna grupa vice admirala Nishimure je 22. oktobra 1944. krenula iz Bruneja prama zalivu Lejte. Usput su ih par puta napale americke podmornice i avioni, ali ni priblizno tako zestoko kao Kuritinu centralnu flotu (24. oktobra je potopljen Musashi). Osteceni su par razaraca i Fuso koji je pretrpeo jedan direktan pogodak dive bombera, ali to nije mnogo uticalo na borbenu gotovost. Oko podneva izvidjacki avion sa Mogamija je potvrdio snagu americke flote koja ih ceka u tesnacu Surigao. Ali Nishimura je nastavio dalje bez obzira sto je znao da ima vrlo male sanse u predstojecem okrsaju. Zbog radio tisine on nije znao dokle je stigla Kuritina flota, ali je pretpostavljao da ce njegovo forsiranje olaksati situaciju Kuriti. O predstojecoj bici ne postoji mnogo podataka, zbog veoma malog broja prezivelih. Ova verzija je verovatno najbliza istini, posto je delimicno potvrdjena i sa americke strane. Ali mnoge nedoumice ostaju, kao sto ce se videti u prici.
Bitka u Surigao moreuzu pocinje u dva sata posle ponoci 25. oktobra. Inace vremenski uslovi su bili veoma losi, padala je kisha i vidljivost je bila mala. To je izmedju ostalog dovelo do niza zabuna koje ce doprineti fijasku japanske flote. Prvi u borbenoj liniji su bila 4 razaraca (Shigure, Asagumo, Yamagumo, Michishio) pratio ih je flagship Yamashiro, dok su iza njega isli Fuso i krstarica Mogami. Ono sto Nishimura nije znao je da se sa njegovih bokova vrebaju torpedni camci i razaraci. Prvo su napali torpedni camci, ali oni nisu bili uspesni. U 2:50, odnosno 3:00 americki razaraci sa desnog i levog boka japanske flote su lansirali torpeda. Nishimura je bukvalno prolazio kroz shpalir neprijateljskih brodova koji su ga napadali. Fuso je pogodjen sa dva torpeda i usporio tako da se sada Mogami nalazio iza Yamashira. Damage control timovi na Fusu su se grcevito borili da ugase vatru i osposobe brod. Izmedju 3:10 i 3:20 stigao je drugi talas americkih torpeda. Pogodjeni su Yamashiro i 3 razaraca, od kojih je jedan odmah potonuo, a drugi je potpuno izbacen iz stroja. Yamashiro, Mogami i Shigure nastavljaju dalje.
U 3:30 Nishimura prvi put prekida radio tisinu i salje sledecu poruku vice admiralu Kuriti. “Neprijateljski razaraci i torpedni camci rasporedjeni sa obe strane ulaza u Surigao moreuz. 2 nasa razaraca pogodjena i van kontrole, Yamashiro primio jedan pogodak torpeda, ali neostecenih borbenih sposobnosti.” Nishimura nigde ne pominje pogodjeni Fuso. Naime, doslo je do zabune, jer Yamashiro nije primetio kada je Fuso ispao iz formacije. Da stvar bude jos gora, ostatak japanske flote misli da je Yamashiro brod koji je ispao iz poretka i jedan razarac krece nazad da ga trazi. Nishimura koji je na Yamashiru sve vreme misli da ga Fuso prati par kilometara iza. To je u stvari bila senka heavy cruisera Mogami. Ovakve greske nisu bile neuobicajne, s obzirom na slicnu velicinu brodova. Tesko osteceni Fuso se povlacio na jug pokusavajuci da izadje na kraj sa vatrom koja se priblizavala skladistima municije. Uskoro jos jedan talas torpeda pogadja Yamashiro i Mogami. Yamashiro usporava na 10 cvorova, ali Nishimura naredjuje Mogamiju da sam nastavi dalje. Posle samo nekoliko minuta Yamashiro opet postize 20 cvorova i krece napred. Sledeci talas americkih razaraca je oteran vatrom sa Yamashira i Mogamija. Za to vreme zbunjeni japanski razarac Shigure je pomesao identitet Fusa i Yamashira. Njen kapetan “hailuje” Yamashiro sve vreme, misleci da je to Fuso. Da stvar bude jos gora, Yamashiro ovo shvata kao razgovor izmedju Fusa i Shigurea i znak da ga oba broda prate. Medjutim u narednih 10 minuta dogodice se rasplet ove neobicne price.
U 3:50 americka linija od 6 battleshipova i 8 cruisera koja je “presla T” japanskoj floti (od koje su ostali samo Yamashiro i Mogami) otvara vatru. U 3:52 desavaju se dve verovatno povezane stvari. Yamashiro usporava na 12 covrova i malo skrece na istok. U isto vreme Nishimura salje direktnu poruku Fusu trazeci da ga ovaj obavesti o svoj brzini kretanja. Ocigledno da je Nishimura konacno primetio da Fuso nije u borbenoj formaciji. Lako je zamisliti Nishimuru koji sa Yamashirom ulece u vatru 14 kapitalnih brodova i staje da saceka svoj sestrinski brod. Ali nazalost on nije primetio veliku eksploziju na horizontu samo par minuta pre toga. Na oko 10 milja odatle ranjeni Fuso koji se povlacio je eksplodirao na dva dela. Neki izvori navode da je to u stvari bio Yamashiro. Ali gore navedeni podaci govore u prilog tome da je Yamashiro bio brod koji je nastavio dalje, a Fuso eksplodirao pri povlacenju. Ne dobivsi odgovor od Fusa, niti od vice admirala Shime (koji se sa svojim delom flote nalazio nekih 40 milja juzno), Nishimura okrece Yamashira i nastavlja sam na sever pravo na americku flotu. Jedini brod koji ga prati je heavy cruiser Mogami.
Boz obzira na nemogucu poziciju Yamashiro nastavlja napred. Americki brodovi u T poziciji pucaju iz svih svojih topova kalibra 406mm. Yamashiro puca samo iz prednje 2 kupole. Ali s obzirom da su kupole 4,5 i 6 vec ranije onesposobljene on koristi 2/3 svojih raspolozivih glavnih topova kalibra 356mm. Zbog T polozaja u odnosu na americku flotu Yamashiro zadrzava uzak profil tako otezavajuci da bude pogodjen. I pored toga on prima mnoge direktne pogotke. U 4:00 Yamashiro je vec ceo u plamenu, ali nastavlja da puca. Da stvar bude gora americki razaraci sa bokova nastavljaju da ga torpeduju. Odjednom brod se skoro zaustavlja na par minuta verovatno zbog pogotka torpeda. Ali svega minut posle americka paljba potpuno prestaje. Japanci su sigurno pomisili da je u pitanju neki “divine intervention”. To je verovatno zbog toga sto je kontraadmiral Oldendorf naredio obustavu paljbe zbog izvestaja da su pogadjali sopstvene brodove. Tesko osteceni Yamashiro koristi ovu priliku i nekako uspeva da se pokrene brzinom od 16 cvorova i krene povlacenje na jug.
Ali Yamashiru je izgleda bilo sudjeno da i na tom poslednjem putovanju prati svoju sestru Fuso. Samo nekoliko minuta posle pocetka povlacenja jos dva torpeda pogadjaju brod koji se zaustavlja i pocinje da se naginje. Posle nekoliko minuta kada je nagib dostigao skoro 45 stepeni, Nishimura i Kapetan broda Shinoda nevoljno daju naredjenje o napustanju broda. U 4:19 Yamashiro tone na dno zajedno svojim kapetanom i admiralom Nishimurom i preko 1400 clanova posade. Prezivele su kasnije pobili americki razaraci. Ukupno je prezivelo samo 10 clanova posade Yamashira. Sa Fusa nije bilo nijednog prezivelog. Zato je razumljivo zasto je ova prica obavijena misterijom i nema sigurnih podataka o bici.Da ironija bude veca vice admiral Shima posto je prosao porod zapaljenih ostataka Fusa, salje poruku Nishimuri da je stigao na mesto bitke. Ali suvise kasno, samo minut posle toga Yamashiro tone. Shimin flagship heavy crusier Nachi lose procenjuje brzinu ostecenog Mogamija koji se povlaci i sudara se sa njim. Sledeceg dana ujutro americka potera stize Mogami i par razaraca koji ga prate i potapa ih. Shimina flota je takodje ostecena, ali on upeva da se povuce sa samo par ostecenih brodova.
Sudbina Fusa je jos manje jasna. Sta se tacno desilo sa brodom posto se posle pogodaka torpeda izdvojio iz formacije i poceo da se povlaci? Sta je uzrok njegove eksplozije i gde je tacno potponuo? Odgovori na ova pitanja ni dan danas nisu sigurni. S obzirom da sa Fusa nije bilo prezivelih rekonstrukcija ove price je bila malo teza. Sa sigurnoscu se zna da je Fuso posle prvih pogodaka torpeda u 3:09 usporio na 12 cvorova i da ga je Mogami pretekao. Posle toga on se izdvojio iz formacije i jos vise usporio. Verovatno su se tada borili da ocuvaju rad motora i sprece sirenje pozara. Ali izgleda da je steta bila veca nego sto se na prvi pogled cinilo pa je kapetan Ban Masami naredio okret i povlacenje Fusa na jug. U 3:38 cule su se tri eksplozije sa Fusa, ali je brod nastavio da napreduje na jug. Konacno u 3:45 cuje se strahovita eksplozija i Fuso se raspada na dva dela. Ali ovo nije kraj starog broda. Dva dela nastavljaju da gore i plutaju na povrsini vode. Ovo nije toliko neobicno, jer se i ranije desavale slicne stvari sa olupinama. Ali ono sto jeste neobicno je da je krmeni deo broda nastavio da se krece. Ovo su potvrdjeno iz vise izvora sa americke i japanske strane. Vidjene su dve olupine koje gore na mestu gde je Fuso eksplodirao. U 5:32 na pramcani deo nailazi americka potera. Oni otvaraju vatru i potapaju gorucu olupinu. Par kilometara jugoistocno odatle osteceni razarac Asagumo prilazi gorucem krmenom delu Fusa. Da li je pokusavao da spase prezivele ili je i sam bio onesposobljen nikada necemo saznati, jer Asaguma u 6:40 potapaju americka torpeda. Nekoliko minuta posle toga krmeni deo Fusa u plamenu tone. Sudbina mornara sa Fusa takodje ostaje misterija. Da li su pokusavali da krmeni deo nekako uprave prema obali ili da predju na razarac Asagumo? Niko nije preziveo da isprica ovu pricu. Potonuli pramac i krma Fusa danas leze na morskom dnu preko 2000 metara udaljeni jedan od drugog. Ukupno je poginulo preko 4000 ljudi, a jedini japanski brod koji je preziveo ovu bitku je bio razarac Shigure. Amerikanci su izgubili samo jedan razarac. Sa Yamashira je prezivelo samo 10 ljudi.
I za kraj jedna zanimljivost. Ova bitka se desila na godisnjicu bitke kod Balaklave u Krimskom ratu u 19. veku. To je jedan od poslednjih jurisa konjice u istoriji, kada su engleske trupe napale pet puta brojno nadmocnije ruske. Ovaj “Charge of the light brigade” se ne razlikuje mnogo od Nishimurinog, ali je bio podjednako uzaludan. Iako je znao da je neprijatelj mnogo nadmocniji, Nishimura je nastavio napred znajuci da mora da veze americku flotu kako bi Kurita napao zaliv Lejte. Ali nazalost ova zrtva je bila uzaludna zbog Kuritine kontraverzne odluke da se povuce iz bitke. Ovo je i jedna od poslednjih pomorskih bitaka i jedina bitka u Drugom svetskom ratu u kojoj je jedan battleship potopio drugog. To je takodje poslednja bitka u kojoj se jedna flota nasla u T poziciji u odnosu na drugu (mada je o tom trenutku japanska flota vec bila desetkovana i sastojala se samo od Yamashira i Mogamija). Fuso i Yamashiro ce zauvek ostati zapamceni i to ne samo zbog svoje hrabre zrtve i nacina na koji su zajedno potopljeni vec i kao jedni od najlepsih brodova svih vremena i poslednji old school battleshipovi.
Kampanja oko zaliva Lejte.
Bitka u moreuzu Surigao.
Sema Fusa.
Sema Yamashira.
Fuso.
Yamashiro.
Sisterships.
