Pa da zavrsimo sa balkanskim ratistima u Prvom svetskom ratu.Za kraj nesto o vojnickom groblju u Solunu, Zejtinliku.Kasnije cemo pricati o drugim frontovima i najznacajnijim bitkama.Potrudicu se da obradim Tanenbersku bitku i Brusilovljevu ofanzivu sa istocnog fronta, bitke kod Some, Marne, Ipra i Verduna i cuvenu bitku kod Pashendala na zapadnom frontu, zatim najvecu pomorsku bitku svih vremena, bitku kod Jitlanda i cuveno iskrcavanje na Galipolju.
Po zavrsetku rata na inicijativu srpskih ratnickih udruzenja i po naredjenju kralja Aleksandra donesena je odluka da se izgradi srpsko vojnicko groblje na Zejtinliku.Posmrtni ostaci vojnika koji su bili sahranjivani na samom frontu su ekshumirani i preneti u Solun.Grcka je poklonila deo zemljista u centru grada.I ostale saveznicke zemlje su postupile isto, tako da se sada na Zejtinliku pored srpskog nalaze i francusko, britansko, rusko i italijansko vojno groblje.
Na konkursu 1926. je usvojen idejni projekat arhitekte Aleksandra Vasica.Radovi su poceli 1933. i zavrseni su 1936.U sredisnjem delu groblja izgradjen je mauzolej sa kupolom.Ispod njega nalazi se kripta sa posmrtnim ostacima, a okolo je deset placeva sa grobnim mestima.Sav gradjevinski materijal dopremljen je iz Srbije.Chempresi koji su posadjeni na groblju poticu sa Atosa iz rasadnika manastira Hilandara. Zidovi u unutrasnjosti kapele zivopisani su u maniru Moravske slikarske skole sa motivima i ornamentima iz manastira Manasije.Po monumentalnosti i arhitekstonsko-umetnickoj izvedbi Srpsko vojnicko groblje predstavlja nas najoriginalniji i najlepsi spomenik u inostranstvu. Mauzolej je gradjen u srpskovizantijskom, modernizovanom stilu. Na prednjoj strani fasade u mozaiku je uradjena ikona Svetog arhangela Mihaila, patrona pravednih ratnika, po motivu svecheve ikone u manastiru Manasija.Ispod mozaika uklesani su na mermernoj ploci stihovi Vojislava Ilica Mladjeg:
Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!
Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja prošo,
I čiji su borci, divljenja dostojni.
Padali od zrna, od gladi i žeđi,
Raspinjanji na krst, na Golgote visu,
Ali čvrstu veru u pobedu krajnju,
Nikad, ni za časak, izgubili nisu…
Prvi cuvar groblja bio je Savo Mihailovic, koji je bio na celu ekipe koja je ekshumirala stara vojnicka groblja po planinama i dopremala posmrtne ostatke na Zejtinlik.Tradiciju cuvara groblja jos odrzavaju njegovi potomci.Na Srpskom vojnickom groblju sahranjeno je preko 7500 vojnika.
U produzetku srpskog groblja nalazi se rusko groblje.Na njemu je sahranjeno oko 500 ruskih dobrovoljaca koji su poginuli na Solunskom frontu.
Na italijanskom groblju je sahranjeno oko 3500 vojnika.Na groblju se nalazi i kapela napravljena od belog mermera koji je dopremljen iz Italije.
Na francuskom groblju sahranjeno je preko 8000 poginulih vojnika, najvise od svih saveznika.Na groblju se nalazi i velika kapela u gotskom stilu i jos tri spomenika izginulim vojnicima i avijaticarima.
U produzetku francuskog groblja nalazi se britansko.Na njemu je sahranjen samo manji deo britanskih vojnika koji su poginuli na Solunskom frontu, nesto manje od 1500 vojnika.Posto su se za britansku imperiju borili vojnici razlicitih nacionalnosti i vera na nadgrobnim spomenicima nema verskih obelezja.Prostor izmedju aleja zasejan je engleskom travom koja se redovno odrzava.
I na kraju jedna zanimljivost.Na Zejtinliku je sahranjeno preko 20000 ljudi.Medju njima se nalazi samo jedna jedina zena.Radi se o Ketrin Harlej, sefu jedne od engleskih sanitetskih misija na Solunskom frontu.Ona je poginula 1917. u Bitolju pruzajuci pomoc srpskim ranjenicima za vreme jednog od bugarskih bombardovanja.Ovo svakako nije jedini takav slucaj na Solunskom frontu, ali je zanimljiv zbog neceg drugog.Naime Ketrin Harlej je bila rodjena sestra britanskog feldmarshala Daglasa Hejga, vrhovnog komandanta saveznickih trupa na zapadnom frontu.U znak vecne zahvalnosti srpski oficiri su joj podigli spomenik od belog mermera sa velikim krstom na kome je zapisano:
Катарина Мери Харлеј, рођена 3. маја 1853. умрла у Битољу 7. марта 1917 - жртви светског рата, племенитој Енглескињи, великој добротворки српског народа.
На твоме гробу уместо
цвећа
Српска захвалност вечно
ће цвати
За твоја дела и твоје име
Поколења ће далека знати.
